После прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина, и Светога Духа. Браћо и сестре, данас прослављамо великог светитеља Божијега, великог угодника, великог молитвеника и великог чудотворца, Светог Наума Охридског. Заиса је Св. Наум живео Духом Светим који је био у њему. Чудотворио је, како за време свога живота, тако и данас и као што рече данашње Јеванђеље, како су се око Господа окупљали сви они да траже своје исцељење од слабости, болести и греха, тако се народ и онда и данас сабира око моштију Св. Наума у Охриду, где оне почивају. О његовим чудотворствима је писао Епископ охридски Свети Владика Николај, како је посебно Свети Наум исцељивао оне који су мучили духови нечисти. Писао је Свети Владика Николај о томе јер је био очевидац и сведок многих исцељења. Ето нам, браћо и сестре, потврде како треба заиста да верујемо у Бога и у све оно што Бог прославља. Шта је то што је дејствовало и што дејствује и данас кроз мошти Св. Наума? То је благодат Духа Светога. Он је заиста целог свог живота јачао у Господу. У данашњем Апостолу, Свети апостол Павле нам каже: Јачајте у Господу, у сили и у моћи Његовој. Обуците се у свеоружије Божије да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског. Ова поука нам говори како да ојачамо и како да се одржимо у искушењима, невољама и бедама које нас сналазе. Како да се одржимо у искушењима ми који смо слаби и немоћни и одупремо се свим недаћама. Ако узмемо у обзир сва наша искушења и све наше слабости које нас сналазе, муке и патње, а и нашу немоћ људску онда ћемо видети да нам је заиста потребан нико други до сам Бог. Само Бог побеђује непријатеље наше. Три су непријатеља рода људскога: грех, смрт и ђаво. То су, заиста, три авети које нападају човека. Како ми можемо да ојачамо и да јачамо у Господу? Првенствено кроз јаку Јеванђелску веру. Веру која је, како каже Господ у Јеванђељу, као зрно горушичино али се оно развија. Вера јеванђелска која може и горе да премешта. Сви ми кажемо да нам је немогуће да померимо брдо, да изменим шта. Провери веру па ће ти вера све казати. Вера ће ти дати моћи, снаге, крепости. Неће ти дати да поклекнеш и паднеш. Казаће ти да и ако си пао устани, има Бога. Ми још можемо да јачамо у Господу тако што ћемо се испуњавати силом Господњом. Апостол Павле каже да се сила БОжија у немоћи показује. Како то? Када је човек немоћан да чини грех и зло тада се јавља сила Божија која крепи и укрепљује човека. Сила Божија се налази у Светим Тајнама и светим врлинама. Налази се сила Божија у испуњавању заповести Божијих, у Светој Тајни покајања, а највише се налази у Светој Тајни причешћа. Ми се причешћујемо за опроштај грехова, то је оно што је најважније, и ради вечнога живота. Зато је Господ и рекао: Ко не једе Тело моје и не пије Крв моју нема живота у себи. Нема ни живота у Царству небеском. Зато треба да ојачамо у врлинама тако што у нама треба да ојача вера без сумње. Тамо где је вера ту нема сумње. Тамо где нема вере ту настаје сумња и онда човек почиње да сумња у све.

Свака наша невоља у овоме животу почиње од тога што нам слаби вера. Кроз веру ми јачамо у Бога. Кроз јеванђелски и хришћански живот ми такође јачамо у Богу. Живи ли човек у ономе што је Христово и облачи ли се човек у Христа он заиста јача у Господу. Многа искушења и невоље нас сналазе у току нашег живота кроз разне невоље и непријатеље а, опет ћу поновити, главни наш непријатељ јесте непокајани грех, ђаво и смрт. Зато Апостол Павле и каже да је ђаво лукав и да је његово лукавство велико. Он нам грех облачи у много лепо паковање да се човек залети и види нешто лепо упаковано па мисли да је вредно. Када отвори онда види да је ту лукавство ђавоље. Дакле, браћо и сестре, ђаво је лукав и он нам нуди себе уместо Бога. Каже нам да нема покајања. Зато кажу да је ђаво толико огрезао у злу да и не може да се покаје. Апостол Павле каже како нам ђаво предлаже да ми заволимо грех, а ништа се не може урадити ако се не заволи, а не може се човек ни одвикнути од неког греха док не омрзне тај грех. Док не види да га грех одвлачи у странпутицу. Прво нас он уверава да Бога нема. То је његово главно оруђе са чиме он дејствује над нама. Наш народ каже да ко се Бога не боји и људи стиди да је њему све слободно. То Бог све прихвата. Прихвата Бог и то што ми нећемо да верујемо у Њега али то је наша слобода. Зато треба да разумемо да не смемо злоупотребити Богом дану слободу јер је најгоре када се она злоупотреби. Онда човек нема краја у својим гресима и поступцима. Достојевски је лепо рекао шта је слобода: Слобода је да ја себе онемогућим да учиним другоме зло. Ако не чиним другоме зло неће ни тај други мени учинити. Ђаво нам прво каже да Бога нема и друго да после овоземаљског живота не постоји ништа друго. Постоји само овај свет и после њега нема ништа. Дакле, хоће да истера веру из нас и хоће да каже да у овом свету је све и свја. Хоће да нас убеди да ми нисмо створени за вечност. Ми смо створени за бесмртност и овај свет и овај живот такав на земљи нам је дат да кроз њих задобијемо Царство Божије. Овде ми започињемо да живимо вечним животом. Овде ми започињемо да осећамо тај предокус Царства небескога. Управо нам то најбоље сведочи Света Литургија коју служимо и она је тај предокус Царства Божјега која нам говори да нисмо изгубљени. Литургија и вера нам говоре да нас Бог воли. Само је потребно да осетимо ту љубав Божију и да узвратимо на љубав Божију онако исто како и узвраћамо када нас неко обдари љубављу својом. Тако и Бог очекује да на Његово богољубље ми узвратимо нашим човекољубљем. Бити лукав значи обманути и савладати препреденошћу и преваром. Зато будимо са Богом да би Бог био са нама. Свемоћ је у Богу и зато се ђаво плаши доласка Христовог у овај свет јер зна да ће тада дефинитивно бити побеђено зло. Зато Богу се обраћајмо. Богу верујмо и Бога молимо да не паднемо у искушење.

Нека нам Господ помогне и нека молитве Светог Наума, великог чудотворца, помогну да се одржимо као људи Божији и да се одржимо као народ Божији. Да се угледамо на наше свете претке и да се они нас не постиде када дођемо у сусрет са њима. Нека и овај празник, који је пред нама, буде празник сведочења наше вере. Празник мира. То је Божић. Мир је потребан целом роду људском али њега неће бити док год човек не унесе мир у себе. Тамо где нема мира настаје немир и настају свађе, ратови и туче. Зато ми имамо Бога и треба Богом да живимо. Нека сте срећни и Богом благословени и срећни празници да буду.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић