После прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика се обратио беседом сабраном народу:

„Христос се јави, браћо и сестре.

Овим богојављенским поздравом ми се последњи пут у овој години поздрављамо, јер по црквеном правилу и устројству данас је Црква одредила да богослужбено одамо Оданије Богојављења. Црква размишља о својим верницима како да их припреми за празнике, тако исто се брине да верници не прославе празник само тога дана и да га забораве него Црква држи своје вернике у сначају тога празника кога прославља, у овом случају је то празник Богојављење, и зато је Црква установила такозвано предпразнство и попразнство. На неколико дана од Богојављења имали смо то претпразнство када Црква, својим богослужењем, припрема своје вернике, а ових дана прослављамо попразнство да би што више смисао самога празника ушла дубље у душу нашу.

Сутра је Свети Сава, као што знате. Видите, Свети Сава није умро на сутрашњи дан. Свети Сава је умро 25., а не 27. и Црква је управо због значаја великог празника, да се не би окрњило, да тако кажем, Оданије и да се не би ускратило, померила за два дана да се прославља касније. Црква данас опомиње да се сетимо улоге и значаја крштења Господа нашег Исуса Христа и његовог јављања на реци Јордан. Шта нам то говори, показује и шта значи празник Богојављење? Шта нам то празник Богојављење открива и шта нам је празник Богојављење показао, браћо и сестре? Открио нам се на дан Богојављења сам Бог и показао. Открива нам се , у ствари, Света Тројица. Бог Отац се открио у речима, када се Господ Исус Христос Син Божији крштавао: Ово је Син мој љубљени. Бог Дух Свети се открио у виду голуба као симбол чистоте. Бог Син се показао на реци Јордану. Славечи Богојављење ми се сећамо да се Бог јавио у Светој Тројици. Ми, православни хришћани, када кажемо да верујемо у једнога Бога, у ставри, у исто време говоримо да верујемо у тројичног Бога. На пример, муслимани говоре да верују у једног Бога. Они имају само једног Бога – Алаха. Када кажемо ми да верујемо у једнога Бога онда сведочимо Свету Тројицу. Заиста, Бог се у Светој Тројици јавио на реци Јордану. Можемо поставити питање зашто се Христос јавио на реци Јордан. Река Јордан, тамо где се Христос јавио, је једна пустиња и што бисмо ми нашим језиком рекли једна недођија и заиста Бог се није јавио у неком великом граду где се окупља народ већ је Христос пошао у пустињу. Тамо где је Свети Јован Крститељ крштавао народ. Св. Јован је пре доласка и пре јавног наступа Господа Исуса Христа, припремао народ за његов долазак и појаву, крстећи народ за покајање. Св. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се у знак покајања покају и призову себи тојест да се промене и измене. Тамо су долазили грешници да се покају и крсте. Тамо се појавио Господ. Он, безгрешан. Који греха не учини нити се нађе превара у устима његовим, како каже пророк Исаија. Долази Христос, управо као грешник, са оним народом јер је вероватно мислио да га нико неће препознати али Свети Јован, који је живео у чистоти и Духом Светим – Дух Свети му открива ко је Христос и он га препознаје али се и уплашио Свети Јован, како читамо у богослужбеним песмама, када је видео Бога испред себе. Да Бог долази да буде крштен од њега. Није се само Јован уплашио него се уплашили и море и река Јордан па почела да иде у супротном правцу. Зато и песник каже: Што ти је море, што си побегло, и тебе Јордане; Зашто си уступио од страха. Имате онај дивни јеванђелски дијалог где Јован каже Христу: Ја тебе не могу да крстим. Како слуга да положи руку на господара – пита се Јован. Господ му је рекао: Остави то јер нам ваља испунити правду.

То је оно што ми као хришћани треба да се трудимо и размишљамо. Да ли испуњавамо правду Божију или терамо своју правду? Ако испуњавамо правду Божију онда се испуњавамо Богом. Опет ћу се вратити на овај дијалог где каже Јован: Ти треба мене да крстиш, ја сам грешан, а ти си безгрешан. Господ све чини не ради себе већ да би показао шта ми треба у животу да чинимо да би се спасили, а Бог даје себе да би се људи спасили. Када му је Христос рекао да му ваља испунити правду Јован показује смирење и каже Христу: Освети мене и воде Спасе. Зато и ми освећујемо воду на дан Богојављења. То је опет наш позив да се стално молимо да нас Господ освети и просвети. Ако нас Господ не просвети него остајемо у оном свом просвећењу онда нећемо далеко стићи. Нама треба просвећење и освећење и ми се и просвећујемо и освећујемо када год живимо хришћанским животом и кад год чинимо неко добро дело. Освећујемо се и просвећујемо кроз Свете Тајне и врлине. Посебно се просвећујемо кроз Свету Тајну покајања и Свету Тајну причешћа. Христос је својим смирењем показао да је смирење основна врлина свих врлина и да нам смирење треба да би могли у било каквој врлини да будемо. Ту имамо и један диван пример када су у питању смирење и гордост. Адам је желео гордошћу да се узвиси и постане попут Бога, а Христос је дошао да грех гордости Адама поправи смиреношћу. Зато је и речено да се Бог гордима противи, а смиренима дарује благодат. Хоћемо ли благодат Божију прихватимо смирење као љубав. Прихватимо смирење као начин живота. Када је један монах, пустињак, ишао кроз тамо неку шуму и блато и срео га је неки човек и питао: Ко си ти? Овај му каже: Ја сам монах. Пошто је то било реткост овај га упита: А шта то значи монах? Није он са њим ступио у полемику да му објашњава као ми данас већ је скинуо своју монашку капу, бацио у блато и почео да је гази. Узима исту ту капу, ставља на главу онако блатњаву, а овај га пита: шта то радиш? Питао сам те шта је то монах, ти ми ниси одговорио. Каже: Јесам ти одговорио.Јеси ли ти чуо да се ова моја капа бунила док сам ја њу газио? Нисам. Е због тога што се она није бунила и показала смирење ја сам је узео такву блатњаву да бих се и ја могао поучити смирењу. Дакле, Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се понизио пред човеком, управо кроз покајање. Треба ли нам већа поука и боља порука од ове на коју нас упућује празник Богојављења? Зато данас, као што рекох, када богослужбено и молитвено одајемо захвалност Богу и његовом јављању, имајмо једно на ум у, да се није Бог само једном јавио на Јордану, које се догодило пре две хиљаде година. Не. Бог се стално јавља. Само је питање да није човек заглушио себе собом, поготову својом гордошћу и не чује глас Божији већ свој глас. Треба себе да припремимо да би чули глас Божији. Да се молимо, да се смиримо, да чинимо добро, да имамо љубави и поштовања и онда ће нам се Бог јавити и упутити нас. Данас служимо Божанствену Литургију и ако хоћете да схватимо смисао литургије у ставри је литиургија Богојављење јер се Господ стално јављан на Светој Литургији и зато ми на крају сваке Литургије кажемо: Примисмо Духа Светога, видесмо светлост неприступну. Кад смо примили тог Духа Светога и осветлили се том светлошћу божанском онда треба тим Духом да наставимо да живимо клада изађемо са ове Божанствене Литургије. Да се трудимо да сачувамо ту невидљиву светлост а коју смо такође примили кроз Свету Тајну крштења. Зато и на крају Литургије каже у миру изиђимо. Само је питање да ли смо стекли тај мир у току Литургије или хоћемо да и даље доказујемо да смо у праву. Онда нисмо стекли мир. Ако немамо мира Божијег у себи нећемо имати мира нигде, браћо и сестре. Зато је Господ и рекао: Мир свој остављам вам, мир свој дајем вам. Да ли примамо мир Божији? То треба свако од нас да себи постави питање. Мир Божији се стално јавља и даје се, само је питање шта то ми у ставри желимо. Да ли мир Божији или свој немир? Да ли примамо Бога или онога другога? То све зависи од нас и наше слободне воље. Стално говорим да Бог нама не брани ни да чинимо зло. Имаш слободу и разум који ти је Бог дао па онда види хоћеш ли злоупотребити разум и слободу. Све када хоћеш да се докажеш другачије него што јеси ти у ствари злоупотребљаваш слободу.

Зато да се данас, у овом дану када одајемо молитвено празновање Богојављења, молимо да нам се Бог стално јавља. Бог се не јавља, као што рекох, од године до године календарске. Како је то лепо када чујемо тај глас умилни поготову ако се удостојимо да чујемо тај глас умилни када пређемо из овога света у онај други да чујемо оне речи које је Христос рекао: Дођите да примите Царство небеско које вам је приопремљено од постанка света. Пазите, Царство нам је Господ припремио. Да ли га ми примамо, то опет до нас стоји. Добри и верни слуго – то је најлепши глас који треба да чујемо када одемо пред христа да нам каже – добри и верни слуго, у малом си ми био веран, над многима ћу те поставити, уђи у радост Господа свога. Нека нам Господ помогне да будемо стално у радости Божијој.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић