Парастос страдалима у Колубарској бици Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у крипти храма светог великомученика Димитрија у Лазаревцу уз саслуживање братсва храма. Након парастоса Преосвећени Владика је у својој беседи истакао да је величанственом победом српске војске, за коју се српски сељак изборио неизмерном снагом своје вере, српски народ обасјало сунце слободе, те да ми као потомци великих јунака морамо чувати оно што су нам наши славни преци предали.

Након парастоса одржана је церемонија полагања венаца у којој су учествовали представници Војске Србије као и оружаних снага Аустрије, Мађарске и Словачке. Затим се присутном народу обратио градоначелник Лазаревца Бојан Стевић рекавши да се тога дана слави победа и одаје почаст српском сељаку који снагом своје слободољубивости потиснуо знатно снажнијег противника. Председник Привременог ограна Града Београда Александар Шапић нагаласио је част и достојанство српског војника, као и хуманост и емпатију коју је он показао према својим непријатељима, чиме је нама, својим потомцима, али и свима другима оставио пример који треба следети. Сања Лекић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања изразила је велику част због прилике да говори на месту спомена тако велике битке, те је у кратким цртама истакла значај Колубарске битке за историју српског народа.

Након церемоније полагања венаца студенти су посетили изложбу „Колубарци у балканским ратовима и Великом рату“ у парохијском дому храма светог великомученика Димитрија, коју је организивао господин Зоран Антонијевић из Вреоца, он је студентима представио историју колубарског краја у балканским ратовима и Великом рату.

Студенте Православног богословског факултета је у обилазак терапијске заједнице „Земља живих“ повео Иван Гавриловић, дипломирани теолог и психотерапеут упознавши их са методама терапије које примењује. Овом посетом професори и студенти желели су да искажу своју подршку штићеницима терапијске заједнице у Брајковцу. Штићеници су студенте угостили на ручку и у братском разговору упознали са режимом рада у заједници, која постоји на принципима слободне воље, рада и молитве. Професор Предраг Драгутиновић се братији заједнице обратио рекавши да су они заисти живи у борби против греха и палости, те да се сви заједно дивимо онима који су се на ту борбу својом слободном вољом и без икакве присиле одважили. Професор је такође истакао да своје дане не треба проводити у бесмислу, већ посветити ово време које нам је дато Христу и љубави према ближњима. Рекавши да смо сви једно у Христу, професор је штићенике терапијске заједнице охрабрио да издрже у свом подвигу нагласивши да ће се на њима познати да су велика дела Господња.

Након посете терапијској заједници студенти су присустовали вечерњој служби у храму светог архангела Гаврила у манстиру Моравци код Љига коју је служио јереј Миодраг Марковић. После вечерње службе отац Миодраг је студентима показао знаменитости које се чувају у манастиру Моравци, антимис Митрополита београдско-карловачког Мојсија Петровића, као и пентакостар архимандрита Герасима Георгијевића, у народу познатијег као Хаџи Ђера. Потом је отац Миодраг студенте угостио на вечери и том приликом им се обратио архијерејски намесник качерски протојер Светолик Марковић, који је изразио своју љубав према Правословном богословском факултету који је и сам завршио, пожелевши студентима срдачну добродошлицу. Историју манастира Моравци и љишког краја краја изложио је археолог Александар Ђукић истакваши богато, али још увек недовољно истражено, средњевековно наслеђе овог краја који се ослања на планину Рудник.

Студијско путовање протекло је у духу братске љубави и студенти Православног богословског факултета могли су видети делотворну снагу вере Христове на два велика примера. Наиме, како је Преосвећени Владика истакао, снага вере Христове је оно што је српског сељака довеле до победе у Великом рату и управо су снагу те вере студенти посведочили у штићеницима терапијске заједнице „Земља живих“, који својом вером и надом на спасење истрајавају у великом подвигу. Штићеници терапијске заједнице личном вером показују да су они уистину слободни и да су добровољно одлучили не робују греху, смрти и сатани, већ да се уподобе Христу на корист својим породицама, Цркви и друштву. Дакле, ово студијско путавање је непосредно показало да су у Христу сви живи, како славни јунаци пали у великим биткама, тако и сваки појединац који своју слободу уподоби вољи Божијој, одваживши се тако на подвиг борбе са самим собом.