После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина, и Светога Духа. Браћо и сестре, у данашњем прочитаном Апостолу, Свети апостол Павле нам даје дивне савете из којех можемо да извучемо поуку да све што чинимо са благословом је благословено док све што не чинимо са благословом није благословено. Све што дајемо и ако не дајемо са благодарношћу немамо никакве користи од тога. Зато ће Св. апостол Павле рећи: Ко шкрто сеје, шкрто ће и да пожње, а ко са благословом сеје са благословом ће и пожњети. Зато није ни чудо што Свети Оци кажу за хришћане да без благослова не би смели ни да умру. Дакле, без благослова ништа није благословено. Ако некој особи кажемо да уради нешто. Он чује али чим окрене леђа он ради по своме и мисли да је то његово исправно и да благослов који је примио није исправан. Ти си онда против Цркве јер онај који ти је дао благослов, дао је благослов у име Цркве. Дао ти је благослов да послушаш али ако радиш то опет на своју руку кад тад ће бити безблагодатно. Ако дајемо мало од себе мало ћемо и примити али ако дајемо све од себе онда ћемо примити све са благословом у добитку. Онај који мало даје од себе он не осећа да и то што даје није његово већ Божије. Како сада човек да буде шкрт над тим даровима које нам је Бог дао? Са благословом ко жање пожњеће са благословом ако не у овоме онда у ономе свету. Када изађемо пред лице Божије питаће нас Бог јесмо ли живели по благослову Цркве или смо живели саможиво, самољубиво и себично. Када са благословом посејемо и оно зрно пшенице биће нам слађа кора хлеба. Ако са благословом нисмо сејали горак ће нам бити залогај хлеба. Ови савети Апостола Павла су у ствари закон људског живота и људска природа не може ван тих оквира али све то зависи од нас. Наша је слобода хоћемо ли са благословом или без њега. Хоћемо ли шкрто давати или ћемо давати све од себе. Проблем је ту што човек и кад и мало да он то много велича, а добије много више па дође касније и каже да му је мало. Значи неблагодаран је и незахвалан. Није послушан и зато је у сталном грчу. Не слуша што му се каже већ ради по својој вољи. Ако смо тврда камена срца, шта може да узрасте на том камену. Сетимо се само оне јеванђелске приче о сејачу и семену када је оно зрно пало на камен усахнуло је. Не може на тврдоћи ништа да порасте. Земља, ако је не пооремо и уситнимо и ако бацимо на ту тврду њиву семе не може да израсте па ће доћи оне грабљивице па ће то зрно да позобају. Тако и у човеку, онај нечастиви, због непослушности, све узме и позоба из тебе. Ђаво баш неће послушност. Неосетљивост, грубост, саможивост и себичност је оно што тврдо срце сеје из себе. То ће пожњети на дан Страшнога суда каже Апостол Павле. Свакоме ће се дати оно што је он посејао у своме животу. То је праведно пред сваком савешћу људском. То је праведно и пред овоземаљским судом. Праведно је и пред судом анђела. Да ћемо добити плату онолико колико смо се трудили у смирењу и послушности. Ако благе душе и радосна срца сејемо у своме животу јеванђелска добра онда ће кроз наше биће струјити тај неисказани благослов Божији па ћемо осетити задовољство што радимо по благослову. Када чинимо милостињу да то осећамо као благослов јер ако то чинимо са благословом ми осећамо да нас Дух Свети оплемењује и испуњава. Свако јеванђелско осећање и мисао зрачи радошћу и зато ће Апостол Павле казати: Радујте се у Господу у опет велим радујте се. Наша је радост у Богу и од Бога примамо благослов. Божији благослов примамо из Цркве. Називамо се хришћанима, епископом, свештеником, верником, монахом, а не живим по благослову већ по својој вољи. Први хришћани нису ништа чинили без благослова. Имате тамо код Апостола Павла где каже: Кад се сабирате на вечеру тј. на богослужење, на причешће, да то чините са благословом. Сећам се једном приликом како је једна жена тражила неки савет од Патријарха Павла и он јој дао савет. Она је то прихватила али чим му је окренула леђа она је радила по своме. Дошла је поново када је Бог опоменуо казном и каже: Ваша Светости, погрешила сам. Нисам радила по благослову како сте ми рекли. А што сад, каже, долазиш код мене? Добила си благослов, а ти си злоупотребила благослов. Дакле, тако су све са благословом чинили и први хришћани и зато су постали светитељи јер све што су имали нису сматрали за своје већ су сматрали да је то дар и благослов Божији. Примио сам, није моје, али ако сам примио онда треба да умножим и да делим, а не шкрто већ да то дам од срца и из душе да осетим радост што сам послушао Цркву и да осетим радост што сам умножио, ако сам шта умножио да од тога делим. Ако не осетимо радост и милостињу када дајемо нећемо имати много користи. Зато се људи увек некако постављају да дају савете другима али себи никако. Да би имали ту радост када делимо другима потребно је да се у наше срце усели благодат Божија.Онај који има благодати у себи живи по благодати, а и ради по благослову. Да би добили благодат од Бога потребно је да покажемо веру, љубав и наду у Бога. Ако то показујемо онда ћемо све са благословом радити. Покажемо ли то троје Бог ће нам узвратити изобилном благодаћу својом онако како само Бог зна, уме и хоће да узврати благодаћу својом која ће нас оспособити за јеванђелска дела и јеванђелске добродетељи. Благодати Божијој неће бити краја само ако покажемо добру вољу кроз нашу веру, наду и послушност. Неће нам онда изостати благодат Божија. Ако чинимо добро ради другога, а не ради себе онда смо на путу хришћанскоме. На путу који води у живот вечни. Данас Апостол Павле каже: Просу и даде сиромасима, правда његова остаје довека. Бог је дарежљиво и изобилно просуо сва божанска богатства своја по душама људским. Само је питање да ли смо ту душу узорали, да ли смо је припремили за то божанско добро које нам је Бог посејао. У нашим душама је Бог посејао семе своје али и семе ако не чувамо неће родити плода. Ако засадимо једну воћку и ако је не заливамо, не обрезујемо, не поткресујемо, она ће подивљати па да је не знам колико питамо. Тако и човек ако не креше своју гордост, своју сујету и свој его који стално истичемо, нећемо имати плода. Где леже сва божанска небеска блага просута? У Цркви Христовој. Ко је сиромах? Сви смо ми сиромаси јер смо сви ми без Бога пуки сиромаси. Спаситељ по целом свету непрестано просипа божанска блага и ма колико се трудили, Његова блага су непотрошива. Бог је толико богат да не може да се истроши. Човек када чини добро никад се неће истрошити. Једино када човек даје тада се богати. Шта дајемо Богу размислимо. Шта дајемо другоме, размислимо.Шта дајемо Цркви као заједници јер ми живимо заједницом Цркве. Уколико више човек просипа од Христовог благодатног богатства, што му је и у души, утолико му оно остаје у његовој души јер га свеблаги Господ све више умножава у трудољубивој и милосрдној души човековој.

Нека нам Господ помогне, браћо и сестре, да се заиста освестимо да све што у животу чинимо чинимо са благословом. И молитва када није са благословом није корисна нашој души. Ред и поредак чува нашу душу и наше срце. Ред и поредак чува нашу породицу. Ред и поредак чува Цркву. Ред и поредак чува државу, село. Поретка нема тамо где нема смирења. Опет кажем, све што чинимо чинимо по свом нахођењу. Што си човече толико горд и мислиш да све знаш боље? Што не питаш? Наш народ каже: Ко пита тај не скита. Ми скитамо кад не питамо Бога, Цркву, Свете Оце и у цркви оне који су задужени да чувају ред. Бићемо без реда, а шта је човек без реда. Погледајте када чобанин тера овце како оне иду у реду. То су бесловесна бића па знају за ред, а човек словесно биће, Божије биће, неће у ред. Неће у тор Божији него хоће у свој тор, у оно у шта се он обзидао и зазидао. Опет кажем, да се молимо Богу да нам Бог помогне да све са благословом чинимо. И кад се молимо, и кад се причешћујемо да то све чинимо са благословом јер у благослову је Бог.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић