Владике је дочекао велики број свештеника и верног народа. Епископима су саслуживали: Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, свештеномонаси и Архијерејски намесници, протођакони и ђакони и чтецеви епархије шумадијске. На Литургији су појали хористи Саборног храма у Крагујевцу и Србски православни појци.

После прочитаног јеванђеља свим сабраним се обратио пригодном беседом ректор Зоран Крстић и истакао:

„Не постоје светлији и радоснији дани у години од ових у којима се налазимо. Говорећи предањским језиком ово и нису многи дани, ово је само један дан, дан осми који превазилази све овоземаљско и који испуњава све жеље које човек има. Ништа више од тога ми не можемо да замислимо. Ово је дан потпуног испуњења коме нема краја. Овим најсветлијим данима ми данас придодајемо празновање Мајке Пресвете Богородице као Живоносног Извора. Она је Источник кога прослављамо. Празнику придодајемо и прослављање Светог Саве, највећу отачку фигуру коју српски народ има. Где год помислимо да нешто вредно имамо, на почетку се налази Свети Сава. Када говоримо о овим светлим данима имајмо на уму да је светлост суд тами јер где се год светлост појави, тама нестаје. Где год да се налазимо ми смо позвани да уносимо светлост Христову и то поготово у наша срца. То је наш хришћански начин. Тако се зло побећује, добрим. Зло неће смо по себи нестати ако се ми не потрудимо. Васкршња Светлост је суд нашој вери и то посебно нама свештеницима. Да размислимо какви су наши животи и коју поруку преносимо народу. Господ нам каже да смо ми светлост овом свету. То је наше позвање. И наставља Господ да не обљутави со је чиме ће се онда осолити. Дакле опасност је да оно што није добро ми прогласимо за добро. То је проблем и онда со обљутави. Зато ми свештеници треба да уносимо Васкршњу Светлост у људске животе. Не неку другу светло попут праведника или знања. То се често дешава и дешавало се у историји. Велики број нашег народа поистовећује веру са моралом. Бити хришћанин значи бити добар човек. Не то могу да буду и људи који не верују у Христа или који су неке друге вере. Бити хришћанин, значи носити Светлост Васкрслог Христа. То је оно што је наш призив и то пре свега нас свештеника. Још један је показатељ какви смо ми данас. Погледајмо колико је људи незадовољно. Просто је невероватно наћи некога који каже да му је добро и да је задовољан у животу. У једном таквом свету ми хришћани треба да уносимо светлост. А посебно ми свештеници јер то је наш задатак. Често се деси да прођу ови Васкршњи дани и ми их заборавимо ношени свакодневицом. Управо у ту свакодневицу ми треба непрестано да уносимо светлост Васкрсења Христовог. Живи били и Христос Васкрсе“.

Беседа протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу и редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду

После причешћа Епископа уследило је причешће великог броја свештеника и верног народа са децом, што птврђује смисао сабрања и прослављања празника. Пре литургијског отпуста уследио је вход око храма и пререзани су славски колачи. После тога Владика Јован је уручио највише епархијско одликовње, орден Вожда Карађорђа, председнику општине Барајево Господину Слободану Адамовићу.

Заједничка радост настављена је у порти храма где је уприличен културно-уметнички програм. Након тога празнична радост је настављена трпезом љубави у ресторану Липовачка шума.