Светом Тајном је началствовао протојереј-ставрофор Зоран Митровић парох малопчелички, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милана Томића, пароха чумићког, протојереја-ставрофора Драгана Васиљевића, пароха рогојевачког, јеромонаха Неофита (Кимпанова) свештенослужитеља манастира Драча, протојереја Милана Петровића, пароха грбичког, протонамесника Петра Бранковића, пароха цветојевачког и протонамесника Гојка Марковића, пароха лужничког, а у молитвеном присуству домаћина служашчег храма протојереја Срђана П. Тешића.

Чтецирали су Александар Д. Радовановић, Петар Недељковић и Никола Марковић, чтечеви храма Светог Георгија у Шумарицама, уз саслуживање дечице парохије шумаричке.

На молитвене прозбе одговарали су чланови хора Свети ђакон Авакум при шумаричком храму предвођени протиницом Милицом Тешић.

Порта храма била је испуњена верним народом, породицама са децом који су чекали укрепљење Духом Светим, чију благодат су чекали да се спусти на јелеј, а којим су потом били помазани.

У својој богонадахнутој беседи прота Зоран обратио се верном народу рекавши да смо се данас сабрали како и молитва каже да се исцелимо од наших болести. А које су то наше болести? Телесне које осећамо. А откуд телесне болести, браћо и сестре? Па од болести душе, а оно што чини болесном душу јесте грех, односно греси које непрестано чинимо. Они чине ране души ређајући се један на други и тако се умножавајући. Отуда браћо и сестре прво јеванђеље које смо чули односи се на оне који су изранављени. Јеванђеље о милостивом самарјанину управо говори о ономе који је изранављен грехом, а разбојници који му те ране нанеше, јесу сами демони који га кушају и наводе да чини грех. Цело Јеванђеље јесте у метафорама, у пренесеном значењу, те је као тако оно свевремено, а не савремено како многи говоре, јер је свевременост његова есхатолошка категорија, односно она која се односи и на прошлост и на садашњост, а и на будност. У тој причи наилазимо и на лик милостивог самарјанина, који је том изранављеном превио ране и узео га на своја рамена поневши га гостионичару да га негује. И наш Милостиви Самарјанин сишао је са Небеса, а то је Син Божији Који се оваплотио и дошао да све нас изранављене грехом узме на Рамена Своја и да нас исцели од наших душевних рана. Али ето, није нас оставио празнима те да болујемо и од телесних рана, зато нам је оставио преко Својих апостола Свету Тајну Јелеосвећања. Ето, браћо и сестре, зато смо се ми данас сабрали.

На крају сабрања сви присутни верни помазани су освештаним уљем од стране седам свештеника, односно седам пута како и налаже Света Тајна. Након тога су се у миру растали, поневши благослов својим домовима.

Страхиња Вуксановић, дипломирани правник