Отац Слободан Пантић завршио је Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену, 1965. године, након које ступа у брак са Љиљаном Перишић. Слободан и Љиљана су се венчали у аранђеловачкој цркви Светог архангела Гаврила – Врбичка црква. Исте године, млади богослов Слободан бива рукоположен у чин ђакона руком Епископа шумадијског Валеријана и у том чину остаје дуги низ година. Као ђакон и касније свештеник, Слободан се истицао као врсан познавалац црквеног појања. У чин презвитера га рукополаже Епископ шумадијски др Сава и поставља на парохију при храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, где дуги низ година обавља дужност црквеноопштинског благајника.

Отац Слободан и Љиљана имају синове Александра и Драгана. Александар је ожењен Јованом, са којом има децу Марка и Луку. Драган је уписао Богословију Светог Саве у Београду 1989. године, након које уписује Православни богословски факултет у Београду. Након завршених основних студија, Драган одлази на постдипломске студије у Грчку, где по благослову Патријарха Павла, Епископа шумадијског Саве и Архиепископа грчког Христодулоса, при ликовној академији завршава одсек византијског сликарства, најпре у Глифади, а затим и на Аристотеловом Универзитету. Сада живи и ради у Грчкој.

Отац Слободан Пантић је рођен као најстарије дете оца Славољуба и Загорке, који су имали још и Милана, Марију и Петра. Најмлађи син, Петар Пантић је завршио Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима као ђак генерације, а затим и Богословски факултет у Београду. Након завршеног факултета, отац Петар одлази на постдипломске студије у Солун, Аристотелов Универзитет. Једно време је радио као професор у Богословији Света Три Јерарха у Крки.

Својим радом и животом, отац Слободан Пантић је посведочио речи Апостола Павла: „Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах“.

Са светима упокој Христе, душу слуге Твога, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни!