Појао је Свештенички хор Беличког архијерејског намесништва. Преосвећени владика је у цркви препуној дечице надахнуто беседио:
“Браћо и сестре, одслужисмо ово вечерашње богослужење у част и славу Светог оца нашег Саве, првог просветитеља и учитеља рода нашега. Чули смо вечерас у Јеванђељу, где Христос каже: ,, Тако да се светли светлост ваша пред људима, да људи виде ваша добра дела и да прославе Оца нашега који је на небесима." Заиста, Свети Сава, био је и биће управо та наша светлост, и она светли и данас српском роду, само је питање да ли Срби осећају ту његову светлост, да ли осећају његово присуство, да ли осећају његову молитвену заштиту. Јер, заиста, Свети Сава као што рече Јеванђеље: ,,Не може се град сакрити кад на гори стоји." Нема веће горе у српском народу, у српској земљи до Светога Саве. Рекох, он је наш учитељ, наш просветитељ. Свети Сава нас је заиста упутио на пут који води у живот вечни, како смо и певали у његовом тропару вечерас. Он нам је заиста пропутио пут ка Христу, ка Царству Небеском. Како нам је пропутио? Тако што нам је дао веру. Он је усадио у нас православну веру. И да није било њега, ко зна ком богу бисмо се данас молили. Он нас је заиста упутио истинитом Богу. Он је могао да нас упути јер је заиста живео истином, зато што је познао истину и што је стално на себе примењивао оне Христове речи: ,, Познајте истину и она ће вас ослободити." Свети Сава нам је заиста био, јесте и биће путоказ. Само је питање кога ми данас бирамо да нам буде пример. Да ли заиста узимамо за пример оне који су животом својим показали да примерно живе или узимамо оне друге који заиста не знају шта је прави пример. И зато, српски народ колико код да се молили, не можемо довољно заблагодарити што нам је дао таквог човека. А то што је он постао такав човек, заиста је заслужна његова вера, али је исто тако важно то што је он то поднео из свог дома. Од својих родитеља је научио а касније и сам себе надграђива зато што је имао јак темељ вере. Зато је врло важно како васпитавамо децу и да ли уопште знамо да их васпитавамо. Да ли умемо да им пружимо смисао живота? Ако им дамо прави смисао живота, ако их научимо истинским вредностима, онда ћемо заиста имати праву светосавску децу. Али од наше деце не можемо направити светосавце ако и ми то нисмо. Ако не живимо онако како нас је научио Свети Сава, а његова жеља је била да се род српски просвети, освети, да у људском роди живи Христос и Црква Његова. И заиста,кад год да буде живео Христос у нама док год будемо имали Христа у себи, ми ћемо и поред тога што као људи падамо у нашим животима, устати. Јер то је живот. Истинску помоћ наћи ћемо, молтвену помоћ управо у нашем Светом Сави. И не само у њему, него и у другим светитељима који су се управо угледали на њега, јер он њих све породио. Зато, заблагодаримо Богу и Светом Сави што нам је заиста дао праву веру, веру у правог Бога. И који год има вере, тај и кад падне, устаће. Вера ће га подићи. Зато, молимо се Светом Сави, он је наш отац духовни, он нас је све родио и препородио и учио о правим вредностима. Кад мало прочитате историју српскога народа, видећете да други народи нису имали таквога просветитеља као што је био Свети Сава. Можда изгледа да претерујем кад ово кажем, али он је био такав човек, светог живота, да не само да су га православни поштовали, него и муслимани. Да да, не само они, већ Бугари и Грци. Данас и Грци у његову част слиже службу. Е кад је и на њих оставио такав печат, а ми смо тај печет задобили тиме што смо се родили у српском роду и зато га морамо очувати. Зашта нам служи тај печат? Да нам покаже да је у некој коверти нешто сачувано. Али ако је печат изломљен онда ћемо и посумњати да сам том ,,пошиљком" није нешто уреду. Да ли ми заиста верујемо у оно што нас је учио Свети Сава и да ли знамо шта је то вера. Вера, она није само на језику. Ако буде била вера само на језику, брзо ће да ишчезне. Она треба да буде испраћена делима. Е то је био Свети Сава. Нека нам Бог и молитве Светога Саве помогну да се очувамо као народ Божији, да се очувамо на овој ветромеђини у којој живимо, да се очувамо у искушењима које наилазе не само на српски народ, него на васељи људски род. А ко ће нам помоћи до Бог и наш Свети Сава. Молимо му се, тражимо му помоћ. Он је ту. Духом је присутан и овде је са нама. Нека вас молитве Светога Саве прате у вашим животима, нека сте срећни, Богом благословени и нека вам је срећан свеопшти празник српског народа.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након вечере, коју су приредили преотојереј Дејан ђорђевић, старешина Покровског храма и протојереј Радосав Јаћимовић, са представницима локланих власти и директорима школа у Јагодини и околини, Преосвећени архијереј је присуствовао 20. Светосавској академији Беличког архијерејског намесништва коју традиционално припремају јагодински вероучитељи са сарадницима из просветних установа у којима раде. Академији су присуствовали Градоначелник Јагодине, г. Ратко Стевановић, затим представници школске управе, директори школа, председници јагодинских црквеноопштинских одбора, свештенство, монаштво, представници локалних медија и др. Том приликом Владика је поздравио свечани скуп:
“Поштовани и драги градоначелниче Града Јагодине, драги свештеници, браћо и сестре, а пре свега и изнад свега драга децо Светога Саве, помаже Вам Бог! – Бог помогао!
Дозволите ми да свима вама честитам свенародну славу Светога Саву. Мислим да нема ниједног Србина Светосавца коме је Свети Сава на срцу, а да му срце не заигра и да не осети једно право умиљење у себи што припада Српском роду, односно што припада Светосавском роду. Историја спрскога народа је мукотрпна, дуготрајна. Српски народ када је био у највећим невољама у својој историји није изгубио веру. А није изгубио ни поруку Светога Саве, који је учио српски народ да не поклекне у невољама; који је учио и говорио српском народу да увек после ноћи долази дан. И то је оно што је Дух Светога Саве бодрио српски народ у свим приликама и неприликама. И ако узмемо историју човечанства - можда је мало прејако рећи човечанства али је тако – онда ћемо видети како је та историја српскога народа мукотрајна и дуготрајна, али истрајна. А она је истрајна из тог разлога што је Свети Сава свој народ утемељио на тремељима Јеванђеља. И зато никада није дозволио српски народ да се тај пламичак вере у њему угаси. Зато је победио и оне непријатеље који су нам пет векова говорили: “Нема Бога хришћанскога, нема ничега“, а српски народ се одржао. Тако да имате ону дивну изреку српскога народа која каже: “Манастири и криво гудало – то је српски народ очувао“. Шта то значи? – Народ је ишао у цркве, па кад је завршавао молитву, када је завршавао Литургију, он се окупљао са оним гуслама и певао, бодрио, подсећао српски народ. И то је оно, браћо и сестре, што и ми треба да имамо стално на уму, и када нас опхрва мрак, поготово духовни мрак, да сачувамо онај мали пламичак свеће коју је у нама запалио Господ наш Исус Христос. Иако је тај пламичак свеће врло мали, али помоћи ће нам да не залутамо и да се у мраку не изгубимо. Српски народ је управо и у невољама, патњама, али и радостима увек призивао Светога Саву, и заиста Свети Сава установио је списак ревности а то је уткао у Светосавље кроз које је наш народ вековима градио своје духовно биће, свој пут, своју културу, градио је и изграђивао себе на ономе што му је Свети Сава оставио у аманет. Зато као што сам и у цркви вечерас рекао, ако хоћемо заиста да се одржимо у свим невољама и приликама које су сада, било их је и биће, а хоћемо да се одржимо – да се држимо као што нам је саветовао и говорио Свети Сава, да се држимо вере православне. Јер, како знам често да кажем, човек у животу може много шта да изгуби. Нажалост многи изгубе све. Али најважније је да се не изгуби вера. Вера ће нам у најтежим тренуцима нашег живота казати: “Није све готово“. Тамо где има вере тамо је Бог, а тамо где је Бог и вера, ту је и Свети Сава. Он је наш духовни отац и сигурно је да отац неће заборавити своју децу, али је важно и да деца не забораве своје родитеље. Ми живимо у времену где су вредности обезвређене, замењене, и заиста није лако се тога држати. Али ако се одвојимо од Бога, ако се одвојимо од науке Светоа Саве, онда ћемо се изгубити, а било би срамотно да се изгубимо у овом времену, а наши преци се нису изгубили за пет векова. Нису изгубили своју веру, нису изгубили своју славу, нису изгубили Бога. И замислите, драги моји, да живите пет векова под једним јармом, где је неколико генерација, замислите како је било родитељима да убеде своју децу да ће сутра бити боље. Па кад није било сутра, пркосутра, и много, много касније. Али се преносила та сила вере која је човека бодрила и храбрила. Много је невоља у нашем народу и у нама самима, и ми не можемо те невоље превазићи сами. Треба нам нико други до Бог. А тамо где буде Бог, тамо је и наш Свети Сава, па ће нам помоћи. Важно је да се одржимо као православни Срби, да се одржимо на темељима оних Светих вредности које су нам уливали наши Свети преци, на првом месту Свети Сава. Кризе су, није само код нас него и свуда. Код нас разних криза имамо. То је људско, то је саставни део овога живота. Али чињеница је, драги моји, да нам је највише у кризи оно ради чега се Свети Сава највише љутио, а то је да се изроди здрава породица. Јер ако имамо здраву породицу, онда ћемо имати здраву државу, имаћемо здраво село, имаћемо и здраву Цркву. Све ћемо имати. Јер је породица темељ. Ово се највише односи на нас старије, на родитеље. Али да бисмо могли као старији и родитељи да пренесемо на наше потомке, на нашу децу морамо сами да се научимо. Јер онај човек који није научен, он не може да пренесе другоме. Ми се толико векова учимо на Светосављу, учимо се на Јеванђељу, а Светосавље је Православље на српски начин како бисмо рекли. И зато чувајмо децу као зеницу ока свога. Немојмо схватити да је дете да родитељ само каже: “Моје је дете“. – Јесте твоје дете. Али на првом месту то је Божије дете. И ако будемо посматрали и тако схватали да је то дете кога је родила мајка, родио отац, да су та деца само благослов преко родитеља, а да је Бог њима дао живот као што је и нама; ако будемо очували породицу у заједници не бојте се, али у породици ако има хармоније, ако има реда, ако има поретка, породица се та одмах примет, браћо и сестре. Где нема реда, где нема поретка, ту нема ни села, нема ни државе, нема ни Цркве. Сећам се, опростите, и завршићу сада да вас не замарам много, кад сам био биран за игумана студеничког као најмлађи од свих из братије колико нас је било доста, Богу хвала, па кад сам изабран приће ми један калуђер и каже: “Драги наш нови игумане, никада не сумњамо да ћеш ти и боље водити Студеницу него што смо је ми водили, али те само једно, дете, још молим да чуваш“. Ја му кажем: “Шта је то, Симо“ – Симеон се звао. Па каже: “Да чуваш ред у кући.“ Ја рекох: “Симо, па ја сам то наследио од вас; али ја ћу се трудити““. Верујем да хоћеш, али морам сад нешто да ти кажем, сад је прилика. Упамти, синко, једно, а то је –и најгори ред бољи је од нереда. Где има реда - ту има односа, где има реда - ту има разговора, где има разговора - ту има и решења“. Па погледајмо, имамо ли данас разговоре, или какве разговоре водимо и у породици, и на улици... Да ли заиста мало разговарамо о тим вредностима која красе човека као боголико биће? – То сами треба да видимо и да признамо да ли тако радимо и поступамо. Ја свима вама вечерас честитам нашу свенародну славу – Светога Саву. На првом месту честитам нашој деци коју је Свети Сава тако волео. Он се жртвовао, није му било тешко ни као игуману студеничком, ни као архиепископу срском да иде од куће до куће по селима, да учи ткаљу како да тке, да учи домаћицу како да плете. Он је све знао, а чим је знао оно што зна он је то прености. Зато вас молим све, а посебно вас, драга омладино, драга децо Светога Саве, да када сте год у било каквим неприликама у свом животу, у некој недоумици, приђите пред икону Светога Саве, клекните, помолите се, тражите његову помоћ, тражите његов благослов – добићете га и тако ћете се одржати и тако ћете посведочити да сте заиста деца Светога Саве, а за Светог Саву – о њему је много писано и има још да се пише и да се говори – мислим да је најлепше рекао наш Свети владика Николај када је казао: “Свети Сава је најлепше срско дете“. Е ја вам желим, драги моји, драга децо духовна, да ви будете управо најлепша деца Светога Саве. Бог вас благословио!“
Преосвећени Епископ Јован је благоизволео овом приликом доделити и награде ученицима средњих школа који су се истакли на овогодишњим градским светосавским конкурсима. За најбољи литерарни рад награду je примила Уна Милојковић, ученица 3. разреда Електротехничке и грађевинске школе “Никола Тесла“. Ученице исте школе освојиле су и прве две награде на ликовном конкурсу Љубодраг Јанковић Јале, фондације Михајловић-Феникс. То су матуранткиња Ана Милосављевић и ученица 2. разреда Ена Цветковић. Теће место освојила је ученица Гимназије “Светозар Марковић“ Лана Врањеш. Три похвалнице добиле су матуранткиња Економско-трговниске школе “Славка Ђурђевић“ Анђела Антић и две ученице Електротехничке и грађевинске школе “Никола Тесла“ – ученица 1. разреда Ива Јеремић и матуранткиња Јована Јовановић. Специјалну награду за дугогодишњи и предан рад и залагање на овом конкурсу примила је проф. исте школе ликовне културе Јасмина Шумар.
Сви присутни су уживали у програму ове јагодинске свечаности и отишли пуни утисака у сусрет сутрашњој свенародној српској слави.
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9479-praznicno-bdenije-i-xx-svetosavska-akademija-u-jagodini#sigProId961b7f2333