За певницом је био јерођакон Василије (Старовлах) са ученицима богословије.

У наставку свете Литургије, после причешћа богослова и вернога народа, Преосвећени је служио парастос свим упокојеним ктиторима и приложницима светога училишта овога, почевши од блажене успомене епископа Саве, једнога од оснивача богословије, па све до данашњега дана. У блаженом уснућу и вечни покој подај Господе уснулим слугама твојим и учини им вечни спомен. Амин!

Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу основана је иницијативом Блаженопочившег Епископа шумадијског др Саве Вуковића, који је шумадијском епархијом, као њен други епископ, управљао од 1977. до 2001. године. На његов предлог, Свети архијерејски сабор Српске православне Цркве саглашава се да од школске 1997. године почне са радом у Шумадијској епархији одељење Богословје Светог Саве у Београду, које је у том статусу било до 2000. године. За настанак прве Богословије, Радослав Грујић сведочи да је у катедралном граду обновљене Србије, митрополит Петар Јовановић 1836. године отворио „клирикалну школу“: „Први наставници били су: протосинђел Ликоген Михајловић из Далмације и синђел, потоњи Владика шабачки, Гаврило Поповић из Срема. Ученика је било 26, од којих су 24 била ожењена. Школа је трајала две године, а ученици су се звали клирици. Као и наставници њихови, и ученици су стајали у кнежевом конаку, а половина их се хранила за митрополитовим столом.“

Као и у та времена тако и данас, богословија Светог Јована Златоустог има немерљив значај у обнови духовности, литургијског живота у нашој Богом чуваној Епархији шумадијској, и уопште у нашој Српској Православној Цркви.

ђакон Александар Ђорђевић