Чтецирали су: г-дин Влада Степовић и Никола Марковић.

За певницом је било братство храма са верним народом.

У наставку свете литургије, Преосвећени је протумачио речи из прочитаног одељка Јеванђеља по Луки и надахнуто поучио верни народ:

„Апостоли и хришћани су та упаљена свећа из Јеванђеља. Упаљена свећа којом је Господ својом божанском светлошћу упалио у нама. Та је свећа упаљена у нама самим нашим рођењем. Али се пали и распламсује када хришћани живе хришћанским животом када хришћани живе животом Јеванђеља. Дакле, отуда хришћани су та светлост чија је света дужност да свима који су у овоме свету осветљавају и казују пут и смрти у бесмртност из порока у врлину, из греха у добро и из пакла у рај како је говорио старац Ћелијски Јустин. Хришћанин је та упаљена свећа и својство свеће је да разгони таму и да даје светлост. То је својство свакога хришћанина да својим животом и животом Јеванђеља светли себи и онима који су око њега. Од нашега живота ми тако и делујемо и на друге људе браћо и сестре. Ако нам је хришћански живот и ако нам је живот хришћански ми побуђујемо друге да и они живе хришћанским животом. Зато је дужност да са светлошћу Божијом која је у хришћанину да помогне да и други људи не живе у тами. А он први треба хришћанин да разагна таму у себи. Како се може постати светиљка браћо и сестре? Кроз веру. Јер ко верује прима светлост. То је рекао сам Господ Христос који је рекао „Ја сам светлост свету ко иде за мном неће ходити у тами“. Тама су наши греси, неиспуњавање заповести Божијих, не трудити се да не очувамо запаљену светлост у нама. Дакле свако може постати светлост кроз веру. Али не кроз слабу веру или типичну веру, само веру која је изречена на језику. Него веру коју претварамо у дела. То је права вера. Вера без дела је мртва, и дела без вере су мртва. Дакле, свети пророк Исаија нам казује не само да сува побожност и понека милостиња, а после тога гордост и бусање у прса, као да говоримо: „Видиш ли господе да сам учинио то и то и сада ме мораш исплатити“. То је браћо и сестре страшно заваравање ако тако мислимо. Зато нам исти пророк каже: Желиш ли да се распрши мрак у души, ти отпусти потлачене, дај хлеб гладноме, и покажу своју љубав на делу, и тада ће синути видело твоје као зора и здравље ће твоје брзо процветати. И пред тобом ће ићи правда твоја, и слава Господња ће ти бити задња стража. Ту светлост је гајила и света Ана мајка Пресвете Богородице коју данас прослављамо. Она је рођена од праведних родитеља, зато је и она родила праведан плод Господа Исуса Христа. Да се помолимо Ани, и Мајци Божијој, да не гасимо светлост Христову у нама. Светлост Христова просвећује и освећује свакога који долази на овај свет. Ко је просвећен светлошћу Христовом нема таме и мрака, у њему је све светло, у њему је све радост, у том човеку нема туге, па и ако има туге, она како дође тако и прође. Нека нам Господ помогне да се освећујемо и просвећујемо. А и ми данашњом литургијом се просвећујемо и освећујемо јер је литургија светлост небеска. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Преосвећени је причестио верни народ и благословио отпустивши их у миру својим домовима.

ђакон Александар Ђорђевић