РАДОСТ ЛИЦА РУМЕНИЈА ОД ЦРВЕНОГ КРСТА

РАДОСТ ЛИЦА РУМЕНИЈА ОД ЦРВЕНОГ КРСТА

Са благословом Високопреосвећеног Митрополита шумадијског Господина Јована, Верско добротворно старатељство Епархије шумадијске, управник јереј др Стефан Дамјановић, са волонтерима а уз подршку вредних донатора, подељено је око тону и по намирница Црвеном крсту Србије у Крагујевцу. Тако је преко девесто корисника програма народне кухиње, подржавано свесрдном помоћи града, с радошћу прихватило овај дар.

У Црвени крст је ВДС допремио уље за јело, конзерве, пасуљ, брашно, шећер, со и другу јестиву робу, потврђујући своју љубав према онима што у народним кухињама виде свој дневни оброк, а то је тристотине тринаест малолетника и сто осамдесет седам лица старијих од шесдесет пет година, некада и много више, зависно од потреба за овом врстом помоћи.

У име града Крагујевца примопредаји робе присуствовала је др Гордана Дамњановић, помоћник градоначелника за здравствену и социјалну заштиту и градски омбудсман Јелена Миливојевић са сарадницима. У име Црвеног Крста Србије у Крагујевцу робу је примила секретар Невенка Богдановић, не скривајући задовољство и захвалност за овај хумани чин.

Да живот може бити бољи и живљење лакше, овај сусрет значио је и духовну радост. Доброчинство је протумачено као најлепша жеља да у свим околностима, било добрим или оним другим, црква и држава, народ и колективи, појединци и заједнице, показују одлучност да се једни другима на путу свесрдне помоћи нађу. Тај слатки плод давања дивним речима изразила је др Гордана Дамњановић, доживавајући овакве видове међусобне сарадње као стабло са чијих грана има плодова за све.

Видним задовољством захвалност СПЦ-у Епархије шумадијске исказала је и секретар Невенка Богдановић, напомињући да Црвени Крст града сваког дана подели око девесто оброка онима који долазе да своје дневне потребе за храном учине испуњеним. Госпођа Богдановић је у име Црвеног Крста уручила захвалницу ВДС-у Епархије шумадијске напомињући да нема лепшег дара од оног када се људи ослоне на људе.

Свакако да је овај сусрет био прилика за разговор на тему социјалних уважавања, међусобне сарадње и помоћи уз напомену да нико не може са сигурношћу знати каква га будућност очекује, али да са сигурношћу може констатовати да је добро што у прошлости није заборавио оне којима је рука пријатељства значила посебан дар.

Да би другима било лепше они који дарују знају да је то дивна самилост племенитих душа. И да је најлепше дар учинити онамо где за њега не моле али га требају.