После прочитаног јеванђелског зачала Преосвећени Владика се обратио сабраном народу рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа! Помаже вам Бог браћо и сестре. Јеванђеље које смо сада овде чули, веома је утешно. Сви ми, браћо и сестре, можемо да тешимо једни друге и треба то да радимо, колико умемо и колико знамо, колико смо научени, али нико нас не може утешити као што нас теши сам Господ Исус Христос. Јер, Он толико воли човека да је заиста Себе дао за нас. Зато данашње јаванђеље које смо овде чули, каже “Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство Небеско“. Зар то није велика утеха за нас? Зар то није велика утеха јер нас Господ данашњим јеванђељем храбри да истрајемо у искушењима и невољама овоземаљским, а њих је било и биће. Из тога нико скоро није поштеђен искушења, невоља, патњи, болести, туге, али ако ми то све издржимо Бога ради и ради спасења наших душа, е Господња је воља да таквима којима издрже, да да Царство Небеско. Зато нам је потребно да за све молимо Бога, да нам пошаље моћ, да нам пошаље силу, снагу, а посебно да се молимо Богу да нам Бог дометне вере. Да имамо веру у Бога, јер кад имамо веру у Бога ми имамо и поверење у Бога, онда имамо и поверење, да ово што рече данашње јеванђење, да се не бојимо. И заиста човек у ствари нема чега да се боји осим непокајаног греха, и нема човек скоро другога да се боји више него што треба да се боји самога себе. Бојати се самога себе то је врлина, јер ако се бојим самога себе ја ћу онда себе проверавати каква ми је вера, колика ми је вера, онда ћу проверавати и свој однос према Богу и према ближњима, јер она народна пословица каже “Човек је сам себи највећи непријатељ“. Када човеком овлада некаква страст, да ли то било среброљубље или неко богатсво или то било коцкање, или пијанство, онда значи да тај човек не влада собом. Тај човек већ самога себе предао у руке у оних нечастивих, а нечастиви дух, ђаво како би смо ми то рекли, он неће Бога. Тај нечастиви дух неће да ми верујемо у Бога, он неће да ми будемо добри, он хоће зло. Када зло овлада нама, у ствари он овлада нама и онда нас он чини сином пакленим како каже јеванђеље. Када Господ каже “Не бој се мало стадо“, Он нам тиме каже, еј човече немој да сумњаш него веруј. Немој да сумњаш, недавно сам то говорио, чини ми се. Сумња је опака болест. Из сумње човек може да му мисли оду ко зна где и да сасвим погрешно доноси закључке и о себи и о другоме, јер у све сумња. Ти кад сумњаш ти ниси чврст, ти ниси постојан, ти ниси храбар, јер немаш вере, а кад немамо вере онда немамо ни љубави, а кад немамо љубави немамо ни наде, а ако имамо и веру и наду и љубав онда ћемо се заиста сетити оних речи апостола Павла који каже “Нећу да какво зло овлада мноме“ . Ако апостол Павле каже “Све ми је слободно, али ми није све на корист“, све је човеку слободно да буде и овакав и онакав, да буде добар и да буде лош, да буде грешан и да буде праведан, да буде пијаница и да буде трезан, све је то слобода човекова, али шта добијамо ако нисмо на оном правом путу, путу јеванђеља, него на оном путу, странпутици, а све што је странпутица никад не може извести на пут. Браћо и сестре, ми пут знамо пут Господа, пут јеванђеља, зато и Христос каже “ Ја сам Пут, Истина и Живот“. Дакле, обратите пажњу ово што каже Господ не бој се мало стадо, не сумњај да ће Бог промишљати у ствари о теби, јер Бог хоће да се сви спасимо, целу творевину Бог хоће да спасе. Бог промишља и о оном црву како да не промишља о човеку. Зашто онда да се не предамо промишљању Божијем браћо и сестре, него терамо по своме. Дакле, Он, Бог промишља о нама, о теби, о мени, чак и онда ако се ми сами не будемо бринули о себи. Али зато што се не бринемо, а Бог нам је дао разум да треба да се бринемо, да се бринемо да будемо бољи, а коме не треба да будемо бољи, свима нама треба да будемо бољи браћо и сестре. Коме не треба покајање, па свима нам треба, коме не треба преображење, па свима нам треба, али ономе који је огрезао у злу у греху, у страстима, он нема ни осећај за покајање, он је као онај пијан човек, напије се па не зна шта ради, па мало се отрезни па му онда жао што се отрезнио, па онда поново почне да пије, а пијан човек може сваста да учини, не само себи, него нажалост и другима. Треба нам трезвеноумље, треба нам правилоно расуђивање, да правилно расуђујемо о свему. Ако нам Бог даје Царство небеско, а Он је рекао да ће нам дати, онда ће нам у толико дати и оно што нам је потребно за живот овоземаљски, али само ако се предамо Богу ,а то не значи да ја кажем предам се теби Боже, а ја нећу да се трудим ни за шта, нећу да радим Ти ми Боже дај. Не може тако. Лењом човеку ни Бог неће да помогне, али вредном човеку, поготово кад је вредан за добро да чини добро, томе Бог и помаже и даје снаге браћо и сестре. Бог ће се побринути и за наше овоземаљске потребе само ако будемо уз Бога и са Богом. Господ нас још крепи овим речима да ћемо још нешто добити, што рекох да је најважније, а најважније да нам да спасење, да се спасемо, првенствено да се спасимо од самих себе. Често наводим речи Светог Владике Николаја који каже “Господе спаси мене од самога себе“. Кад човек заблуди сто паметних га немогу вратити, он је заблудео и тера по своме. Дакле, да се предамо вољи Божијој, али крепећи се вољом Божијом да крепимо тиме и нашу вољу. Другим речима, Господ нам каже немој сумњати да ће и у колико пригрлиш сиромаштво Он промишљати о теби, тј. решио сам данас да помогнем сиромаха, али не треба да буде сумња, е ако дам сиромаху ја ћу бити оштећен. Не браћо и сестре. Само кад се даје човек се не празни. Кад се не да онда се човек испражњава, односно кад не да добро другоме, кад не жели добро другоме. Према томе, ако чак и продамо и сву имовину своју и дамо сиромасима ,ако смо то урадили Бога ради, спасења своје душе, ми тек тада правимо себи, браћо и сестре, како каже данашње јаванђеље ону неисцрпну ризницу од добрих дела. И каже Господ “Где је благо ваше, тамо ће и бити срце ваше“. Дакле, тамо где је човек ускладио себе, усмерио своје мисли он је тамо, а ако су нам мисли отишле у стрампутицу, нећемо бити на правоме путу. А, ако мисли усмеравамо само ка добру онда ћемо заиста се трудити, а Бог ће нам помоћи да будемо добри, али без нашег труда неће ни Бог да нам помогне да ми будемо бољи без наше жеље. Ако ја не желим да се исправим да се поправљам, ако сам крао - да више не крадем, ако сам се коцкао - да се више не коцкам. То је сарадња човекова са Богом. Господ данас у јеванђељу каже “Сабирајте блага горе на небу, где лопов и црв не поткопавају и краду“, све то овде на овоме свету се може и покварити, све то може онај црв да нагризе, али ово на Небу не може. Зато она добра што урадимо у време нашег земаљског живота, то не може никакав црв и мољац да поремети, да упропасти. Зар није чак и безумно правити ризницу под знацима навода богатства овога света на којем таква ризница пропада, зато каже Господ ризницу правите горе на небу, мољац не може да прождере метал и злато, не може, али лопов ће га украсти и онда каква ти је корист ако ти он покраде твоје добро и онда коју ми корист имамо, ако се овде на земљи богатимо богатсвом, искључиво богатством овоземаљским. Али треба нам и то, треба да хранимо и тело, треба да га одевамо, али треба да знамо чиме хранимо душу. Телу треба храна, хлеб и све друго, али душа не тражи овај хеб, душа тражи онај Небески Хлеб, душа тражи Христа, јер душа зна речи Христове “Ко једе моје Тело и пије моју Крв има Живот Вечни“, а то је Причешће, то је храна наше душе. Као што ми данас једемо један, два пута, три, а да ли је довољно за душу што ћемо се три, четири или пет пута причестити у току године? Па није. Душа је гладна Бога, браћо и сестре. Она је гладна и жедна Бога, само човек треба да осети ту духовну глад и ту духовну жеђ за Богом и кад осети да је присуство Бога у њему, такав човек осећа да има мир у себи, има спокојство, јер овако је увек немиран, узнемирен- шта ћу, како ћу, да ми неће неко узети ово или оно, а кад си са Богом и кад си измирен са Богом, онда си измирен са собом, а кад си измирен са Богом и са собом и једни са другима, па то је тај прави мир Божији у нама. Браћо и сестре, још нам Господ у данашњем јеванђељу каже “Нека буду бедра ваша опасана и светиљке ваше запаљене“, другим речима, Господ нам каже да онај који жели да служи Богу треба да буде слободан, како кажу свети Оци, и да буде лак. Шта то значи бити слободан? Да не заробимо сами себе у оно што не треба, да осећамо лакоћу да можемо да пожелимо да се што пре сретнемо са Богом, браћо и сестре. Дакле, слободан и лак значи, неоптерећен искључиво бригом овога света, да не занемаримо онај свет који нас чека после овога света. Господ нас позива да будемо спремни за добра дела, “Добро чините да вам се не досади“, каже свети апостол Павле, да чинимо та Божија добра дела и ако чинимо добра дела бићемо мили и Богу, али и једни другима. Да не живимо у тами већ да живимо у светлости Христвој, оној Светлости која просвећује свакога човека који долази на свет, а то је Христвова светлост. Да не живимо у тами и без расуђивања, него да нам светлост разума укаже на све оно што треба и што не треба да чинимо, а зато нам треба правилно расуђивање. А да би дошли до расуђивања треба нам на првом месту вера, нада, љубав, молитва, треба нам пост, подвиг, требају нам добра дела. Зато свети апостол Павле у посланици Ефесцима каже “Не престајем благодарити за вас, спомињући вас свагда у молитвама“. Наша је дужност, обавеза, да се не молимо само за себе него да се молимо за сваког другог, другим речима, да не желим само себи срећу и да знамо да срећа нам неће доћи ако само желимо себи срећу, а да пре тога другога нисмо учинили срећним. Треба нам та молитва кроз коју ми разговарамо са Богом. Зато и свети Оци кажу да је молитва побожан разговор душе човекове са Богом. Ако човек не разговара са Богом кроз молитву, он ће разговарати сам са собом, а кад разговара сам са собом он не види никога дугога. Треба нам молитва да нам Господ пошаље Духа Светога да се осветимо, да се спасемо. Дакле, ми ћемо само Бога познати Духом Светим. Сваки од нас је задобио благослов Духа Светога на крштењу и стално тај Дух Свети обнављамо у себи кроз Свете Тајне и свете врлине. Заиста, кад се испунимо Духом светим онда нама ништа не недостаје, а чак нам нешто и може недостати за овоземаљски живот, али осећаш срећу, осећаш благослов, односно присуство Духа Светога, зато апостол Павле каже “Носите Духа Божијега, не гасите га у себи“. Нерадо ми гасимо Духа Светога, кад не радимо на свом спасењу и не помажемо да други буду спасени. Но, браћо и сестре, разуме се Дух људски у ствари није, како бих рекао, некакав аутомат, није неко мртво оруђе којим Дух Свети рукује и дела, већ живи сарадник. Нека нам Господ помогне, да се не плашимо, да имамо Христа у себи, да носимо Христа у себи, а видите и сами времена су озбиљна, времена нам некако просто говоре „плаши се“. Кад имамо Бога у себи онда нам нико ништа не може, ни нечастива сила. Ђаво има моћ, али нема свемоћ, свемоћ је у Бога.

Ми се налазимо на једном путу ка великом празнику мира, то је Божић, а видите да нам је мир данас најпотребнији, јер данас све мање имамо мира, о миру се говори много, о миру пише се много, али мира нема, зато што се човек није измирио са Богом и са собом. Док не дође тај Божији мир у нама, спољашњи никад неће бити. Зато у овом периоду Божићњег поста, а пост нас браћо и сестре доводи ка Христу, да се помолимо Богу да нам овај период поста буде благословен, нека нам овај пост буде лак и да се миримо са Богом, а да се никако не миримо са оним што чинимо, а није добро. Нека сте срећни и Богом благословени“, рекао је Епископ Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Ученици веронауке ОШ „Јанко Катић“ из Рогаче, са својим вероучитељем Г. Драганом Катићем, узели су активног учешћа у Светој Литургији, а по завршетку је Преосвећени Владика све присутне благословио и поделио иконице.

Након Свете Литургије, за све присутне припремљена је трпеза љубави, коју је за све присутне припремио протојереј Слободан Павловић са својом породицом.

Вероучитељ Срећко Глигоријевић