ПРЕОСВЕЋЕНИ ЕПИСКОП ЈОВАН: „СЛОБОДАН ЈЕ ЧОВЕК САМО ОНАЈ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У ХРИСТУ“

ПРЕОСВЕЋЕНИ ЕПИСКОП ЈОВАН: „СЛОБОДАН ЈЕ ЧОВЕК САМО ОНАЈ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У ХРИСТУ“

(Зачало 96). “29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих, 30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба Господу.‘” (Лк 19, 29-31)

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, у понедељак сиропусни, када наша света Црква прославља светог Прокопија Декаполита, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Његовом Преосвештенству саслуживали су: протонамесник Бранислав Матић, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Марко Тиосављевић и Ђорђе Милутиновић, док је за певницом појало братство храма са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу, у навечерје Свете Четрдесетнице, Његово Преосвештенство протумачио је прочитани одељак речима:

“Слобода у Христу је слобода од греха, од смрти, од гордости, сујете, од самога себе, јер ми најчешће сами себе поробљујемо и оробљујемо. Све док човек заробљава себе у самоме себи он се не отвара ни за Бога ни за Јеванђеље, јер сматра да је он у себи и сам је себи довољан. Слобода у Христу је на првом месту од греха и од смрти вечном истином правдом и вечном љубављу. И зато је Христова слобода једина истинска слобода коју биће људско може имати и у овоме свету. Све такозване слободе које ми сами проглашавамо слободом јесу назовимо „слободе“. Све оно чиме ми робујемо то је све оно што нас браћо и сестре одваја од слободе у Христу Исусу. И зато једина слобода јесте слобода у Христу. Чим човек робује неком греху, лошим особинама, страстима, тај није слободан, тај је заробљеник. А заробљеник има ли слободе? Нема. Јер грех неизоставно поробљује човека у смрт? Ко може ослободити човека од греха, смрти и осталих погрешака? Нико осим Христа. Он нас је ослободио од смрти својом смрћу. Он нас је ослободио својом љубављу, од самих нас. Једино је слобода Христова јача од смрти и од греха. Сав Богочовечански подвиг Господа Христа састоји се у ослобођењу и даровању роду људском управо те праве слободе. Једино Христос има власт да ослободи од греха свакога човека, а сваки је човек роб греха, а нема човека да је без греха. Сваки од нас смо у духовном ропству. Христос нас ослобађа својом истином љубављу крстом смрћу и својим васкрсењем. До доласка Христа у овај свет није било у овом свету истинске слободе. А све што је Господ Христос учинио за нас, учинио је да би нас ослободио од робовања свега онога што нас одваја од Бога и од самих нас. Зато нам свети Апостол Павле каже: „стојте чврсто у слободи и недајте се у јарам ропства ухватити“. У Христовој слободи се чврсто стоји када се стоји у његовој вери, његовој истини, правди, благодати. Када живимо у Цркви светим тајнама онда ми осећамо ту Христову слободу. Зато се браћо и сестре појављују лажни учитељи који проповедају слободу. А они је уствари немају. Слободан је човек само онај човек који је у Христу, који живи Христом, који живи Јеванђељем, који живи у светим тајнама и врлинама. Тај је човек слободан. Дакле, браћо и сестре да се молимо Богу да нас Господ ослободи греха и смрти, да нас ослободи од самих нас, јер ми најчешће себе заробљавамо, када желимо да се истичемо у било ком смислу. Слободу може да проповеда и преноси онај који живи у слободи, а то је управо онај који живи у Христу, који живи у истини. Зато Христос каже: „Познајте истину и истина ће вас ослободити“. Не може нас лаж ослободити. Не може нас ослободити оговарање, осуђивање. Је ли то слобода што ћу ја рећи свакоме све? Није то слобода, то је анархија. Све док не очистиш себе немаш право да упиреш прстом у њега. Нико не зна шта је у човеку до Духа Божијега у њему. Зато тај Дух Божији, Дух Свети ако живимо у истини, он нас просвећује и освећује и говори; Немој осуђивати друге, осуђуј себе. Човек ће рећи: немам за шта да осуђујем себе. Тај који мисли да нема за шта да осуђује себе тај је у највећој заблуди, тај је у прелести духовној, јер такав човек сматра да је Богом дан, да он чува истину, а он истином не живи.

Нека нас Господ ослободи од греха и смрти и нека вас Бог благослови!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Преосвећени је причестио верни народ Светим Причешћем, који је дошао да заблагодари Богу за себе и своје ближње.

ђакон Александар Ђорђевић