Чтецирали су Марко Гаљак, Стефан Јанковић и Александар Цалић.

На Светој Литургији присуствовао је велики број ученика ОШ “Вук Стефановић Караџић” предвођени својом вероучитељицом Иреном Баћић.

Након прочитаног Јеванђеља по Матеју Преосвећени Владика се обратио верном народу и ученицима:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог, драга браћо и сестре и драга децо.

Господ наш Исус Христос када је послао своје ученике да проповедају Јеванђеље, није им ништа угодно обећавао. Припремао их је на невоље и на муке на које ће наилазити, јер ће проповедати Христа. Свети Симеон Богопримац када је примио Господа из руку Пресвете Богородице, он је рекао да ће ово дете бити знак против кога ће се борити. Одувек је било да се зло бори против добра. Да се непоштење бори против поштења. Зато је Господ и рекао да сви који хоће поштено да живе, биће гоњени. Дакле, Господ шаље ученике да проповедају и тиме их и храбри. Рекао им је да ни длака са главе човека не може пропасти без знања Христовог. Бог о нама промишља, он води рачуна о човеку, јер Бог је љубав. И зато што је он Бог, он све воли љубављу, он је Бог који се због те љубави жртвовао због нас и нашега спасења. Шаљући своје ученике на проповед, Христос говори о крсном путу његовом, али и о крсном путу цркве. Колико већ векова постоји црква, увек је била гоњена, али је увек побеђивала. Сваки онај који је ратовао против цркве, пропадао је. Пропадале су империје, пропадале су државе, а Црква је опстала и опстаће до краја света и века. А Црква је не само опстала, него и свет ће опстати све док се у свету служи Литургија.

И заиста, браћо и сестре, Господ благосиља да иду тим путем, као што и сам треба да крене на пут крсни. Јер је он на крсту искупио нас, наше грехе приковао на крст. Он иде на крст добровољно због човека, не због себе, јер је он безгрешан. Бог нас воли овакве какве јесмо. Само је потребно да човек препозна љубав Божију и да је узврати, јер што дајемо то и примамо. Ако дајемо љубав, узвратиће нам се. Љубав је двосмерна. И оно што каже Јеванђеље, оно што сејеш, то ћеш и да жањеш.

Данашње Јеванђеље говори како је Господ послао ученике на проповед и рекао: “Ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите мудри као змије, а безазлени као голубови”. Јако дивна поука. Бог нас је створио са разумом и ми тај разум треба да развијамо. Да развијамо разум у правом смеру, јер ако не развијамо у правом смеру, ми ћемо да одемо у странпутицу. И ово што каже Господ да будемо мудру као змије, треба мудрост развијати. Али мудрост без доброте, човека води у злобу. Много је било мудрих људи који се праве да су мудри и чинили многа зла. Мудрост треба развијати, али са добротом. А опет ако развијамо доброту без мудрости, може човека да одведе у глупост.

Шта је то мудрост о којој говори данашње Јеванђеље? Премудри Соломон каже да је почетак мудрости, страх Божији. А то није онај страх који се појављује из нашег непостојања, јер кад човек није сигуран, њега хвата страх. А страх је духовна болест. Из страха који није прави страх, човек може да оде у такву странпутицу да човек покушава да измишља зло. Или како бисмо то модерним језиком могли да кажемо, пада човек у параноју. Када човек падне у параноју, почиње о човеку да мисли што уопште о њему није. Дакле, нама треба да развијамо мудрост са добротом. Каже “будите мудри као змије”. Зашто? Свако је верујем видео да када појуримо змију, она сакрије главу. Да је ништа не удари у главу. Змију сеци до главе и она ће опет да живи. То је оно “сачувати чисту главу”. Сачувати колико је то могуће чист ум, сачувати главу која мисли о Богу. Зато каже да је почетак мудрости страх Божији, не онај страх људски, него да се не огрешим о онога кога највише волим. А ту људи најчешће падају, зато што измисле или почну да сумњају у туђу љубав, а само своју љубав подижу на врх. Али страх је да се не огрешим о онога кога волим. На пример, зар ви нисте осетили некакав страх, драга децо, кад се некако огрешите о тату и маму. То је сасвим природно, зато што вас родитељи највише воле. Немате страх да ће вас родитељи уништити. Имате страх, јер сте се огрешили о њихову љубав. Е да имамо тај страх да се не огрешимо о Божију љубав. Страх је слушати речи Божије. Онај који слуша реч Божију, он се и труди да живи по речи Божијој. Јер реч Божија је светиња. Ако узмемо и читамо Библију, на првим страницама Библије каже: “И рече Бог да буде светлост и би светлост”. Све бива на реч. И ми сви треба да се трудимо да нам реч буде светиња. Ако смо је казали, да је следимо. Али човек је господар своје речи, све док је не изговори. Јер може да је изговори или не изговори, размислиће да ли треба да је изгори или не изговори. Да ли ће та реч бити од користи њему и коме је упућена или ће бити на пропаст. Али кад изговоримо реч тај реч оде у ветар, али онда људи сасвим другачије схватају реч од онога како је човек изговорио, па је мењају, прилагођавају и кроз то почиње да осуђује другога. Зато све оно што људи сматрају за мудрост, а није од Богочовека Христа и не води Богочовеку, то је у ствари лудост.

Мудрост није у једној врлини, мудрост је у свим врлинама, али је зато и потребно да узмемо једну врлину и да је усавршимо. Да почнемо да живимо том једном врлином, а када усавршимо ту једну врлину, онда ће та усавршена врлина повући и друге врлине, па ће се и човек тако усавршавати. Опет по речи јеванђелској која каже: “усавршавајте се до пуноће раста Христовог”. Ми не можемо да будемо Христос по суштини, али можемо по благодати. Не можемо бити Бог по суштини, али можемо по благодати. Али у ствари благодат је Христос, благодат је она коју смо ми сви задобили на свом крштењу. И благодат је та која носи човека, која чува човека. Другим речима, чува га Христос. Благодат се лако задобија, али се нажалост и лако губи. А кад човек изгуби благодат, он губи Христа. А кад човек изгуби Христа, он изгуби компас живота и он лута. Не иде оним путем Христовим, као што је он рекао “ја сам пут, истина и живот”. Него иде својим путем. Ми измишљамо свој пут и мислимо да ћемо стићи до циља путем који сам сам измислио. Два пута постоје. Један који води у живот вечни и један који води у живот пропасти. Нека нам Господ помогне да се молимо да нам да мудрост да знамо како да живимо. И ако сте још увек мали узрастом, живот је рај када је по Богу. Али је исто тако и пакао. И у човеку је или рај или пакао, све зависи у чему човек себе изграђује. Ако има рај у себи у њему је све радост. Ако је пакао у њему, у њему је све тама. И такав човек све види црно. Он у другом човеку не види добро, види све зло и почиње да осуђује човека. А Господ је у Јеванђељу рекао, каквим судом судимо, онаквим ће нам се и судити. Да се трудимо да добро чинимо, онако како каже апостол Павле, добро чините да вам не досади. Добро ће се увек добрим вратити, кад тад. А добра никада много, али зла и једна кап је много. Нека вас Господ чува, нека вас Господ умудрује, нека вас Господ све спасе.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Ђаци су својим одговарањем употпунили Литургију и причестили се Светим даровима. Владика је након Литургије поделио иконице ученицима и прусутном народу.