Након читања Јеванђелског одељка Митрополит Јован је верима честитао храмовну славу и поучио их својом беседом:

„У име Оца, Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре.

Срећан празник Светог пророка Илије Боговица. Срећна слава овога храма у коме смо се сабрали да прославимо славу овога храма, да замолимо Светог пророка Илију који је назван браћо и сестре анђелом у телу, а небеским човеком и заиста он је био анђео у телу и то је био анђео у оном тешком времену, безбожном времену, јер јеврејски народ је био одступио од Бога, али он који је послан Духом Светим да том истом народу безбожном народу који је ја кажем одступио од Бога да му предочи, да му каже ко је прави Бог и данас нас је овде сабрао браћо и сестре Дух Свети да би смо заједничким молитвама помолили се Богу и Светом пророку Илији да нам он својим молитвама измоли милост од Бога. Као што је то чинио у своје време, али он то чини и данас. Нама је потребна милост. Човек који мисли да му не треба милост Божија он себе сматра да је сам себи довољан, сматра да му не треба никаква помоћ и ничија помоћ, такав човек који себи придаје оно што он није, такав је човек браћо и сестре у највећој заблуди али живи, живи човек у тој својој заблуди и њему је изгледа и лепо у заблуди али само једно извесно време док се не освести док не схвати да је слаб да је не моћан док не схвати док не схвати да треба да тражи савет, док не схвати да му је потребан тај други човек да он преко тог другог човека долази до Бога и до тог другог човека долази преко Бога али кад човек кад га ухвати те страсти било које врсте он браће и сестре тада успут се само сећа Бога, он у ствари не жртвује себе, а наш живот без жртве није прави живот, јер све што се више жртвујемо на пример родитељ што се више жртвује за своју децу за своју породицу он све више осећа да себе даје за другога, а онда када човек себе даје за другога он зна осећа да ће му тај други узвратити, али ако не даје шта ће онда добије? Ништа, ништа браћо и сестре, а и ми често мислимо да дајемо другоме не знам шта, зато што му дајемо неке савете, или не знам да не набрајам даље, човече кад ниси у стању да примиш савет не можеш га ни давати другом ти га дајеш, али то је оно у празно јер сваки човек који је иоле по Богу да тако кажем који иоле има Духа Светога у себи, он препозна и препознаје шта му тај други говори, да ли то говори на основу свог животног искуства, да ли говори на основу живе вере у Бога, на основу живе молитве у Богу или да се представи пред другима, или па када вам каже ја се молим ја верујем, где су дела? Каква нам је вера таква су нам и дела, каква нам је вера, ми тако и живимо браћо и сестре, ми тако и поступамо.

Дакле браћо и сестре кажем ми смо се данас овде сабрали да замолимо Светог пророка Илији, да замоли Бога да нам буде милостив. Свети пророк Илија био је велики угодник Божији. Кад читамо житије његово, кад читамо Стари Завет који толико много говори о овом Светом пророку јер је он јео он био један од највећих, један од највећих старозаветних пророка он је био велики угодник Божији али је био и велики молитвеник и то баш опет понављам у оно време када се народ није тако молио браће и сестре. По молитви његовој браћо и сестре, Бог је учинио да три и по године не падне киша, а знате каква је Палестина, то је пустиња, то је камен, то су врелине, сад замислите три и по године не падне киша по молитви његовој, али по тој истој молитви после три и по године пада киша, а све нам ово говори браће и сестре како нас Бог зна да опомиње често пута и преко невоља. Тај Израиљ није се сетио ни онда кад је живео три и по године без кише, није се сећао Бога, али се сећао лажног Бога није хтео да послуша праве пророке Божије, зато је слушао оне лажне пророке и то је оно што је страшно, кад човек себе лажно представља.

Дакле браћо и сестре, ове молитве светога пророка Илије да падне киша и да не пада киша, је најбољи пример да се уверимо какво дејство има молитва. Огромно дејство, молитва нема граница, нема, браће и сестра, она иде у небеса, иде у земљу, иде кроз воду, иде кроз море, кроз мора, такво дејство молитве, такво је молитве али браћо и сестре које молитве оне праве молитве. Није свака велика молитва права молитва браћо и сестре, није, а величина молитве не мери се по времену трајања, а још чујемо како неко каже: „Ја се молим сатима“, није заиста не мери се по времену трајања него је молитва велика која излази из чистога срца, она је велика браћо и сестре по чистоти срца, по смирености нашој, ако нема смирења онда нам ни молитва не значи. Ако нема смирења, а ко нема смирења, боље речено, тај није спреман да послуша никога, он слуша себе, јер он је уместо смирење изабрао гордост, а гордост неће Бога, гордост неће другог човека, браћо и сестре, поред себе таквом човеку сви други сметају. Па још и каже: „Е кад бих они који су поред мене били бољи и ја бих био бољи“ човече што полазиш тако, пођи од себе па кажи: „Е ја ћу данас да будем бољи“ па ћеш онда примером показати да ће и други око тебе бити бољи. По Светоме Серафиму Сарајевском он каже: „Спаси себе па ћеш спасити хиљаде оних који су око тебе“, али права нам молитва треба, молитва која излази из чистог срца као што рекох молитва која је повезана са умом и са срцем, молитва која је вапајна и да схватимо да се ми не молимо што морамо да се молимо, што нам је неко рекао да се молимо него што осећамо потребу браћо и сестре молитве, а кад се молимо ми кроз молитву шта тражимо, па тражимо оно што нам је најпотребније, онда ће нам молитва помоћи да будемо људи, да будемо савесни, да савесно живимо, да савесно поступамо кроз свој живот и у своме животу, браћо и сестре.

Кад сам рекао ово о трајању молитве, то не значи да не треба да се дуже молимо, не значи браћо и сестре, напротив, што се будемо дуже молили али у смирењу онда ћемо и осетити благодат Божију. Молитва браћо и сестре да би осетили то благодатно дејство молитве, молитва тражи целог човека, сабраног човека, човека који се сабрао сам у себе, човека који када чита или када се моли он и осећа и своју грешност, а онда кад човек осети своју слабост, а грех је слабост, онда он вапије за помоћу Божију, он вапије да га Господ помогне да га Господ прихвати да га Господ подигне браћо и сестре. Молитва тражи не само целог човека него сабраног човека, човека који испре себе, а на првом месту, у себи има Бога, човека молитва тражи човека који испре себе понављам и у себи има Бога, човека који има вере у Бога да је Бог свуда присутан да је Бог свезнајући да је Бог свевидећи, па онда да се лажно да се представљамо, као што се представљали лажни пророци у време пророка Илије, што да се представљамо лажно кад ми можемо обманути један другога, зависи од његове праве вештине, али то није његова права вештина, то је ђаволска вештина. Ми можемо обманути другога и мислити победили смо, али можеш ли да обманеш Бога? Е то не можемо браћо и сестре и то ћемо нажалост ако и тако помишљамо за такав поступак ћемо примити плату од Бога у своје време. Отуда прави молитвеник, како кажу Свети оци он се браћо и сестре моли скрушеног срца, боље рећи смиреног срце, зато је смирење највећа и најважнија врлина код човека. Без те врлине смирења немој да мислиш да си било коју врлину усавршио у животу. Смирења је тај темељ на коме можеш да зидаш врлина и врлина, ако је слаб темељ, зидаћеш али ће се то срушити, као што каже наш народ као кула од карата.

Такав молитвеник више гледа у себе, више гледа испред себе него што гледа другога. Ми хоћемо да видимо и како се тај други моли. Немој ти процењивати, Бог је тај ти се моли, ти и ја да се молимо да нам Бог открије да сагледамо себе, али да сагледамо себе у онаквом стању какви заиста јесмо, да не величамо себе него да се смиравамо и да слушамо. Прави молитвеник кажем осећа браћо и сестре да молитва низводи благодат Божију на њега и зато сваки од нас је приметио некад кад се моли тешко се моли, није лако молити се, није лако, лако је читати лако је језик устима изговарати, није лако се молити, Свети оци кажу: „Лакше је камење носити него се искрено и побожно молити“ али све смо ми искусили да неки пута кад се молимо осетимо радост од молитве, а колико пута се молимо а не осећамо ништа, што значи да се нисмо сабрали, нисмо истински се молили, нисмо истински тражили да нас Господ научи да се молимо. Пазите Апостоли Христови, са Христом били толико дуго гледали чуда, гледали како се Господ моли браћо и сестре па су опет говорили Господе научи нас да се молимо. Ми мислимо да ми знамо да се молимо. Ево ја ћу пред свима вама сада исповедити ја још увек Богу не умем да се молим како треба, али тежим да научим желим да научим и молим се Богу да заиста ме научи зато браћо и сестре онај кроз молитву и молитви који је везан са собом и Богом браћо и сестре, он само мисли на оно што је горе, а шта је горе? Господ наш Исус Христ који седи каже с десне стране Бога Оца. Онај који се моли мисли на оног горе и њему не да она земаљска она телесна страст, не може да га свуче да тако кажем на земљу, он је сав уздигнут, дакле браћо и сестре ето све говори о молитви зато што рекох да је свети пророк Илија био велики молитвеник и он је био велики молитвеник имао велику ревност и према Богу и према молитви који је као што рекох не само призвао кишу и пустио кишу него је браћо и сестре молитвом васкрсао сина оне удовице. Бог преко његове молитве, а то је та удовица која је хранила пророка који је побегао у пустињу као слаб као што смо и ми слаби и јаки побегао у пустињу, нема нигде ничега нашла га по Божије промису та удовица и доносила му храну и он се молио за њу, а имате оно дивно у Старом Завету пророк каже удовици: „Донеси ми мало хлеба“, а она му каже: „Божији човече ја сам дошла да ти се пожалим, ја имам само једну што бисмо рекли кутлачу брашна, идем каже да то умесим да поједем па да умрем са својим сином јер нема више хране“, а он шта је рекао, „Веруј, само веруј и учини онако како сам ти рекао“, послушај боље речено и видећеш чудо и како каже се у Светом Писму та удовица је од те кутлаче целог века имала брашна да храни и себе и сина. То нам говори рекох и понављам како је Свети Илија један ревнитељ један верни слуга Божији који се није плашио никога на овоме свету осим свог не покајаног греха, и човек нема шта да се плаши ако верује, само не покајаног греха. Сад је питање колико смо ми узрасли у покајању и колико схватамо шта је покајање. Тог пророка Илију као што рекох није се бојао никога њега су гонили и цареви и владари, али он је неустрашиво исповедао веру у правога Бога и том вером он је чинио чуда. Свети Илија је жив као што знамо узет на небо уздигнут на небо, он је данас међу нама. Ево и преко овог храма толике године колико се овим храмом вршила Божанствена Литургија којим се врши принос браћо и сестре и ту је Свети Илија међу нама он нам служи као прави пример праве и истрајне вере. Ми треба њега да имамо за пример, да га имамо за углед, ако се угледамо на праве људе на Божије људе, на Светитеље онда нам неће ови данас бити идоли и нећемо њих проглашавати за идоле, јер идоли су мртви. Само ако имамо Христа у себи и њиме живимо Господ нам поручује и каже: „Ја сам с вама у све дане до свршетка света“. Човече ето ти само ако имаш веру и ако верујеш ове речи Христове било шта да те снађе у животу ти се само сети речи Христове па кажи Христос је рекао да је са нама, да је самном, е само је потребно да ми будемо са Христом.

Ако је Господ са нама ко то може против нас, ко може да нам нешто науди, али зато као што рекох ми треба да будемо са Богом да би Бог био са нама да се ми ослободимо наших грехова браће и сестре, да се ослободимо наших страсти, да гледамо браће и сестре, оно што је вечно, а не оно што је пролазно, а то не значи да ми не требамо да гледамо на ово што је пролазно, пролазна је и ова храна којом се ми хранимо, али без ње не можемо, али треба свему да дамо оно што му припада, да дамо Богу оно што њему припада, да дамо души оно што души припада, да дамо и телу оно што телу припада, али да имамо меру браћо и сестре, да знамо коме и шта треба да дајемо. Оно што је вечно то служи спасењу и што нам осигурава управо вечни живот у Царству Небескоме то треба да нам буде на уму на првом месту, а све остало што каже Господ све ће остало Господ дати, као што Господ каже иштите прво Царства Божијега не царства овога света иштите прво Царства Божијег и правде Божије и све ће вам се друго додати браћо и сестре.

Свети Илија је био Претеча Господа нашег Исуса Христа и он ће поново доћи јер је жив узнесен на небо, а не може се на небо без телесне смрти, он треба да преживи телесну смрт као и ми браћо и сестре, он је био претеча Христова, али он ће такође бити и претеча када Господ по други пут дође на овај свет и то браћо и сестре доћи ће Илија како каже Свето Писмо у најтеже време, како то, које је то најтеже време браћо и сестре, најтеже време је у ствари време гогоотпадништва, најтеже време богоосудништва од Бога, време отпадности од Бога и од Цркве као што је тако време било као што рекох у Израиљском народу када се појавио Свети Илија који је народу Израиљском управо указао правога и живога Бога они су веровали у идоле мртве идоле, сетите се само како је он имао ту дискусију са чувеним пророком њиховим који је говорио „Моји су пророци исправни ти ниси исправан“ шта им је рекао Илија и каже „наша је вера исправна а не та твоја вера“, шта им је рекао Илија, „ајде да принесемо жртве и ви и ја, па да се молимо огањ који сиђе са неба и запали жртву то је прави Бог“, ако каже огањ сиђе са неба на вашу жртву и запали је јер такав је био принос у Старом Завету браћо и сестре Илија каже ја ћу поћи са тим вашим Богом и шта су радили, цео дан су ставили дрва молили се и викали услиши нас Вале услиши нас боже њиховом то каже до предвече, а Илија каже „вичите мало гласније можда се ваш Бог успавао можда је заспао“, Е кад они нису призвали благодет од Бога да запали ту жртву њихову. Шта је Илија рекао е ајде сада узмите воду и полијте ова дрва и све остало и клече Илија и замоли се Богу и на та дрва која су била сва поливена водом сиђе огањ и запали. Ето они су тражили сведочанство али су они мислили да су исправни, а ми браћо и сестре исто тако треба како каже Свети апостол Павле „Испитујте писма“ да пропитујемо да испитујемо себе драги моји.

У светом писму се каже да су се скупили као што рекох ти лажни пророци али нису имали правога Бога, ми имамо, наш се Господ показао наш је Господ дошао у телу, наш је Господ објавио Бога Оца и Бога Духа Светога, нама се јавила Света Тројица у крштењу Господњем, нама је Господ показао пут и нема шта да лутамо, али горд човек он тражи свој пут он прави свој пут, а занемарује пут Божији, а пут Божији једино води ка спасењу, зато браће и сестре ми треба да чувамо веру коју смо наследили од Светих Отаца и од наших Светих предака да чувамо веру и да живимо вером како би нас вера чувала. Човек који верује право верује он ће се клонити греха и зла што год је у његовој моћи али онда када човек падне онда ће му Бог помоћи да не учини зло јер вером као што говорим браће и сестре вером ми усељавамо Бога у себе, дакле да сачувамо да чувамо веру да би вера чувала нас.

Срећан празник, срећна слава овога храма, срећна слава свима онима који славе Светог пророка Илију као своју крсну славу, а где је слава где се слави ту и Бог помаже како каже наша народна песма. Славимо Бога а немојмо славити себе, немојмо мислити е мени Бог дао неке дарове, који ти је Бог дао дар кад си ти тај дар даље злоупотребио и шта си остао, ништа ко љуштура што би рекли Свети Оци, али имамо Бога, имамо наше Светитеље имамо Светог пророка Илије, а нама је потребан баш такав један пророк а има у народу пророка и праведника Божијега, јер да нема пророка и праведника Божијих не би ни свет постојао, а свет ће да постоји све док се у свету служи Литургија. Нека нам Господ помогне и ова наша данашња Божанствена Литургија на којој ћемо се верујем причестити и сјединити са Богом да узрастамо у Богу и да узрастамо у врлинама.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

По Светој Литургији уприличен је свечани крсни ход око храма, након кога је Митрополит Јован пререзао славски колач данашњим свечарима. Након резања колача породица Маринковић је припремила Трпезу Љубави у порти храма Светога пророка Илије.

протонамесник Немања Искић