Чтецирали су: Марко Тиосављевић и Ђорђе Милутиновић.

За певницом су били оци: Бранислав Матић, Александар Мирковић и Иван Антонијевић.

По прочитаном Јеванђељу по Марку, у којем нам доноси причу о Христовом уласку у Јерусалим, Преосвећени се обратио верном народу, тумачећи речи Апостола Павла:

„Када апостол Павле када говори о мудрости говори о мудрости по Богу и по човеку. Он увек говори о мудрости непролазној и мудрости пролазној. Он говори уствари о савршеној мудрости. И као што ми вером усељавамо Бога у себе тако и Божанска мудрост усељава се у душу човека. Тако што је већа вера то је већа и мудрост јер вера просвећује ум човеков. Код савршених у вери она је присутна сва. Стога су људи савршене вере и у исто време људи светога живота по вери. Такве људе свети Макарије Велики, назива филозофима Светога Духа. Шта сачињава ту њихову филозофију? Доживљено Јеванђеље. Отуда живећи по светом Јеванђељу човек се постепено испуњује божанском мудрошћу. Онда би се могла направити разлика да је мудрост овога света људска, пролазна, она настаје у овоме свету и мудрост овога света нестаје са овога света. А мудрост Божанска је сва од Бога, непролазна је бесмртна и вечна. Њоме живи сам Бог. Шта је мудрост? Премудри Соломон каже да је почетак мудрости страх Божији. Када човек не живи по мудрости Божијој онда се он влада по пролазној човечанској мудрости. Господ нам открива кроз мудрост Божанску открива тајну своју и мудрост своју онима који љубе Бога, онима који носе Бога у себи, онима који живе по Богу. Дакле, мудрост се открива светима а то су људи уствари људи вере. Они су свети јер живе по вери. Вера му каже ово ти је добро што чиниш, а исто тако му вера говори да није добро то што чини. Вера је знак да је човек омрзнуо таму и да је заволео светлост и и чистоту. Свети Апостол Павле говорећи о тој мудрости Божанској, каже: што око не виде и ухо не чу и у срце човеково не дође оно припреми Бог онима који га љубе. Мудрост је да ми живимо по вери, мудрост је да не чинимо грех, мудрост је да живимо у миру вери љубави и нади, и заиста онима који га љубе њима Господ даје ту Божанску мудрост. Бог нити себе нити ишта своје нама намеће. Он се само нама даје, он се нама предлаже, а до мене и тебе стоји хоћемо ли прихватити Бога и ако прихватимо Бога и живимо по Богу ми прихватамо и мудрост Божију. Мудрост Божија је створила све, и Бог нам се не намеће, а чим човек покаже љубав према Богу, њему Бог открива и дарује оно што је Божије у коме живи сва пуноћа Божија. Отуда је Богочовек свих људских проблема. Своје проблеме не можемо решити без јаке вере, а тамо где је јака вера, тамо је мудрост Божија. Не можемо решити наше људске проблеме без помоћи и благодати Божије. Бог поставши човек он је браћо и сестре све људско претворио у Благовест. Зато је велика радост бити човек. Који човек? Божији човек, онај човек који живи по Богу и са Богом. Такав човек је благословен, сваким благословом Божијим. Нема сумње једино се у Христу биће људско осећа благословеним. Осећа се благословеним од Бога и сваким благословом Божијим. Зато треба за све да тражимо благослов, а у благослову је благодат Божија у благослову је Бог. У Христу и са Христом је благословио свакога од нас. Благословио је Бог цео род људски. Само је питање да ли род људски живи по благослову Божијем или човек сматра да је довољан самоме себи да даје благослов. Браћо и сестре Бог када нам даје благослов Он нам дарује и опроштај грехова, дарује нам победу над свим невољама.

Када је благослов до благослова, онда је радост живети по благослову Божијем. Увек нам треба мудрост Божија и Господ нам каже у Јеванђељу будите мудри као змије и безазлени као голубови. Бити човек у овоме свету то је како каже Јеванђеље бити као овца међу вуковима, зато што овај свет у злу лежи. Али је Бог послао човека којега је овај свет да буде рај а човек га претворио у пакао, и то је Бог дао човеку да претвори овај свет у рај. Како можемо да претворимо свет у рај? Ако рај носимо у себи а рај је сам Бог, рај је радост, рај је мудрост. Ако нема раја у нама и у нашим срцима онда у нашим срцима је пакао. Онда и тај човек себе претвара у пакао, а онда и свет претвара у пакао. Да се молимо Богу да нам Бог да мудрост и да мудро живимо, како каже апостол Павле: „Мудро живите и искупљујте време“. То значи да нам је време дато да мудро живимо. Време нам је дато сада, садашње време је у нашој власти, сутрашње није у нашој власти. Зато Апостол Павле каже: „Сада је дан спасења“. Зато молимо се Богу да нам Бог да мудрости да разликујемо шта је добро а шта зло, шта је правда а шта неправда. Ми хоћемо данас стално правду себи, али где нам је одговорност? Тражимо право а одговорност нећемо да прихватимо. А одговорност је највећа да се спасемо. Он заиста неће ни погрешити и када погреши он ће признати грех, он ће разумети да је погрешио и тражиће опроштај од Бога, и зато мудро да живимо али не по мудрости овога света, него по мудрости Божјој. Ако мудрост коју је човек стекао буде мудрост од било кога осим од Бога, од те мудрости неће имати никакве користи. Та ће га мудрост још више удаљити од Бога, од нас самих и од самих себе. Зато мудрујмо по Богу а не по себи.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Преосвећени је причестио верни народ и поделио иконице као знак на молитвено сабрање.

ђакон Александар Ђорђевић