Свету Литургију су својим појањем улепшали чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

Преосвећеног Епископа Јована је у црквеној порти дочекао велики број свештенства и верника. Одмах по доласку Епископ Јован је приступио освештавању храма посвећеног Силаску Светог Духа на апостоле. По омивању престола, свечаној литији и постављању моштију, Епископ је одржао краћу беседу у којој је вернике упознао са тим да је у свети престо храма у Барзиловици положио делове моштију Светог цара Уроша и окупљене поучио о значају освећења храма.

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После освећења храма, Епископ је одслужио свету Литургију.

Током литургије у чин протојереја-ставрофора рукопроизведен је протојереј Жељко Ивковић, парох чибутковачки. “Одликовања се у Цркви додељују не као награда за нешто што је учињено, већ као подстрек за нове подвиге вере и нова дела. Одликовања у Цркви нису на гордст, већ се носе у највећем смирењу”, поручио је Владика Јован одликованом свештенику.

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Светој Чаши је приступило мноштво народа који се тиме сјединио са Господом нашим Исусом Христом.

Обраћајући се окупљеним верницима, Владика је изразио своју велику радост због освећења храма у Барзиловици, али напоменувши да ће његова радост бити још већа ако верни народ буде узео учешће у животу ове светиње, ако редовно буде долазио на Литургију, редовно се причешћивао, искрено се кајао за своје грехе. “Тада ће овај храм бити заиста део неба спуштен на земљу, како су то говорили свети оци”, поручио је Епископ.

„Нека су на здравље и спасење наше молитве које смо данас овде принели и нека Свето Причешће улије благодат Светог Духа у нас. Дар Светога Духа смо призвали данас на овај свети храм, како би њиме овај храм био освећен. Храм је парче неба на земљи. У храму се свршава највећа тајна Цркве, Света Литургија. Зато сваки храм јесте дом Божији. Када долазимо у храм на богослужење, треба да имамо на уму ко је домаћин у дому Божијем? То је Бог. Са осећањем страхопоштовања према Богу, светима и светињи Цркве и Литургије, треба да улазимо у храм. Само тако ћемо се осетити као да смо на небу. Литургија јесте предокушај Царства Небеског. Храм тражи нашу јаку веру, наше сабрање и сабирање. На Литургији морамо мислити само о ономе што се на њој дешава и усредсредити се на речи које се изговарају на божанственој Литургији. Само тако ћемо примити Духа Светога. У храму се морамо Господу молити у миру. Да бисмо се молили у миру, мир Божији морамо имати у себи. Када мир имамо у себи онда смо у миру са Богом, собом и са свим људима. Човека је Бог обдарио да он излива мир свету. Ако нисмо у себе примили тај божански мир, не можемо га никоме дати. Дајемо оно што имамо у себи и што јесмо. Питање је само да ли смо искрени или неискрени. Црква тражи искреног човека, који верује у Бога, спреман је да слуша Бога и Цркву. Када долазимо у храм треба да осетимо присуство светиње. Та светиња нам сабира ум и не дозвољава да ум лута, већ се у свакој речи осећа присуство Бога. Црква симболично представља лађу која плови ка божанственој луци и превози народ у Царство небеско. Данашње јеванђеље нам говори о томе како су апостоли ловили својим лађама рибу, то је био њихов занат од кога су издржавали своје породице, али нису ништа уловили. Целу ноћ су се трудили безуспешно. Господ види да су се намучили, али да улова нема. Уложили су своју снагу, али плода нама. Тако је и у Цркви када нисмо сабрани, не можемо да уберемо плодове Духа Светога. Господ им каже да баце мреже у дубину. Апостол Петар га подсећа да су сву ноћ ловили безуспешно, али да ће по речи Господњој бацити мреже. И рибе је било толико да нису могли сву извући у бродове. Ето шта значи послушност, када човек послуша реч Божију. Човек који не слуша реч Божију, не слуша ни реч људску. Некада реч Божију слушамо само притворно, али је не испуњавамо. Не показујемо као пример свог живота да слушамо реч Божију. Овај храм саграђен је, браћо и сестре, да долазите у њега и Богу се молите, мирите са Богом и једни са другима. Овде имајте осећај да улазите у светињу, у Царство небеско. Храмови сабирају људе да би у њима у смирењу опростили једни другима. Сви грешимо, јер смо слаби, али знајмо да је покајање веће од сваког греха. Покајати се значи исправити се. Најгоре је када човек мисли да нема шта више да научи и да је све завршио. Хришћани су ученици Христови, а наш живот је наша школа. Како завршимо нашу школу овде на земљи, од тога зависи наш живот у Царству небеском. Овај свет у злу лежи, али ту је Господ. Не треба да се плашимо зла, колико себе и непокајаног греха. Овај храм је веома леп, али ће бити још лепши када буде испуњен народом сабраним на Светој Литургији. Ви ћете доприносити лепоти овога храма вашом ревношћу. Треба знати како да се ревнује, као што треба знати како да се молимо, кајемо и постимо. У Цркви нема формалности. Ни исповест не сме бити само форлна. Али овај храм ће бити све лепши, када осетите да се у њему напајате Духом Светим. Без благодати Духа Светога не може човек да живи хришћанским и јеванђелским животом. Без благодати човек у Цркву уђе и изађе из ње исти, чак и ако се причести. Не осећа олакшање без Духа светога нити да му је благодат оплеменила цело биће. Зато стално испред себе треба имати светињу Божију. Захваљујем се свима који сте било како допринели да се овај храм доврши и да буде освећен, макар и најмање. Колико год да сте овде уложили, Господ ће вам вратити стоструко. А сам Господ зна када и добро треба да нам да. Молим вас да сви пронађете себе у овој светињи, у Литургији која спушта Небо на земљу. Свака Литургија је Богојављење. Дух Свети силази са неба и освећује дарове које смо принели и они од обичног хлеба и вина постају истинито Тело и Крв Христова. Треба да дрхтимо пред таквом светињом. Не престајте да се молите за овај храм и у овом храму. Долазите на свету Литургију да примите благослов и однесете га у своје домове. Требају нам благослови јер су невоље на све стране. Ако се не држимо Бога и Цркве, нестаћемо. Ко је са Богом, он је победник. Нека Господ благослови данашњи дан, наше сабрање и прими наше молитве. Нека молитве Светог цара Уроша, чије су мошти положене у овај храм, изађу пред Бога. Ви се молите њему, да би се он молио Богу за све нас. Нека сте срећни и благословени и сваким добром даровани!“ - беседио је Преосвећани Владика окупљенима.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После беседе Епископ Јован је доделио одликовања заслужнима за изградњу храма у Барзиловици.

Орденом Новомученика крагујевачких другог степена одликовани су господин Борислав Матијашевић и господин Светислав Матијашевић из Барзиловице.

Орденом Вожда Карађорђа одликован је господин Александар Јовановић из Барзиловице.

Архијерејским граматама признања одликовани су господин Зоран Радовановић из Барзиловице и протојереј-ставрофор Жељко Ивковић из Чибутковице.

Након уручивања ордења и грамата одржан је пригодан културно-уметнички програм, а потом је за све окупљене уприличена Трпеза Љубави, трудом и залагањем пароха чибутковачког Жељка Ивковића и верника ове парохије.