ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У СТАРОЈ МИЛОШЕВОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У СТАРОЈ МИЛОШЕВОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУУ четвртак 21. децембра 2023. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

Литургији су присуствовали ученици Политехничке школе са својим вероучитељима Марком Гаљком и Николом Ђурицом.

Беседећи на прочитан Апостол и зачало Јеванђеља, Владика Јован је рекао:

„Пишући посланицу Коринћанима, апостол Павле их упозорава да не забораве ко су, одакле су и где је њихово живљење. То се односи на све хришћане. Хришћани су увек били мета за непријатеље Христове да их нападају. Зато Христос свима нама каже преко апостола: „Ви нисте од овога света, јер да сте од овога света, свет би своје љубио. Како вас ја изабрах од овога света, зато вас је свет омрзнуо али знајте да је мене омрзнуо пре вас.“ Апостол Павле упозорава све хришћане и каже да је наше живљење на Небесима одакле очекујемо и Спаситеља нашега Исуса Христа ко стоји са десне стране Бога и Оца. Ове речи апостола Павла, указују нам где је у ствари наше право живљење и каже да је оно на Небесима. Ми живимо и на Земљи, а хришћанско је да увек и непрестано размишљамо о оном правом и вечном живљењу, да размишљамо о нашој кући која је на небесима. Самом природом бића, човек је позван да истовремено живи у два света: на Земљи јер му је тело од земље. На Небу јер нам је душа са неба и то не смемо никада да заборавимо. Ово се односи на нас хришћане који верујемо у загробни и вечни живот и да нас не завара земаљски живот и заборавимо онај вечни.  Ово је у исто време и тајна хришћанског живота: да хришћани на земљи живе Небом, да ходајући по земљи стално треба да мисле на Небо. Ако су нам тамо уперене мисли неће нас заробити ништа земаљско. Има поука Светих Отаца која каже да када би сваки човек свакога дана размишљао о гробу никада не би сагрешио. Треба да пође са овога света и треба нешто са њега да понесе. Ништа од богатства већ само своја дела. Својима ћете се делима осудити и оправдати. Како да живимо и ходамо по земљи а мислимо на небо? Тако што ћемо да живимо Господом Христом. Христос је сва на Небу. Христос је оваплотивши се Духом Светим увек овде у Цркви својој коју је основао крвљу својом. Сви који су у Црви су Христови јер је оваплотивши се донео правила и силе небеске живота и наше живљење треба стално да буде усмерено ка вечности јер нас Бог није створио за привремено, за ова свет, већ за вечност, за бесконачност. Живећи тако хришћани земљу претварају у Небо јер небески мисле и живе. По своме позиву сви су хришћани земаљски анђели и небески људи. Ако стално мислимо на Небо, Христа и спасење ми смо земаљски анђели јер један је Бог и једна је Црква и за људе и за анђеле на Небу. Апостол Павле каже: „Држе ли хришћани заповести и Јеванђеље они су већ на Небу и зато су земаљски анђели и Небески људи. Људи који мисле на Небо и живот вечни труде се да живе по Христу и да не увреде никога. Не само да никоме зло не нанесу већ да никоме зло и не помисле. Зло рађа зло као што добро рађа добро. Када се зло усели у човека оно га потпуно измени и измени му разум и не мисли више о добру. Ко се злом храни он ће од зла и да умре. Зато треба да се хранимо Христом, добром, свиме божанским. Зато се у песмама каже да је такав био земаљски анђео и небески човек. Он је овде и сада живи са светима. Хришћани су потенцијални светитељи. Прво у Антиохији су се сви називали светима. Зато што ништа не говораху ово је моје а ово је твоје, већ ово је наше. Наш је Христос, наше је спасење. Наш вечни живот почиње овде на земљи да би се бескрајно продужио на Небесима откуда очекујемо и Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. Отуда ми знамо где је Христос а он је с десне стране Бога Оца. После свог вазнесења на Небо он нам припрема место. Ето довољно разлога да никада не паднемо у очајање. И кад нас снађу овоземаљске беде, невоље, жалости туге, то на снеће сломити јер знамо да и ове невоље су привременог карактера. Ми знамо где је Христос: Телом на Небу а Божанством у Цркви својој. Он је у њој целој јер је она сва његова, сва божија и сва света, сва Светога Духа. Свети Дух Цркву води и руководи. Зато је Црква непогрешива. Ми људи јесмо грешни у Црви али знамо да је Црква Духа Светога али да је Црква „радионица“ која преправља грешника у праведника, грешника у светитеља. Црква је и духовна болница. Сваки од нас је духовно болестан јер нема никог без греха. Сваки грех је духовна болест јер је то одвајање од Бога. Као што идемо у обичне болнице по лек, тако да идемо и у Цркву да тражимо небески лек. То је Господ наш Исус Христос. То је причешће, ко то не чини нема лека, ни живота вечнога. Нема живота по Богу ни у Богу. Нема живота у светлости рајској већ у тами. Отуда све жеље апостола Павла стапају се у дирљиву молбу нама и каже: „Зато браћо моја љубљена и најжељенија, радости моја и венче мој, стојте у Господу љубљени моји.“ Онај који стоји у Господу и ако падне, устаће. Господ је са њим и он ће тражити руку Господњу и рука божија ће га подићи. Нема провалије у коју човек може да пропадне  а да га из ње Господ неће подићи. Бог хоће да се сви људи спасу и дођу до познања истине. На првом месту у Господу да стојимо вером. Чврстом и непоколебљивом. Да стојимо нелицемерном љубављу која је спремна да се жртвује за сваког другог. Не кажемо ли ми да када некога волимо да смо спремни и живот свој да дамо. То је та љубав. Она нам шири плућа и срце да у њега уђе Бог. Када сместимо Бога у себе онда смештамо целу Васељену. Сваки човек је икона Божија и прилика Божија. Наше живљење је молитвом, постом и добром делима. Ево на сада у данима Божићног поста. Ако постимо како нас Црква учи онда нас пост води ка Господу. Онда усељавамо мир Божији у себе и тај мир који се у нама обнавља, крунисаћемо га празником Рођења Христовог, Божићем, који је уједно и празник мира. У Господу стоје и живе они који живе као што су живели свети. И они су били људи као ми , са својим падовима али су стално мислили на оно што је горе. Нека нам ова Литургија служи да понављамо Горе имајмо срца. Уздижимо се јер знамо да нас тамо чека Спаситељ. Зато треба да му се молимо и да живимо вером, надом и љубављу и у миру са собом и другима. Ко нема мира у себи он је немиран. Није спокојан. Није захвалан са оним што му је Бог дао и мисли како је требало много више да добије а ми смо од Бога добили онолико колико нам је потребно за спасење, само да то не злоупотребљавамо.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верних, Владика Јован је присутнима поделио свој Архијерејски благослов и иконице.