Чтецирали су вероучитељи Марко Гаљак и Стефан Радисављевић.

Након прочитаног јеванђеља по Марку, епископ Јован се обратио верном народу следећим речима:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог, драга браћо и сестре.

У прочитаном Јеванђељу нам се говори о крштењу Господа Исуса Христа и о његовом кушању од стране ђавола. И онда човек себи поставља питање како је могуће да се ђаво толико осили да куша Господа и да Господ прихвата кушање Сатане. Све што је Господ чинио и чини, то чини ради нас и ради нашега спасења. И Господ нам управо говори да ће и нас увек ђаво кушати. А зашто ђаво куша Господа после крштења када је примио Духа Светога? Да би нам рекао да после благодати Божије нечастиви покушава да куша човека да би се човек оглушио о благодат Божију и да би се оглушио о крштење када човек добија благодат Божију. Данашње Јеванћеље почиње управо тако “када је Исус био пун Духа Светога”, врати се са Јордана и би одведен Духом у пустињу да га ђаво куша. Ми не можемо да избегнемо кушања, браћо и сестре. Не можемо да избегнемо искушења и ми када се молимо у предивној и најзначајнијој молитви Господњој “и не уведи нас у искушење”, то значи да се ми не молимо да не дођу искушења на нас. Јер кроз искушења ми треба да се очврснемо у вери у Бога. Него се молимо да Господ не дозволи толика искушења да нас искушење не победи и сломи. Не треба бежати од искушења, али треба искушења сва дочекати са вером. Јер кад са вером дочекамо искушења, онда ћемо ми и победити искушења. Зато Свети Исак Сирин каже: “онај који приступа да служи Господу, нека припреми душу своју за искушење, а срце своје да припреми да трпи”. И тако ће моћи једино тако да победи сва искушења. Значи, браћо и сестре, пут Христов на земљи и искушења која је доживео, он нам поручује да је то наш пут. И управо нам због тога и рекао ако имате мене у себи, ако имате вере у Бога, ви ћете победити као што сам и ја победио, и кушање ђавола и искушења и пљувања и прикивања на крст. Све је Господ то узео, изнео на Голготу и као што Господ узима наше грехе и приноси и прикива на крст, да и ми преко крста уђемо у васкрсење.

Не можемо се спасити без труда и подвига, не можемо се спасити без вере, без наде, без љубави. Крштење Христово показује да је над овим светом прва и најглавнија стварност тројичан Бог и зато се ми крштавамо, не у једнога Бога, него у тројичног Бога. У име Оца и Сина и Светога Духа. А кушање Христово показује да је друга стварност у овоме свету ђаво. Две стварности Бог и ђаво. Између тих двеју стварности стоји човек. Човек који је разапет између добра и зла, човек који је разапет између љубави и мржње. Човек који је разапет између наде и безнадежности. И уствари, тако човек представља ту трећу стварност. Али све док човек има вере и док човек се труди да живи по вери и кад веру претвара у дела, нема чега да се боји, јер је Господ рекао: “све је могуће ономе који верује”. А ако не верује у Бога, на првом ће искушењу потонути. На првом искушењу пасти у очај, а из очаја се не можемо спасити сами од себе. Треба нам Бог, браћо и сестре. Нико до сам Бог. Треба нам Бог да нас спасе, да нас изведе да не дођемо у очајање. А хришћанин не би имао разлога да очајава, ма било шта да га у животу снађе, јер има Бога у себи и зна да је Бог победилац. И зато ђаво насрће на човека као икону Божију и прво што му ставља у ум јесте да га убеди да не верује у Бога. Да се човек убеди да Бог не постоји. И тиме хоће ђаво да каже да немам Бога, али постоји он. Зашто тако ђаво говори? Зато што ђаво зна да ће на крају бити побеђен. Као што ће зло бити побеђено. Зато се он плаши доласка Христовог поновног.

Браћо и сестре, ми људи смо грешни па често знамо да кажемо када је неко велики грешник, што га Бог трпи да толико дуго живи. Е то је наша мала слаба вера да тако помислимо, а не разумемо ту Божију логику да Бог хоће да свакога човека спасе, и највећег грешника. Зато и тим грешницима и даје дужи живот да би се он покајао. И свет неће да престане све док и зло не испуни своје учење и док добро не победи. Да не може казати зло, нисам имао времена да се покајем и исправим. Зато је наш живот стална једна провера, стална једна припрема да проверавамо себе, на првом месту да ли верујемо. Сваки од нас каже за себе да верује, али шта је вера? Да ли је то вера само на језику? Да ли је то само она вера која само одговара “јесте ја верујем”. Не, вера је тврдо опредељење, ишчекивање онога који треба да дође, како каже апостол Павле. Вера је она која мени помаже да се ја ослободим од самога себе и да припаднем ономе у кога верујем. То је вера, вера у живот вечни. Вера у живот бесконачни. А ако немамо јеванђелску веру, онда не можемо се ни спасити. А вера је као квасац. Квасац зна да расте, расте док неко не пробуши и одмах се спљоште. Е тако и са вером, ми растемо у вери све док не дозволимо оном нечастивом да нас чачне и да нам вера падне. Али Богу хвала, да је нама Бог дао да се можемо вратити, исправљати, да можемо веровати у васкрсење Христово и у васкрсење наше. Зато иоле духовно разбуђен човек, он просто неминовно осећа постојање и једне и друге стварности између којих стоји човек. А када човек истински поверује у Господа Христа, онда он уствари и духовно прогледа. Он духовно прогледа и види и када хоће да нас та нечастива сила поквари, он ставља Христа испред себе и зна да ће да победи. Он духовно прогледа, браћо и сестре, и такав човек угледа обе ове стварности, и Бога и онога другога. Наравно, без Бога не можемо ништа. Зато је наш народ увек говорио “Без Бога ни преко прага”. Човек који се узда у себе, у неке своје моћи, снагу, богатство, тај слабо има Бога у себи. У таквом свом стању он се не сећа Бога, ја сам јак, ја сам моћан, могу све. Човек без Бога може само да греши. Зато нам је Бог потребан да бисмо чинили добро. Зато испуни ли се човек Духом Светим, он постаје неустрашиви борац против свих видљивих и невидљивих непријатеља. Он постаје победник у свим борбама са свим искушењима, али не можемо искушења победити ако немамо Бога у себи.

Зато Свети Јован каже пошто на крштењу добијамо благодат Божију и ту благодат умножавамо у Светим Тајнама ако живимо крштенским животом. Ако се сећамо шта смо на крштењу казали и шта смо добили и да ли чувамо то што смо на крштењу добили. Да ли чувамо ту Свету Тајну кроз коју ми улазимо у Цркву и постајемо чланови Цркве. Да ли се трудимо да живимо као чланови Цркве. Да ли се трудимо да Цркву изграђујемо јеванђелским животом. Или постао сам члан, а могу да живим како хоћу. Дакле, браћо и сестре, ми смо добили духовно оружије на Светој Тајни крштења и које добијамо кроз Свете Тајне и зато Свети Јован Златоусти каже: “Човече, ти ниси добио оружије да лењствујеш, него да ратујеш”. И све док човек не ратује против греха, зла, мржње, злобе, гордости, сујете, не може победити. Ниси пошао у рат, ниси се ухватио у коштац, а ако се ухватиш у коштац, а носиш Христа у себи, победићеш. Искушења ће бити, падаћеш, али устајаћеш. Али ако нестане вере, ми то оружије које задобијама, ми га упропашћујемо. Каже Свети Јован даље, Бог допушта да те искушења посете, да би ти сазнао како си постао много јачи. Јер човек када победи искушења, кад победи себе, он тада осети унутрашњу духовну јачину. Али не јачину своју, него јачину Духом Светим, јер га је Дух водио. Сва искушења која нас налазе, ми побеђујемо Богом, кроз пост, молитву, кроз добра дела и кроз хришћански живот. Да се молимо да не паднемо у искушење, али и кад паднемо да не изгубимо веру. Вера ће нам помоћи да искушење победимо. Живот је велика борба, зато треба знати како се борити. То је оно што каже апостол Павле да војник који се не бори на правилан начин, не може победити. Треба да се боримо на правилан начим и против искушња, против зла и против свега, али то правило ћемо наћи у Јеванђељу Христовом. Наћи ћемо га кроз Свете Тајне, кроз Цркву. Зато је потребна провера нашех духовног стања, а онда треба нам провера вере. И понавњам, није вера само на језику, вера је на срцу. Јер језик, он може и ово и оно да чини. То је оно што наш народ каже: “Језик нема кости, а све кости поломи”. Својим речима можемо да поломимо кости другога. Али све зло које учинимо зло другоме, знајте да смо себи учинили зло, онда чим смо помислили да некоме учинимо зло. Имајмо Христа у себи, победитеља и греха и смрти и ђавола и не бојмо се.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије је Преосвећени Владика поделио свој архијерски благослов и иконице.

ђакон Стефан Јанковић