У присуству великог броја верниг народа, парохијана ове крагијевачке светиње као и гостију из околних насеља, Његово Преосвештенство владика Јован је благословио торжествени почетак док су му саслуживали часни оци крагујевачког намесништва на челу са протојерејем-ставрофором др Зораном Крстићем, те протојерејем-ставрофором мр Рајком Стефановићем, архијерејским намесником крагујевачким, протојерејем-ставрофором Драганом Брашанцем, јеромонахом Јованом Прокиним као и са протођаконом Иваном Гашићем и ђаконом Сашом Павловићем. За певницом су били богослови крагујевачке богословије на челу са њиховин професором певања јерођаконом Василијем Старовлахом.

На крају бденија Преосвећени владика Јован се обратио верном народу честитајући им славу рекавши у наставку:“ да смо вечерашњим богослужењем и молитвом започели да прослављамо Св. Великомученика Димитрија мироточца коме је и овај свети храм и посвећен. Неопходно је и неизоставно да се молимо Богу јер ми молитвом призивамо да Бог буде са нама и да Бог буде међу нама али исто тако ми молитвом призивамо и светитеље и угоднике Божије да и они буду са нама, а у исто време, молећи се њима, молимо их да се они моле за нас Богу. Потребна нам је свачија молитва, а изнад свега молитва светитеља и угодника Божијих. Како каже у Светом Писму: Молитва праведнога може много да помогне. Зато смо му дужни да се молимо Богу и да се обраћамо светитељима Божијим. Да се молимо Богу не само за себе већ једни за друге. Ако се будемо молили Богу једни за друге онда ће заиста молитва помоћи да волимо једни друге. Да би нам молитва била услишена пред Богом и светитељима Божијим потребна нам је вера. Вера нам је потребна јер нам она помаже да пребродимо све буре и недаће животне које нас у животу сналазе. Онај који верује тај и прилази Богу. Зато је и речено у Светом Писму да онај који прилази Богу треба да верује у Бога и да ће га Господ наградити за његову веру. Та вера у Бога одржала је светог Великомученика Димитрија да, заиста браћо и сестре, поред свих оних мука и невоља што су га људи осуђивали, не због њега и његових грехова већ због вере којом је он веровао у Христа, он је издржао све. Тиме нам је показао да човек са вером може да издржи оно што не може ни да замисли у своме уму да може да издржи. Зато треба да се угледамо на светитеље Божије, а посебно на светог Великомученика Димитрија и да се молимо Богу да нам Бог просветли разум да знамо да разликујемо шра је добро, а шта зло. Да знамо да разликујемо шта је вредније од вреднијега. Свети Великомуч. Димитрије је, као што знате, био богат човек, и родитељи су му били богати али је он и у својој служби био богат. Његова перспектива, да тако кажем, је говорила да га чека велика слава на овоме свету али је он знао да разликује пта је привремено, а шта је вечно. Одрекао се овоземаљске славе и прихватио Христа. Сви његови мучитељи, као и сви мучитељи хришћана, данас се само спомињу по злу као што ће и нас помињати ако чинимо само зло. Морамо чинити добро, браћо и сестре, добра дела јер су дела та која ће ићи испред нас и која ће ићи када ми одемо са овога света али дела и остају и по делима, они који дођу после нас ће казати: Овај је човек имао таква и таква добра дела и спомињаће га по имену, а онога који није имао добра дела већ зла неће га нико споменути по имену већ ће казати „онај“. Зато што име значи много и тим пре име Божије значи много. Зато да се ми непрестано молимо да Бог помогне да свети великомученик Димитрије, који је био војвода, који зна шта значи угњетавати и убијати другога. Он се, кажем, да се одрекао све те славе и прихватио . Ето, толико векова га славимо, браћо и сестре. Толико векова његове свете мошти почивају у Солуну где је и посрадао. Оне и данас мироточе. Оне и данас пружају исцељење сваком оном који са вером прилази и целива његове мошти, а благодат Божија дејствује преко његових светих моштију. Молимо му се да се заустави ова несреча која се надвила над родом људским, без обзира о ком се то народу радило. Живот нема право нико никоме да одузме јер немамо право да одузмемо од другога оно што му нисмо дали. Треба да будемо свесни тог дара Божијег и да будемо спремни на тај велики дар који нам је Бог дао, а то је живот, светитељи и дао нам је Бог самога себе. Да узвратимо на тај дар Божији тако што ћемо бити људи Божији, да будемо честити и да чинимо добро. Свети Апостол Павле каже : Добро чините да вам се не досади. Добра никада много, а зла и једна кап је много. Зло започиње у нашим мислима и ако ми не одстранимо то зло онда ће прећи у наше речи па ћемо онда и речима осуђивати другога, а кад пређе то у речи онда је то веома мали размак да пређе на дела односно да пређе у мржњу. А мржња никоме добра није донела. Мржња измени ум човеков и онда се заиста уверавамо у оне Христове речи да ће доћи време када ће вас убијати и мислити да Богу службу чине. Ти људи који су без вере и задојени мржњом и када чине зло мисле да добро чине, а ми хришћани и крштени људи, да покажемо и докажемо да у овом времену и овим несрећним приликама које је снашао род људски, да овај свет може да буде рај али немојмо да чекамо да се ствири рај у другоме човеку. Прво учинимо рај у својој души. Немојмо чекати да мир дође од другога него да ми од себе почнемо да ширимо мир, а човек ће ширити мир ако има Бога мира у себи. Јер је мир тамо где је Бог и ми смо са Богом. Да се молимо Богу да нам Бог помогне да живимо хришћански живот и да замолимо светог великомученика Димитрија да нам помогне да се одржимо као људи. Да захвалимо Богу што имамо овај храм . Требали би и вечерас и сутра посебно да се сетимо и ктитора овога светога храма, нашега доброг Новицу. То је човек који је саградио неколико храмова и то су дела која су остала иза њега. То ће се памтити и спомињати као што то ми стално у цркви чинимо до краја света и века, док је храма. Зато и када служимо литургију ми увек спомињемо ктиторе и приложнике овога храма. Сваки човек може да буде и ктитор и приложник. Не мора да сагради цркву али може да сагради себе и да себе принесеш Богу као мирисни мир Христов, како каже апостол Павле. Човек треба да се труди да мирише тим миром Божијим као што до сада мирише и тело светог великомученика Димитрија у Солуну.

Срећно навечерје, срећна слава и нека вас Бог и Свети Димитрије чува.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају је Преосвећени владика поделио благослов и иконице окупљеном верном народу, а трпезом љубави се завршило навечерје празника.

У среду, 8. новембра, на дан Светог великомученика Димитрија, празновање нашег заштитника је настављено светом литургијом на којој је началствовао ректор крагујевачке богословије, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник крагујевачки, протонамесник Александар Сенић, јереј Слободан Савковић, јеромонах Јован Прокин као и гости из опленачког намесништва: протојереј-ставрофор Миладин Михајловић и протојереј Остоја Пешић.

После прочитаног јеванђелског зачала пригодну беседу је изрекао јеромонах Јован Прокин који је окупљеном верном народу честитао славу и појаснио им шта значи бити мученик тј. сведок у име Христово међу којима је и наш молитвеник пред Господом свети великомученик Димитрије.

На крају свете литургије верни народ је приступио Светој Тајни Причешћа и резању славског колача који је ове године припремила породица Гајић.

Прослава је настављена трпезом љубави коју је орхганизовао домаћин, г. Срећко Гајић уз договор и благослов црквене општине сушичке.

Ђакон Саша Павловић