После прочитаног јеванђелског зачала од светог јеванђелисте Луке, преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:
„У име Оца и Сина, и Светога Духа. Браћо и сестре, Господ наш Исус Христос кроз данашње Јеванђеље нам каже да се пазимо: „Дигнуће људи на вас руке и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице; и водиће вас пред цареве и намеснике због имена мојега. То ће се све догодити за сведочанство њима. На крају завршава данашње Јеванђеље и каже: Трпљењем својим спасавајте душе своје“. Господ нам , овим данашњим Јеванђељем, поручује да ми не треба да се излажемо искушењима; и да не треба да изазивамо невоље и непријатеље своје да нам учине неко зло. Када дођу искушења, невоље и патње треба да имамо веру у Бога да нас Бог неће оставити јер каже да ни длака са ваше главе неће пасти без знања Божијега. Не треба да се излажемо искушењима али искушења су ту. Треба знати како да се боримо са искушењима, са патњама, са злобама и пакостима. Како се борити него вером, молитвом, подвигом и љубављу. Собзиром да живимо у времену у коме живимо, у времену када све хоћемо одмах. Када немамо стрпљења скоро ни за шта, па и ни за кога и што нам се чето, на жалост, такво поступање обија о главу. Стара народна изрека каже: Ко чека тај дочека. Међутим, ми смо ту изреку заменили са : Сад или никада – и тако човек када хоће сад или никад, неприпремљен ни у каквом смислу, ни духовном, ни телесном, он хоће да учини. Народна изрека опет каже: Трпљење је спасење. Када сам на почетку рекао да не треба да изазивамо непријатеља који хоће да нам учини неку муку и невољу, шта ми чинимо тиме када га не изазивамо. Прво га спасавамо од његовог гнева, а онда смо спасили и себе. Ако све ово узмемо у разматрање, а поучени данашњим Јеванђељем које нам говори да се пазимо јер ће нас гонити и прогонити не само непријатељи већ и наши најближи. Имамо ми тога и данас, сведоци смо. Деца устају на родитеље, родитељи на децу, човек устаје на човека. Све то имамо у примеру сада нам само треба мудрост о којој Господ каже: Немојте се бринути, и када вас и одведу пред суђење и синагоге и све те непријатеље ваше, немојте се бринути шта ћете рећи или одговорити. Ако страдамо ради правде и истине, а Бог је истина и правда, ако страдамо из љубави према Богу, онда ће нам Бог у том тренутку дати мудрост како треба и како можемо да одговоримо и онима који мисле да су мудри и речити. Господ нам говори да ако страдамо ради имена Божијега онда ћемо ми добити награду. Господ награђује људе који су трпељиви. Бог награђује стрпљење јер Он је најбољи пример трпљења. Он, Господ Бог, Спаситељ света, трпео је од свог рођења па све до свршетка и распећа. Треба да се угледамо на Христа и Свете Оце. Треба да се угледамо на добре примере и да се тим примерима поучавамо јер добри примери вреде много више него речи људске. Бог допушта по некад искушења не зато што нас не воли него нас проба да ли смо постојани у својој вери и да ли смо спремни за веру да гинемо као што су то чинили наши преци или нам је вера млака и слаба. Ако гледамо кроз историју нашег народа они који су били слабе вере они су се потурчили. Одувек је било да је човек устајао на човека, да су људи устајали на људе, да је народ устајао на народ. Нама се то некако чини да је то негде тамо далеко и да тамо гине неки други народ. Морамо да имамо осећај за тог другог. Он данас гине, откуд знамо да нећемо ми сутра гинути. Зато нам треба вера и трпљење. Да се одржимо у невољама. Зашто устаје народ на народ и човек на човека? Зато што људи или не знају или су заборавили или не читају Свето Писмо у коме Христос каже да што не желиш себи немој чинити другоме. Када би се само ове једне Христове заповести држали све би било другачије, а и ми би били другачији. Не би ни помислили да зло учинимо другоме. Ако добро учинимо другоме добро ће нам се и вратити. Често људи кажу да није тако, ја другоме чиним добро, а он ми чини зло. Немој се ти тиме оптерећивати. Ти буди благодаран што си другоме могао да учиниш добро, а доћи ће време када ће то добро да нам се врати од онога који је сведобар, а то је Бог. Он ће нам узвратити највећим добром – Царством Небеским, спасењем. Кад би се држали ове јеванђелске заповести Христове не би било потребе ни за ратовима, ни за тучама, ни за крађама. Не би било потребе ни за гордошћу ни за сујету. Није тешко победити другога човека, људе ни народ али је тешко победити себе. Победник је онај који у себи победи зло, гордост, сујету и све оно што није божанско. То је прави победник. Срушити себе гордељивог, себичног, злопамћеног је тешко зато што не можемо да владамо собом. Човек који не може да влада својим срцем још мање може да влада својим језиком. Владати језиком је мудрост, божанска мудрост. Човек који не може да заведе мир у срцу своме још мање може завести мир у породици. Човек који не може да учествује у туђем болу још мање може да узествује у туђој радости. Апостол Павле нас учи и каже: Са тужнима тугујте, са радоснима се радујте. То је то што је неопходно да имамо осећање да осетимо другога као себе. Да осетимо његову рану као своју рану. Не завирујмо у другога, погледајмо прво у себе и признајмо себи себе па ћемо видети колико смо грешни и гордељиви. Право трпљење је не само не светити се него и не хтети светити се ономе који нас је увредио макар нас срце подстицало на то да му узвратимо зло за зло. Зло се злим не гаси. Зло се гаси добротом. Мржња се не гаси мржњом него љубављу. Веће је и највеће трпљење не осећати увреде и болове у срцу свом. Заиста ништа тако не обуздава оне који вређају као кротко трпљење увређени. Зато Господ и каже благо кроткима јер ће бити помиловани. Кроз кротост ми бранимо веру, а не неким бунтовништвом.
Дакле, браћо и сестре, пробајмо да променимо себе па ћемо тако моћи да помогнемо и другима да и они победе себе. За све то нам треба трпљење и мудрост Божија. Проблем је што се ми толико уздамо у своју мудрост па је стављамо изнад Цркве и Јеванђеља. Ништа не знаш ако ниси упознао Бога и ако ниси у истини упознао себе. Зато да се Богу молимо да нам не дође искушење и не дођемо у та стања да нас гоне и прогоне али и ако то дође да сачекамо јаки у вери јер ће нам само вера помоћи да се у таквим стањима одржимо као народ Божији.
Да сте срећни и Богом благословени.“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У заједничкој молитви су учествовали и ученици петог, шестог и седмог разреда ОШ „Свети Сава“ са својим вероучитељем, протођаконом Мирославом Василијевићем.
На крају Свете Литургије верни народ и ученици су се причестили Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је поделио благослов и иконице.
Ђакон Саша Павловић
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9312-sveta-arhijerejska-liturgija-u-vinogradima#sigProIda4a5aef1c8