Обраћајући се верном народу, Патријарх српски г. Порфирије је рекао да је велики благослов за све сабране што су у овом дивном храму посвећеном Спаситељу и Господу нашем Исусу Христу, храму који је душа Подгорице и што пројављујумо ко смо и шта смо:

– Пројављујемо да смо народ православне вере, православни хришћани, а исто тако потврђујемо да је православна вера наш контекст живота и постојања, стваралаштва, међусобних односа, изграђивања духовне културе, што је то простор који је обликовао наш народ кроз векове и кроз историју водио. Наша вера јесте вера у живога, личнога Бога, Једнога у Тројици Бога, Оца Сина и Светога Духа. Наша вера јесте вера у оваплоћеног Сина Божјег Исуса Христа богочовека, који у својој пуноћи открива меру Божју нама људима, а у исто време открива собом и меру савршенства људског, меру савршеног човека. Одлика и критеријум истинске и праве вере, данашње Јеванђеље нам то открива, јесте љубав. И само Јеванђеље Христово могло би се свести на једну реч, а та реч је љубав. И, наравно, да љубав подразумева другог, ближњег, али не у контексту етичких норми и правног система у којима важи правило да волиш онога који воли тебе, да дарујеш онога који дарује тебе, да једном речју дајеш онолико колико добијаш. Вера на коју нас Господ позива јесте вера која ће се оваплотити у љубави по правилима да не чинимо другима оно што не желимо да чине они нама, и да не чинимо само онима који нама чине јер, у чему је ту величина? У чему је ту хвала? То чине и они који не знају Бога! Узвраћају меру за меру, љубав за љубав. Господ нас позива на веру која се оваплоћује кроз љубав и која нас позива на то да волимо и непријатеље своје.

Беседу Патријарха српског г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.

На крају свете Литургије Његово Вископреосвештенсто Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поздравио је све присутне и заблагодарио Његовој Светости, браћи архијерејима, свештенству и богољубивом народу што су дошли да поделе са нама ову велику радост: – Тридесет је година од освећења камена темељца и десет година од освећења овога светог храма. Када славимо јубилеј, обично се сећамо и неких догађаја из прошлости, не зато да бисмо отишли у прошлост, као што нам често говоре, него да бисмо сагледали боље Божји промисао који делује у историји, да бисмо боље разумели живот Цркве и да бисмо нашли лакше смисао живота и свега онога што у животу чинимо и радимо.

Митрополит је подсетио да је блаженопочивши митрополит Амфилохије био главни иницијатор да Подгорица врати своје старо име, да се више не зове Титоград, али да би се Подгорица заиста вратила себи видио је блаженопочивши Митрополит да треба учинити нешто значајно и дошао на идеју да подиже у Подгорици храм Васкрсења Христовог: – Наравно, имао је подршку целе Цркве, посебно светопочившег Патријарха српскога, Вашег претходника, Павла, који је овде заједно са Патријархом васељенским и са нашим Митрополитом освештао камен темељац. Хвала Богу, трудом огромним, бригом, молитвом и улагањем свега што је имао, Митрополит је заједно са оцем Драганом Митровићем, са осталим мудрим градитељима и уметницима, а посебно уз помоћ великих добротвора, успео у тој великој замисли и намери. Овде је окупио на освећењу овог храма тројицу патријараха и више предстојатеља светих Божјих Цркава, представнике свих Православних Цркава. То је био велики догађај када је свима било јасно да се Подгорица вратила сама себи и да се Црна Гора враћа самој себи, само што то многи нису добро разумели, али се надам да данас сви разумеју да се Црна Гора враћа самој себи, Светом Јовану Владимиру, Светом Стеафану Немањи и Светоме Сави!

Потом је митрополит Јоаникије Патријарху српском г. Порфирију уручио скромни дар – патријарашки жезал са грбом Црнојевића, ктитора Цетињског манастира, столице митрополита црногорско-приморских, и патријарашке инсигније.

Поздрављајући Високопреосвећеног Митрополита Крфа, Паксона и Дијапонтијских острва г. Нектарија, митрополит Јоаникије је истакао да нас је обрадовао својим доласком, својом братском љубављу коју је показао и тиме што нам је донео десницу Светог Спиридона Тримитунског Чудотворца пуну исцељења и Божјега благослова за све оне који јој са љубављу приступају: – Овај његов долазак подсећа нас на заједничку историју и на изузетно важне духовне везе између грчког и српског народа још од Светих Кирила и Методија па до дана данашњег. Нарочито истичемо то да нас је са грчким народом, а посебно са острвима Крфом и Видом, као и са Светим Спиридоном, сјединила Плава гробница. Као што је Христова гробница, Христов гроб живоносни објединио све народе хришћанске, тако је Плава гробница за свагда објединила у љубави и истој вери грчки и српски народ.

Сабране је поздравио митрополит Нектарије сверадосним поздравом: Христос Васкрсе – Ваистину васкресе! Не постоји већи и важнији поздрав за све хришћане, посебно за нас православне, који нас све сједињује и који је утицао да се промени наш живот. Данас када се прославља десет година освећења овог храма, који је посвећен Васкрсењу Христовом, који је блаженопочивши митрополит Амфилохије заједно са свима вама подигао и осветио, ја узносим благодарност Богу што сам данас са вама, са вама Ваша Светости и Високопреосвећени Митрополите. Велики је дан данас због тога што сам са Вама, Ваша Светости, и са Вама, Високопреосвећени Митрополите, служио свету Литургију. То показује не само јединство наша два народа, већ и јединство у Цркви и ова данашња Литургија јасно осликава то наше јединство.

Током службе са љубављу и највећим поштовањем верни народ без прекида од синоћ прилази и поклања се десници Светог Спиридона Тримитунског Чудотворца, коју је на благослов верном народу сестринске Српске Цркве донео Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарије. Светом сабрању присуствововало је више хиљада верних, радосни што у овом догађају учествује њихов духовни отац и пастир, наследник Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који ће својим молитвама и благословима ставити трајни печат на духовне свечаности организоване поводом десетогодишњег јубилеја Саборног храма.

Молитвеном сабрању присуствовали су представници традиционалних цркава и верских заједница, представници дипломатског кора, јавног и политичког живота Црне Горе и окружења.

Извор: Митрополија црногорско-приморска