“Поштовани ђаци, наставници, учитељи, професори, директори школа и вртића, поштовани свештеници и они који су на прагу образовања и крећу ове године, а то су васпитачи са децом предшколског узраста из предшколске установе и наравно предшколци. Ми смо кренули са једном манифестацијом да овде у Сопоту више посветимо пажње Светом Сави уз све оно што ради Српска Православна Црква и оно што радите ви у школама кроз програме које традиционално организујете. Мислим да ова Светосавска академија, која је и предвечерје великог празника, да је прилика да се деца окупе из свих школа и да кроз програме које деца покажу овде, јесте најбоља прилика да се подсетимо на оно што је радио Растко Немањић, односно Свети Сава, наш просветитељ и светитељ. Све вас поздрављам у име ГО Сопот, честитам вам наступајући празник, школску славу, Светог Саву и желим да наставите путем који радите, јер то води добробити омладине и добробити наше земље“, поздравне су речи са почетка овогодишње Светосавске академије, Господина Живорада Милосављевића, председника ГО Сопот, а која је одржана у Центру за културу у Сопоту.

Након Светосавске химне коју су под диригентским руководством наставнице музичке културе Јоване Антонијевић извели ученици основних школа, присутнима се се обратила Госпођа Ана Матић, директорка ОШ “Цана Маријановић“ из Раље рекавши:

“Поштовани Господине председниче, господо и госпође директори основних и средњих школа, предшколске установе, Центра за културу, Центра за ометене у развоју, Јавног комуналног предузећа Сопот, Центра за социјални рад, Библиотеке, Дома здравља, представници полиције и ватрогасне службе, Управи ГО Сопот, часни оци, господо и госпође учитељи и наставници, васпитачи, родитељи, децо, драги сарадници и добродошли гости. Пред вама као пријатељима школе и образовања, припала ми је част да поводом великог празника којим идемо у сусретпосвећеном великом српском светитељу, Светом Сави, искажем скромне, али искрене речи. идентитет је прича о томе ко смо, одакле долазимо и чему идемо. Из тог разлога идентитет је и размишљање о томе ко сам ја и ко су моји други. Идентитет је и свест и савест којом се на то питање тражи и даје одговор, и то уживо, у индивидуалној и колективној историји, пошто никада нисмо сами. Идентитет се остварује у осовинским вредностима, зато Јован Дучић, њега са правом препознаје као велики печат српске историје. Живот Светог Саве треба да следимо, да прихватимо савину радикалност и Савин рад, јер тако ћемо избећи радикалне проблеме. Притом, не сумњајмо да светитељ стоји близу, присан као корен, чист као јутарњи снег, чија љубав покрива све наше недостатке као снег блато, како не би храмао живот наш. Све нам је дао Свети Сава: идентитет и пажњу, светост и брижност, дао нам је очишћење, просветљење, обожење, одговорност и одговор, завет и обећање. Дао нам је Цркву, државу, заветност, саборност и светосавље, наду и будућност. Од Оца кроз Христа духом Светим, дао нам је себе. А где смо ми то данас? Мај месец, 2023.година. савршено добро не посвећујемо пажњу васпитању деце. Интерес је највећа врлина којом се приступа свакој личности од детета до одраслог. На све непроценљиве вредности ставили смо распродаја. Обећали смо деци за непослушање да ћемо убити бога у њима и једино смо то обећање готово и испунили. Научили смо децу да уче да не би ништа радила да се не би мучила, јер је физички рад резервисан само за неуке сељаке, а не и за господу. Као идеал смо им оставили да имају стан и кола, да буду робови кредита док су нам шуме, ливаде и куће и огњишта празни. Научили смо их да је боље да узму него да дају. Децу смо уземљили у материјализам, уместо да смо их узвисили у скромност. Породицу смо прогласили заосталим начином постојања, а ауторитет родитеља и учитеља смо бацили као отирач испред врата куће да се о њега бришу ноге. Незрелима смо дали закон, а слабијима право. Изабрали смо лакши од тежег пута, те нам је сада тешко уместо да нам буде лакше. На питање “Шта се десило?“ – десило се очекивано, да ниче шта смо посејали. Школе нису само образоване, већ и васпитне установе. Најбољи, најдушевнији и најпоштенији међу нама треба да су учитељи, а најмудрији да пишу уџбенике. Данас није тако. Потпуно сам уверена да је наука без Бога, човек без Бога, школа без Бога, љубав без Бога – тежак промашај, и није тежак живот, тешки смо ми, људи.

Позивам све младе људе који похађају основну и средњу школу, све вас који ћете врло брзо доћи на наше позиције да већ данас ставите прст на чело и размислите о томе у шта ћете потрошити овај свој живот. Добро размислите пре него што се упустите у искушења која воде у провалију, а зову се ирационалност, таштина, ријалити, блуд, примитивизам, дрога, а који се зове – свет у којем живимо. Немојте да губите време и прљате своју душу , немојте да пролазите оно што смо пролазили ми, генерације без Бога. Немојте да се мучите, него се одмах престројте ка Истини и мирно пловите кроз овај живот, окренути лицем ка вечности.

Свети Саво, нека твоја молитва за нас буде молитва нашег здравља и славља, јабука не пресечена, а сједињена, не јабука раздора већ плод достојан постојања. Радимо на томе.“
У наставку уследио је богат културно-уметнички програм који се састојао из драмског и музичког дела. До изражаја је дошло сво дечије умеће и таленат, као и плод верског образовања.

ђакон Бојан Миленовић