Чтецирали су: Ђорђе Милутиновић, Марко Тиосевљевић, Лазар Антонијевић, Никола Марковић.

За певницом су били богослови матуранти богословије Светог Јована Златоустог.

У прочитаном Јеванђељу за данашњи дан, у освит Свога спасоноснога страдања, Господ нам доноси причу о мудрим и лудим девојкама. Преосвећени је верном народу протумачио прочитани одељак:

„Драга браћо и сестре налазимо се у великој страдалној недељи пред Васкрс. Сваки дан ове седмице назива се великим и светимм. У храмовима се молитве врше по посебном богослужбеном уставу тако да верни народ сабран у цркве своје почевши од великог понедељка, прати Господа Христа који иде у Јерусалим кроз добровољно страдање у људски род. Ми док се сећамо свега онога што се догодило са Христом, Његове жртве, док се сећамо Њега као вечне љубави, јер жртва је мера љубави, ми ћемо ако се сећамо увек бити са Господом, и Господ ће бити са нама. Ако га ми не оставимо неће ни он нас оставити. Ако га не пратимо ако не преживљавамо оно што је Господ преживео у току ове Велике Недеље, ми не можемо осетити ни ту страдалну љубав коју је Бог излио на нас. Ми ћемо ако састрадавамо ако се распињемо са Њим, ми ћемо са Њим и Васкрснути. Ми ћемо непрестано очекивати долазак Његов као женика Цркве, као женика наших душа, онако како су га ишчекивале и оне мудре девојке у данашњем Јеванђељу. У данашњем Јеванђељу се износе велике поуке, о страдању, талантима, ја бих се осврнуо на ову поуку о мудрим и лудим девојкама. И у данашњем Јеванђељу, Црква нам предлаже како бих рекао опомену Христову, прво против гордости. Ако је завист отров, онда је гордост браћо и сестре, савршена лудост. Зато је Христос назвао и оних других пет девојака лудима. Тада браћо и сестре неће више бити семена које се сеје, па се чека да оно узрасте и да сазри и да доноси плода. Тада неће више бити времена ни да се сеје а неће бити времена ни да се чека, нити ће Царство небеско бити као онај квасац као што рече у данашњем Јеванђељу, које се ставља у тесто па се чека да се тесто закваси и да тесто почне да узраста да расте. Нити ће Царство Небеско бити као онај бисер којег човек целога живота тражи па кад га нађе сместа га у себе па је сав срећан и радостан што је тај мали бисер нашао. Нити ће браћо и сестре ЦАрство Небеско бити као мрежа која се баца у море, па се чека да рибе уђу у њега. А тада се нико неће ни чекати ни сачекавати када Господ дође да суди живима и мртвима. Јер тада ће Сунце се помрачити, месец ће своју светлост изгубити, звезде ће падати, земља ће се трести, гробови ће се отварати и мртви ће устајати. И тада ће како каже Јеванђеље проплакати сва племена на земљи, јер ће угледати Сина Човечијега који иде на облацима небеским са силом и славом великом. Тада ће ЦАрство Небеско бити као ових десет девојака које су биле пет мудрих и пет лудих. Шта су те мудре, и зашто? Управо јер су ишчекивале долазак Женика. Оне су биле мудре, нису заспале сном мртвим, него су очекивали тропот ногу Христових да устану и да му отворе врата. Док су пет лудих заспале. Мудре девојке су стално доливале уље у своја кандила, уље вере, милосрђа, љубави, а ове су заспале и нису доливале уља у своја кандила душа. Шта је било? Уље је изгорело, кандило се угасило. Тада је Господ дошао, и оне су закасниле да се пробуде, јер нису стално ишчекивали сусрет са Господом. Шта су казали? Отвори нам Господе, а Он је рекао: Не познајем вас. Највећа казна за човека јесте када Госпдо каже да вас не препознаје. Да ли је могуће да родитељ заборави своје дете? Али када се дете одметне, и престане да слуша свога родитеља, када узме свој живот у своје руке, када мисли да му не треба ни отац, ни мајка, ни брат, нико, неће ауторитет, хоће да буде слободан, и хоће да узме оно што је његово? Шта је његово? То што има то му даје родитељ, и то што наследи ако чува, ако негује, он ће исто да преда својој деци. Ако не чува и не обнавља неће имати шта да да осим празне славе. Дакле, браћо и сестре ова данашња Јеванђелска прича о мудрим и лудим девојкама, подсећа нас да се не предајемо греховном сну. Да се не предајемо греховном сну немара, него да се у нашем подвигу не заборавимо да понесемо у тим својим земаљским судовима душе своје да понесемо уље, да понесемо милосрђа и љубави, јер без милосрђа и љубави, не можемо да изађемо пред Господа. Нећемо имати дела, нећемо моћи да изађемо пред Женика Цркве, Који је пун љубави и милосрђа. Зато браћо и сестре послушајмо Спаситеља свога и станимо на стражу прво своје душе а потом и душе свога ближњега. То значи да треба да помогнемо и онима око нас, да видимо шта имамо и шта немамо у души. Да видимо и прегледамо као што свака девојка сваки час гледа и прегледа припремљене дарове своје за удају. И мисли шта треба још да дода и да извезе, да изатка, шта још треба да саслушам и чујем, и шта још све треба да украсим себе да би изашла пред женика свога. Тако и ми душу своју да гледамо и да прегледамо сваки час, да је богатимо Богом и за Бога. Не за своју славу, моћ, надимање, не за своју гордост, и сујету. Да би тако били спремни и готови за онај час када Господ закуца на врата, када се разлегне онај врисак, како кажу свети оци, и како чујемо тај глас: Ево женика излазимо му у сусрет. Зато је важно да себе преиспитујемо колико је то могуће да ли смо спремни за сусрет са Христом? Не вреди нам да се уздамо ни у младост ни у знање, нити и у било шта што је у овом свету, него да наше уздање буде у Бога, јер Он је наша Нада, Он је тај који жели да спасе сваку душу само ми треба да желимо спасење и да се трудимо и радимо на свом спасењу.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку Преосвећени је причестио верни народ пређеосвећеним даровима Христовим, Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић