Епископу је такође саслуживао и велики број монаштва, свештенства и ђакона из других Епархија.

У току Свете литургије, свима окупљенима се обратио Епископ браничевски Господин Игнатије рекавши:

„Ваше Преосвештенство, началниче цркве Божје овде у Крагујевцу, у Шумадији, ваша Преосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре у Христу Господу.

Свети Игњатије Богоносац каже, „тамо где је Епископ нека буде народ верни сабран око њега јер тамо где је Христос тамо је васељенска црква“. Овде Свети Игњатије говори о Литургији будући да је Света Литургија сабрање око првога, Епископа, сабрање свих који су крштени окружен, свештеницима и ђаконима. О њима говори Свети Игњатије Богоносац говорећи да су свештеници иконе апостола, док су ђакони иконе анђела који спајају народ Божји са Епископом, а Епископ је онај Христос који стоји на месту Божјем. Епископ је по Светом Игњатију, икона Христова у сабрању литургијском. Управо онога Христа који ће доћи у сили и слави јер то Литургија и иконизује и одсликава. То последње сабрање када дође Господ у сили и слави окружен Светим апостолима својим. Тада ће сабрати све народе на једном месту и тада ће бити суд свету. Тада ће разделити народ на оне који су хтели Њега од оних који нису како каже, „као што раздељује пастир овце од јаради“. Управо дакле Света литургија иконизује будуће Царство које долази и зато је она велелепна. На њој се све пева, на њој је Епископ обучен у најлепше одјејање. То није неки ликсуз већ је то оно што желимо да прикажемо, оно што нам је Господ оставио, да је Црква заиста литургијска заједница и предукус Царства Божјег. Народ Божји, а ми старији то знамо, је на Свету литургију увек долазио у најсвечанијем оделу. Одатле и наша пословица за одело, „ово ми је црквено и мртвено“. То значи да са њим идемо у цркву и са њим идемо на суд пред Господа. Све ово драга браћо и сестре као што је и украшавање иконама храмова, све то нас упућује на будуће Царство будуће али се литургија преноси и на свакодневни живот. Она није један догађај који се заврши за сат или два већ се пројектује на читав живот и зато је у ствари наш народ увек поштовао Епископа и одатле полази да свештеник Епископа љуби у руку. Не љуби он само човека, већ љуби Господа и на ово се односе речи нашег Господа који каже, „љубите Господа свога као самога себе“, као Бога. Зато и каже да сваки онај који каже да воли Бога, а мрзи на ближњега свога лаже. Управо зато јер је ближњи тај који је Христос, кроз крштење. Наравно, Дух Свети сједињује многе са Епископом, са Христом. Ово даље имплицира да Епископ не може без народа, не може без свештеника. Није Епископ сам за себе Црква, већ је глава Тела о чему говори апостол Павле. Зато, однос Епископа према свештеницима, према народу Божјем треба да буде као однос Бога према нама, пун љубави и трпљења.

Ето, у овај дан сећамо се молитвено и хиротоније нашег брата у Христу Господина Јована, пре 30 година. Тридесет година је један велики јубилеј и наш драги Епископ и брат по Христу је управо кроз свој живот носио то што наша Литургија показује то што нам иконизује. Он се увек односио према народу Божјем и онима који су у Цркви као добар пастир, али пре свега као мајка која жели да свако дете буде спашено и да живи у срећи. Ја му желим да још дуго година по благослову Цркве буде началник Цркве Божје у Шумадији и да буде пример овима млађима који долазе управо оваквим очинским односом. Тај однос је наравно увек такав да морате исправљати оне који иду странпутицама, што је израз љубави, а све зато што крајњи циљ свега овога представља вечни живот, а од тога нема веће награде и радости него да живимо вечно. Ако не живимо вечно тада, по речима апостола Павла „Боље да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети“.

Ваше Преосвештенство, драги Владико и брате у Христу, нека Вам Господ подари многа и многа љета у здрављу и да водите Цркву Божју овде у Шумадији ка Царству Божјем. Живели на многаја љета“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа браничевског Господина Игнатија

Свечана прослава овог великог јубилеја настављена је уз трпезу љубави којој су присуствовали представници градске управе на челу са градоначелником, председници општина на територији шумадијске Епархије, професори Богословије „Свети Јован Златоусти“, чланови Савета Епархије шумадијске као и велики број пријатеља, свештенства и монаштва.

Владимир Марјановић, чтец