ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ БЕЉАНИЧКОМ

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ БЕЉАНИЧКОМ

У четвртак, 25. априла 2024. године, у храму Светог апостола Томе у Конатицама, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Пређеосвећену Литургију.

Епископа је дочекао верни народ Конатица и околине са децом.

Владики су саслуживали: протојереј-ставрофор Драган Протић пензионисани ректор београдске богословије, јеромонах Серафим (Ракановић) настојатељ манастира Тресије на Космају, протојереј-ставрофор Видо Милић Архијерејски намесник бељанички, протонамесник Драган Поповић докторанд на ПБФ у Београду, протођакон Иван Гашић и ђакон Зоран Степановић.

На Литургији су појали Србски православни појци.

Пре Литургије, отац Серафим, исповедио је свештенике бељаничког намесништва.

После причешћа свештенства уследила је беседа проте Драгана Протића:

“Господ је поручио у јевањђељу својим ученицима, али и свима нама да се овај „род нечисти изгони само постом и молитвом“. Зато нам је пост битан и он своје корене има још у старом завету. Још првим људима је Бог заповедио пост и то о неједењу са дрвета познања добра и зла. Док су они поштовали пост било је све у реду. Кршењем заповести и непослушношћу, грех је ушао у прве људе али и у све нас. Ми се од тог греха ослобађамо кроз Свету тајну крштења али то не значи да ћемо ми остати безгрешни и зато нам је неопходан пост као очишћење. Многи праоци су оставили пример испосништва: пророци Мојсије, Илија, Давид, Јован Крститељ који је грандиозни испосник. Он позива све на покајање, преумљење које је један сасвим нови вид живота. То је стање о коме говори Свети Апостол Павле: „да не живим више ја него да живи Христос у мени“. Тежак је то пут али је достижан. Новозаветни пример поста је сам Господ који је постио четрдесет дана и ноћи. Ми не можемо тако постити али свакако да можемо да се угледамо на Њега. То је пост Свете Четрдесетнице у којој се сада налазимо и која је при крају јер ћемо за који дан прославити Васкрсење Лазарево, Врбицу и Цвети. Одмах после тога следује страдална седмица која нас подсећа на страдање и патње Христове. Он је испунио вољу Оца свога и ослободио нас кроз Васкрсење од највећег непријатеља а то је смрт. Следујмо пример нашег Спаситеља и поштујмо овај пост и то пре свега кроз покајање, позива прота у својој беседи. Затим је навео причу о царинику и фарисеју где имамо истински, а не формални пример покајања од стране цариника и где је молитва жива и усрдна. Пост није само телесни већ он пре свега духован. Јер грех не требамо да тражимо код другога већ у нама самима, а очистићемо се једино кроз покајање. Молитва је увек потребна а молити се можемо свуда и на сваком месту. Најбоље место је храм Господњи. То је дом молитве у који улазимо скрушено и скромно. Такође, наш дом, који је мала црква је место за молитву пред иконама. Ту пре свега треба да нашу децу учимо молитвености. Када они то од малих ногу чине онда се можемо надати и бољим временима за све нас. Прота је навео прошлогодишње трагедије у основној школи у Београду и у Орашију као лоше примере васпитања омладине. Нагласио је да је заиста живот тежак али да нам је и морал опао. Подсетимо се и добро чинимо а зло избегавајмо. Помолимо се молитвом Господњом и биће добро и нама и свима око нас. Покајмо се и причестимо и са љубављу дочекајмо Празник над Празницим, славно Васкрсење Господа нашег Исуса Христа”.

Беседа протојереја-ставрофора Драгана Протића, пензионисаног ректора београдске Богословије

На Пређеосвећеној Литургији се причестио верни народ и велики број деце.

У парохијском дому, одржан је састанак Владике и свештеника бељаничког намесништва, на којем је прочитан реферат протојереја Владимира Димића на тему „Однос слободе и ауторитета у пастирској пракси“. Након читања реферата уследила је плодоносна дискусија и поука Епископа свим сабраним.

Трудом протонамесника Ивана Иванковића, његове породице и парохијана приређена је трпеза љубави за све окупљене.

Протојереј Владимир Димић