По прочитаном Јеванђељу по Матеју, Преосвећени је верни народ подсетио на речи Господа Христа да „ко претрпи до краја тај ће се спасити“. Другим речима ко издржи у јеванђелским врлинама тај ће се спасти. Јер ко се не одржи неће бити спасен. Хришћанство је непрестано буђење и стражење над собом. И зато Господ каже: „Ко претрпи до краја… Зна Господ да нас сналазе немоћи и болести. Важно је да не изгубимо веру у Бога, јер ако изгубимо веру у Бога онда ћемо пасти. Када изгубимо веру онда губимо наду, а када изгубимо наду ми мислимо да је све завршено. Није све завршено. Човек није изгубљен нити погубљен све док има Спаситеља и док верује у Спаситеља. Тамо где је Спаситељ тамо је спасење. Зато је потребно да имамо Бога у себи и да верујемо у Бога. Данашње Јеванђеље нам говори какав ће бити други долазак Христов на свет. Говори нам о свршетку света. Какав ће бити долазак којег ми ишчекујемо? То је вера да ми ишчекујемо, да кажемо „Дођи Господе“. Јер ако Господ не дође сва наша и добра дела ће пропасти. Господ ће доћи, Господ све што је обећао испунио је, и све што је записано у Светом Писму ће бити испуњено. Зато се каже неће бити свршетка света док се ни једно словце у Јеванђељу не испуни. Да би све ово схватили потребна нам је вера… да верујемо да ће Господ поново доћи. Какав ће бити долазак Христов? Другачији од Првог… Сада ће доћи као Судија, али не да осуди некога, него да подели правду, да се зна ко је живео праведно, ко је живео Јеванђелским животом а ко није. Бог не осуђује, ми сами себе осуђујемо. Нема потребу да нас нико други осуђује. Бог је љубав али јесте и правда. Јер да нема те правде Божије нема разлога да се трудимо да будемо добри људи. Какав ће бити Други Долазак? Као муња. Биће видљив за све очи, и неухватљив као муња. То значи јавиће се Господ као светлост. Христос просвећује свакога човека који долази на овај свет. Светлост Христова просвећује свакога човека који долази на овај свет. Он ће доћи сав у светлости. Светлост разобличава дела од недела. Светлост разара таму, и тек кад дође светлост, и оно што су чинили у тами, то све изађе на видело. Када дође светлост таме нема. Ако верујемо и живимо по тој вери у Бога, ако веру претварамо у дела онда се просвећујемо благодаћу Божијом. Треба се припремати за ту Божанску светлост, она је другачија од наше свакодневне светлости. Ако читамо Дела Апостолска, и читамо како је се Савле обратио у веру, шта му се догодило у Дамаску? Срео га је Господ и рекао му је: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“ А уствари, он се срео са светлошћу. Шта је доживео? Ослепео је јер је био у греху. Светлост Христова га је ослепила. Бог неће да човек остане слеп. Неће ни да Савле остане слеп, него му је рекао иди ту и ту, доћи ће Апостол да ти скине таму са тих очију. О Другом Доласку не може нико да каже нисам видео долазак Христов. Његов муњевити Долазак неће бити пре него што у нашим животима не сазри и зло и добро. Неће доћи Господ. Неће свет бити завршен са светом док се не испуни свака реч. Неће доћи Господ докле не сазри свако зло и добро. Питамо се зашто? Зар треба да сазри зло? Треба браћо и сестре зато да не би зло рекло како је над њим извршено насиље, од Свемоћног Бога, јер му није дато времена да зло учини све оно што хоће да чини. Исто тако и добро, док оно не испуни оно што је добро неће Господ доћи. Браћо и сестре даје се времена и добру и злу да до краја развију своје моћи и своје силе. Зло ће бити побеђено, а добро ће тријумфовати и тријумфује. А када сазри земаљско жито, онда ми те плодове узимамо и онда што је од трња ми то бацамо и сажижемо у огањ.
Људи могу да буду милостиви, али нико не може бити милосрдан као Бог. Свака од ових врлина како кажу свети оци држи душу човекову будном, да не заспи. Да не буде оно као долазак Женика у поноћ, као пет девојака које су стражиле над собом да дође Женик Христос. Нису заспале и нису угасиле кандило вере, зато те врлине нашу душу држе будном ка Богу и спремају душу човекову за сусрет са Богом. Зато не оклевајмо и не будимо немарни за сусрет са Богом. Стражимо над својим речима, делима, и немојмо се препустити немару и да говоримо да неће Господ доћи. Ево ми смо овде на литургији, у тили час можда нас не буде на овој земљи, зар то не треба да нас побуди на то стражарење над собом. Господ ће доћи као муња која долази од истока и севне до Запада. Ми сви видимо ту муњу. Доћи ће Господ изненада. Благо ономе слузи кога нађе будна, благо оном слузи којег је поставио над својим имањем да није запарложио имање домаћина. То је наш живот, од тога зависи да ли смо запарложили свој живот својом гордошћу, немаром, грехом браћо и сестре. Тада нећемо имати времена за покајање. И суд Божији биће врло кратак, али тај суд Божији како кажу свети оци за грешнике биће вечност јер ће препознати себе у греху. Они који су верни Господу, Цркви, Јеванђељу они ће доживети радост, и они ће живети у вечној радости. Треба нам да стражимо и да се молимо, јер молитва нам утврђује веру, вера утврђује молитву, јер треба да знамо да крај човечанске историје, биће уствари почетак Христовога Царства за којег смо сви намењени.“

На крају беседе, Преосвећени је истакао да је неопходно да будемо будни када Господ буде дошао: „Господ хоће да се сви спасу и да дођу до познања истине. Крај овога света биће почетак Царства Христовога. То да имамо на уму да ће Господ доћи, да се не успавамо. Јер када спавамо, Писмо каже да домаћин који је будан он чува своју кућу, а онај који је будан не чува своју кућу. Ми треба да чувамо кућу душе своје да нам душа не заспи у нашим гресима у нашим немарностима, већ да је држимо увек будном, а држаћемо је увек будном вером, молитвом, надом, и Светим Причешћем.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку Свете Литургије, Преосвећени Владика је причестио верни народ Светим Тајнама, и поделио је свој очински благослов.

ђакон Александар Ђорђевић