Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ се богонадахнутом беседом обратио окупљеним верницима, рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, јеванђеље које смо данас чули говори нам о Другом доласку Господа нашег Исуса Христа у овај свет и говори нам шта ће све претходити његовом доласку. Говори нам такође данашње јеванђеље, како ће се пред долазак Христов појавити многи лажни христоси, лажни учитељи, лажни духовници, њих је било, има их и њих ће бити до краја света и века. Христос нас већ припрема за тај његов Други долазак и говори нам да треба да се одржимо у свим невољама које ће снаћи род људски. Каже још да наше једино начело како да се спашавамо јест трпљење. Зато и каже данашње јеванђеље, „Ко претрпи до краја, тај ће се спасити“. Зашто нас Христос тако упозорава и припрема за Други долазак? Зато браћо и сестре, што ће пред Други долазак Христов охладити вера код многих. Многи ће изгубити веру. А зашто нам све ово Господ говори? Говори нам управо да ће услед одступништва мноштва људи од Бога наићи све те невоље. Каже, молите се Богу да ваше бегство не буде у зиму или у суботу. Зашто зима? Знамо да је непогодна. Не можемо нигде да се скрасимо. А, ово што каже да не буде у суботу, управо упозорава Јевреје. Они су имали неке своје законе да на пример у суботу нико није од Јевреја смео да се удаљи од куће 200 метара. На све ово нас Христоис опомиње да се ми одважимо у вери, да не изгубимо веру. Благо ономе кога Господ нађе да верује, да је будан, а не успаван. Благо ономе који ишчекује дан доласка Христовог. Ми се и молимо речима, „Дођи Господе“. То значи да дође да прими сву нашу жртву јер ако не дође, џабе нам је све. Каже јеванђеље да ће се појавити многи лажни учитељи, проповедници и фолиранти, имамо и данас оне који говоре када ће Господ доћи, али нас Он упозорава да ће долазак Сина бити као што муња излази са Истока и севне до Запада. Значи, све ће бити у тренутку и зато је наш хришћански живот један тренутак. У сваком тренутку Господ може да дође и зато човек треба да буде спреман да пође за Њим. Он ће нас тада поделити на оне који су чврсти у вери и оне који не верују. Оне који су остали уз Христа ће ставити са десне, а оне друге са леве. Христос хоће да се сви спасимо и да нас све уведе у Рај. Али, потребно је да ми желимо спасење и да се трудимо за своје спасење и да не будемо лењи. Наше је да чекамо дан доласка и да будемо спремни за тај тренутак. Како каже у јеванђељу, „судићу ти у ономе у чему те нађем“. Благо нама ако нас Господ нађе да смо јаки у вери и да стражимо над собом. Али, са друге стране, тешко нама ако не стражимо над собом. Бог хоће да награди оне који верују у њега и живе том вером. Зато и каже апостол Павле да они који прилазе Богу треба да верују да Он постоји. Заиста, када дође судњи дан, само ће нам вера помоћи да се одржимо и то је оно што је потребно, да Господ нађе веру у нама. Да вером оправдамо дела и то добра дела. Добрим делима или ћемо се спасити или ћемо бити погубљени. Испред свакога човека иду дела, зато се треба трудити да чинимо добро у овом животу. Човек константно треба да се проверава и да проверава добра дела која је учинио, јеванђељем, црквом, Оцима. Божја је мера, али је на нама да чинимо добро. Ми, људи, меримо и овако и онако и грешимо у мери, али Бог не греши јер је безгрешан. Говори данашње јеванђеље о невољама. Човек када нема проблема и невоља, он се ушушка и нема потребу ни за чим. Нама су потребна искушења која долазе по промислу Божјем. Потребна су нам не зато јер ми волимо да нам буде лоше и тешко, већ да нас мало протресу, да проверимо јесмо ли јаки у вери, јесмо ли у добрим или лошим делима. Често се људи жале на разноразне проблеме. Буди благодаран и на искушењима која те сналазе јер ако будеш благодаран и ако схватиш као Божји промисао и издржиш, а не поклекнеш, онда ће те Господ наградити Царством. У Писмо стоји, „Бог кога воли, тога и кара“. Кара га да би остао у добру и да не погреши. Кроз све речено видимо како нас Бог крепи, да ко претрпи до краја, тај ће се спасити. Тај крај је важан. С друге стране, не смемо се опустити и говорити како имамо још времена до краја. Ове речи Господње да се трпљењем спасавају душе. То значи да је у трпљењу спасење. Највећи проблем свега је што не можемо да трпимо ништа. Ако на зло узвраћамо злим, где нам је крај. Јеванђеље нас учи да зло побеђујемо добрим и да побеђујемо смирењем. Зато се и каже да је трпљење спасење и то је најсветија истина. Пример овоме је Господ Исус Христос који је претрпео разноразне муке али је на крају победио. Он је заправо својом смрћу победио грех, ђавола. Видите да трпљењем човек може и ђавола да победи. Бог је Бог трпљења и зато ми у цркви, поготову у току Великог поста, певамо „слава дуготрпљењу твоме Господе“. Бог и највећем злочинцу даје године и времена да живи да се покаје, да нико не може да каже како нема времена да се покаје. Од тренутка зависи наш живот у вечности. Тајна хришћанске дуготрпељивости је у богољубљу и човекољубљу. Људи смо, замеримо се, то је одраз наше слабе природе, али и ако се замеримо, не смемо да гајимо зло у себи и да то стоји у нама. То зло у нама треба избацити јер може да проклија и да нас затрпа, као коров у житу. Ако човек не стражари над собом, ако дозволи да зло овлада њиме, на сваком месту ће видети зло. Човек, види оно што жели да види и чује оно што жели да чује. Ако желим да чујем добро, добро ћу и чути. Дакле, Христос нас учи да чак и ђавола не треба побеђивати чудесима него дуготрпељивошћу. Он хоће прво да нам ишчупа веру, јер када нам веру одузме, како ћемо ходити. Вера је та која нас приводи Христу. Каже Господ, „када вас куну, благосиљајте“. Управо у овим речима је величина човекова. Потребно је опраштати да бисмо задобијали вечност. Ово изгледа парадоксално јер како волети онога који нас мрзи. У томе је величина хришћанског живота. Али се каже, трпљењем побеђуј мучитеља, враћај зло добрим, бори се као што се Христос борио. Са гордошћу да се боримо смирењем, са грубошћу да се боримо кротошћу. Христос даје смисао и нашим страдањима и за ово нам треба вера да бисмо схватили.

Да се молимо Богу да у себи имамо ту врлину трпљења јер као што каже јеванђеље, „ко претрпи до краја, тај ће се спасити“. Нека нам Господ помогне и нека нам овај Госпојински пост у ком се налазимо, помогне да управо очистимо себе, своје ружне мисли, речи, дела. Да се чистимо јер смо људи и прљамо се духовно. Важно је знати чиме се шта чисти, тело водом, а духовну хигијену одржавамо покајањем, Светим тајнама и црквом. Нека нам Мајка Божја, ка чијем празнику хитамо, помогне да одржимо веру у Христа и то онда када нам је најтеже. Она, вера, ће нам помоћи да не паднемо у очајање јер ако изгубимо веру, губимо себе али и Бога у нама.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Владимир Марјановић, чтец