Чтецирали су: Владан Степовић и Никола Марковић.

За певницом су били оци храма Светога Саве.

Високопреосвећени митрополит се обратио верном народу бираним речима и протумачио је прочитани одељак:

“Човек је позван истовремено да живи у два света: на земљи, јер му је тело од земље, на небу јер му је душа са неба. Ово је у исто време тајна хришћанског живота. Они хришћани ходају по земљи, али мисле на небо мисле на оно што је горе, и они проводе такав живот, да ходају по земљи а мисле на небо. Како? Тако јер живе Господом Христом. А Христос је сав са неба, и сав је Христос на небу. Христос Оваплотивши се донео је људима правила и све силе небеског живота како да знају да се снађу у овоме свету који у злу лежи. Како? Иако на земљи живе живљење хришћана по небеској истини у правди, љубави, по Богу и Господу Христу. Живећи тако хришћани земљу претварају у небо. Иако јесу на земљи, они мисле небески и живе небески. По своме позиву сви су хришћани земаљски анђели, наш је живот позван да буде анђеоски живот. У исто време јесте и земаљски и анђеоски. Нисмо само душа него смо и душа и тело. Јер је један Бог, једна је и љубав, једна је и Црква, и за анђеле на небу и за људе на земљи. Шта хоће апостол Павле да каже? Хоће да каже ако хришћани Јеванђелске заповести држе, они ће већ овде на земљи осећати се као да су на небу, јер испуњавају јеванђелске заповести. Само да узмемо једну заповест: “Што не желиш себи не чини другоме“. Зато се за светитеље каже у песмама да је тај светитељ био земаљски човек и небески анђео. Зар ми данас када видимо верујућег човека, који живи по Јеванђељу, зар ми не кажемо за таквог човека да је такав анђео? Наш небески живот почиње овде на земљи да би се бескрајно продужио на небесима, откуда апостол Павле и Спаситеља очекујемо. Дакле, очекујемо Спаситеља Христа, и отуда уствари ми и знамо браћо и сестре да је Христос на небу. Знамо из Јеванђеља да Он седи са десне стране Бога и Оца. Отуда и ми знамо где је Христос. Али Христа не треба на првом месту да тражимо на небу ни на земљи. Њега треба да тражимо у срцу своме. Ако имамо Христа у срцу своме онда смо са Христом и на земљи и на небу. Дакле, Христос Он је Телом на небу, а изнад свих небеса. Он је несместив. Њега не може сместити ни небо ни земља. Али он је са небеса и отуда знамо да Христос са неба својом божанском силом и моћи шаље човеку да Он овде на земљи живи а мисли на небо. Он је у њој целој Цркви јер је Црква сва Његова, Божија, света и сва светога Духа. И то је за нас радост јер се ми кроз Цркву спасавамо. Дакле, кроз заједницу браћо и сестре. Дакле, ми треба браћо и сестре осетимо ту радост да је Господ са нама. Да осетимо да нас Господ воли. “Стојте у Господу љубљени моји“ говори апостол Павле. Како ми стојимо у Господу браћо и сестре. Вером. Дакле, чврстом и непоколебљивом вером. Љубављу нелицемерном, молитвом непрестаном. Тако ми стојимо у Господу. У Господу живи и стоји Онај који ходи и живи као што ходи као што је Господ ходио по овој земљи и живео јер је Он постао један од нас, у свему исти као и ми осим у греху. Он је примио ту људску природу и обожио је. Али када је човек погрешио људска природа је грешна, и она је пала. Христос када је човек погрешио људска природа је постала грешна, она је пала. Али Христос када хоће сви људи да се спасу, и да дођу до познања истине Он долази да греховљену људску природу узнесе на небо тамо где је Он са Оцем и Духом Светим. У Господу живи онај који живи по начелу Јеванђеља. Зато да се молимо Богу да нам Господ помогне да се одржимо у Христу. Ко је са Христом Он је победник, зато што је победио смрт, грех, ђавола. Зато треба непрестано да призивамо име Божије, како каже Јеванђеље, ко призове име Божије тај ће се спасити. Зато нека нам Господ помогне да призивамо име Божије, и ако призивамо име Божије онда ћемо живети. Јер ако будемо стално призивати име Божије онда ћемо живети у имену Божијем. Онда ћемо се молити у “Оче нашу“ да буде воља Божија. Људи смо, слаби смо, грешимо падамо. Нисмо јаки у вери, и све нам долази управо због слабе вере. Зато треба да се наоружамо вером. Вера ослобађа нас од самих нас. Вером ходимо а не знањем. Вером Христа усељавамо у себе. Али којом вером? Оном Јеванђелском за коју Господ каже да: Ко има вере онда он може брда да премешта. Молимо Господа да нам дометне вере да се одржимо као народ Божији.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ и поделио иконице као подсетник на литургијско сабрање.

ђакон Александар Ђорђевић