Епископу су саслуживали: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Радосав Глишић, протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј-ставрофор Мирослав Филиповић, протојереј Драган Икић, јереј Александар Милашиновић, јереј Милош Никодијевић, протођакон Иван Гашић, ђакон Бојан Миленовић и ђакон Владимир Степановић.

Након прочитаног јеванђелског зачала верном народу обратио се Преосвећени Владика речима:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже Бог браћо и сестре. Нека је благословен данашњни дан нека је благословено Крштење наше мале Марте, нека је благословен наш долазак у овај Свети храм и на ову Божанствену Литургију, коју овде данас сви заједно служимо браћо и сестре. Литургија је предокус Царства Небескога и зато треба када долазимо на Литургију, да се осећамо као да смо већ закорачили у Царство Небеско. А онај који има тако осећање и духовно расположење он заиста осећа се у храму на Божанственој Литургији управо као у Царству Небескоме. Ту нема браћо и сестре да ми размишљамо о овоме или ономе само да будемо сконцентрисани да слушамо које се речи изговарају на Светој Литургији које се радње обављају на Светој Литургији и да пазимо на ред и поредак, јер је Литургија реда и поретка. О том значају Свете Литургије најбоље говоре Свети оци који кажу да ће свет постојати све дотле док се у њему служи Литургија. Видите колико је значајно да се сабирамо на Литургији, али на Литургији не треба да будемо само посматрачи и да само присуствујемо Литургији, Литургија подразумева учешће у Литургији, а то учешће подразумева Свето Причешће, сједињење са Господом нашим Исусом Христом. Јер Христос је глава наша, Христос је глава Цркве, а Црква је заједница Бога и људи, и зато људи који су крштени и који су кроз Крштење ушли у Цркву као што је данас ушла наша Марта, они постају чланови у морају бити свесни тог призива и достојанства Божијег, да нас је Бог призвао да будемо чланови Цркве, али треба да изграђујемо Цркву браћо и сесре. А Цркву изграђујемо вером, надом, љубављу, милосрђем, молитвом, постом, бдењем, да изграђујемо себе у Литургији, и Литургију да изграђујемо у себи. И то све не можемо без Благодати Божије, не можемо без Христа, браћо и сестре, који и јесте та Благодат Божија. Ми смо данас чули ове дивне речи из јеванђеља где Господ каже „Ја сам врата, ако ко уђе кроза ме спашће се, и ућиће и изићи ће, и пашу ће наћи“. И на другом месту додаје „ Ја сам пастир добри, а добри пастир живот свој полаже за овце“. Дивне су и поучне речи данашњег јеванђеља, браћо и сестре, јер нам се у овим речима открива да је Он, Христос, заиста врата кроз која морамо проћи ако хоћемо да се спасемо, и да других врата нема кроз која би могли да прођемо а да се спасемо. Зато све оно што не уђе у Христа и све онога чега се Христос не дотакне неће бити спасено. Такође нам данашње јеванђеље говори да је Христос Добри Пастир који свој живот полаже за овце своје. Не односи се то само на нас свештенике, али свакако на првом месту на свештенике, него на сваког родитеља јер сваки родитељ је пастир своје домаће Цркве, пастир свога дома и ако пастир није будан и ако пастир не води рачуна о својим овцама, оним словесним, јер смо крштени, и ако тај пастир и тај родитељ не води рачуна о чељадима онда је пропаст на првом месту тих пастира, родитеља, пропаст свештеника, али и пропаст чељади наше, зато нам је потребно да сваки на свој начин буде пример, али добри пример као што нам каже Христос да је Пастир својим овцама. Давање Христовог живота за нас, нам говори да је Он и Његова жртва управо та којом смо се ми спасили а Господ је поднео жртву за нас. Није он поднео жртву само на Голготи када су га разапели, Његова је жртва од самог рођења па до Голготе, Његова је жртва када су га људи пљували и грдили, када су га шамарали, када су га називали свакаквим именима, он је све то поднео ради нас и нашега спасења, а у исто време нам показао пример какав је пут наш на земљи, да морамо проћи истим тим путем којим је он прошао на земљи, ако желимо да уђемо у Царство Небеско. Све ове речи које смо чули у јеванђељу откривају нам једну истину а то је да је Исус Христос Пут, Истина, и Живот. Тражимо ли другу истину или други живот? Не само да нећемо наћи, већ нећемо бити спасени. На тај пут и у ту истину ми смо данас упутили нашу малу Марту, на врата на која треба да куца да би добила спасење, и она и ми почињемо да играђујемо спасење када уђемо у Цркву, а ми у Цркву улазимо Светом Тајном Крштења. Управо је Причешће печат Крштења, крстити се а не причестити се није пуноћа, јер не добијаш печат, поготову ако замислимо како је било оној не срећној идеологији када су људи доводили децу једном у Цркву да се крсте, од таквог крштења нема користи. Ми се крштавамо да задобијемо благодат води и руководи, и зато, браћо и сестре, као што смо видели ми смо данас Марту крстили трократним погружавањем у освећену воду, запечатили је печатом Дара Духа Светога, предали јој веру православну, и увели у Цркву у којој ће она да се спасава. И док буде и она и ми у Цркви, као заједници Бога и људи, имамо наду на спасење без обзира што смо грешни, овакви и онакви. Бити у Цркви значи слашати Цркву, треба живети Црквом, а Црквом се живи кроз богослужења како кажу Свети оци. Данас је Марта постала члан Цркве кроз Крштење, а Крштење је уствари рађање за нови живот, крститисе значи стећи право на учешће у Цркви, у Евхаристији, тј. у Лирургији и сабрању и у приступању Светој Тајни Причешћа. Зато каже ко се не роди водом и Духом не може ући у Царство Небеско. Крштење се врши само једном, као и рађање што се дешава само једном. Крштење је услов нашег спасења. Крштењем се човеку даје све оно што је Бог дао човеку, а то је Царство Небеско. Нема ништа узвишеније него служити Господу. И ако због своје гордости не можемо да служимо Господу ми не можемо да служимо ни другоме, нежемо да помогнемо другоме, јер нам гордост говори да не будемо слуге. Величина је у Цркви колико ми служимо Богу и једни другима и у томе се састоји наше успињање у Цркви, колико служимо Богу. Зато нека живот мале Марте буде по Христу и у Христу, нека јој буде првенствено на спасење, и на чување од свих насртаја у овоме животу. Она је данас добила анђела чувара и ако буде слушала, и ако ми будемо слушали свог анђела ког смо задобили на Крштењу нема чега да се плашимо, анђео ће нас водити до спасења. Нека би дао Бог да ово Мартино духовно рађање буде на радост њеним родитељима, куму, пријатељима, сродницима, али на радост свих нас, јер од свих нас, а на првом месту родитеља зависи њен хришћански живот. Ако дајемо пример том детету, добар пример она ће се у добру усавршавати, ако дајемо пример зла, оно ће се усавршавати у томе, браћо и сестре. Послушајмо речи Светог Јована Златоустог када каже пазите како се понашате и шта говорите пред дететом, без обзира што је оно мало и не разуме, јер је оно као сунђер који упија. Према томе дете све што упије репродуковаће у своје време. И зато смо ми сви одговорни за све. Ми смо одговорни за спасење наше Марте. Чим си у заједници мораш да знаш да ти је тад задатак и велика одговорност. Најстрашније је када је човек без одговорности, јер такав човек осећа да њему нико не припада и да он ником не припада. А ми припадамо Богу и Цркви. Ми припадамо једни другима, и зато треба да се молимо једни за друге, зато треба да чинимо добро једни другима, да мислимо добро и да говоримо о добро у другима а не да говоримо и на чимо зло. Добро ће увек победити, или како каже апостол Павле „Добро чините да вам се не досади“. Добра никад много, али зла једна кап је довољна. Зато смо призвани да служимо добру. А ко је добар? Добар је Бог, браћо и сестре. И ми ако смо у Богу постаћемо добри и бољи. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

ученик богословије Ђорђе Милутиновић