На позив Владике Исихија, некадашњег му сабрата из манастира Ковиљ, благослов Тавне, Озрена, Папраће и свих светиња, умногоме немањићког доба, Епархије зворничко- тузланске донео је духовни отац тамошњег верног народа Владика Фотије. Пут којим је ишао Свети Сава и сви српски светитељи до Светог Владике Николаја је пут за нас Србе, рекао је Владика Фотије, подсетивши на речи Преподобног Оца Јустина о Владики Николају као „највећем Србину после Светог Саве“. Отуда је, истакао је зворничко – тузлански архијереј велики благослов бити данас у његовој задужбини.

• Свети Владика Николај је велики храст под којим могу стати сви православни Срби. Он их наткриљује, чува, штити, призива, сабира, обожује на свим континентима где год да они живе. Зато је данас овде свесрпски и свеправославни сабор. Ту је близу и Ава Јустин Ћелијски. Два велика светила српског народа у нашем добу. Као што је Бог у Црној Гори подигао Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, тако је и у ово наше доба подигао Светог Владику Николаја и Аву Јустина Ћелијског да буду стубови који ће осветљавати пут којим идемо- беседио је Владика Фотије.

Они који воде државу, требало би да читају дела Светог Владике Николаја и Оца Јустина и неће погрешити. Исто важи и за научнике, као и за људе који се баве градитељством, музиком, просветом, сеоским радовима, они који бране отаџбину… Све што је потребно, дали су нам они.

• Свети Владика Николај и Ава Јустин су заговарали да се Срби врате светосавској философији живота. Да сви живимо на хришћанским идеалима, јер то је пут који нас води у живот вечни, како се пева у Тропару Светом Сави- рекао је духовни отац прекодринских Срба.

Осврнувши се на житије Светог Владике Николаја, које обилује чудесним подвизима стварања и служења Богу, свом народу и отаџбини, борби за опстанак у данима ратних страхота, Владика Фотије је подсетио на расуђивања Лелићког Златоуста о европским духовним посртањима.

• Владика Николај је позивао Европу да се врати Христу. Ако се не буде вратила Христу, она иде странпутицом као и свако ко направи такав избор. Дакле, није био анти- Европљанин, него је био за Европу христолику, Европу демократску и Европу хришћанску. Али, много више од тога је био за Србију светосавску, утемељену на јеванђељу Христовом. За Србију, у којој ће Срби да се сложе, обоже и умноже. Да живе Христом! То је философија Светог Владике Николаја- расветлио је у кратким цртама део промишљања српског духовног дива 20. века о Европи као геополитичком и културолошком појму, која су неретко предмет полемика у данашњем времену.

Ми, људи, смо позвани да будемо једни другима браћа и да живимо у братској љубави, рекао је Владика Фотије, позвавши народ да чита дела Светог Владике Николаја. У њима се могу наћи одговори на многа питања, јер је Владика Николај желео да реч Божју приближи сваком човеку- од тежака до владара. То је, нагласио је Владика Фотије, пастир добри, чија је реч радо слушана широм света и међу инославним хришћанима. У његовим очима се видело да је био човек који се сусрео са Богом, носилац словенске идеје о свечовеку, насупрот које је стајала европска идеја о натчовеку, из које су проистекла незапамћена ратна разарања. Српски народ је страдао кроз векове, а нажалост страда и данас. Али, закључио је Владика Фотије, то страдање нас чини боголиким и христоликим људима, води на нашу Голготу са које се васкрсава.

Данас смо се окупили као чеда да се обратимо за благослов, поуку, савет, молитву и изнад свега за заступништво пред Господом Христом, Кога је Свети Владика Николај толико волео и Кога нам је својим златним устима и бистрим мислима објављивао и објављује, речи су домаћина светковине Епископа ваљевског Г. Исихија у години у којој се навршавају две деценије од канонизације Лелићког Златоуста.

• Окупљамо се у овој светињи и добијамо од њега благодат Божју. Његове свете мошти јесу, по сведочанству братије, извор исцељења. Он окупља нас Србе и, заједно са Оцем Јустином, предводи наш народ у тешким временима. Њихова богомудрост и њихово пастирство у Христу су нам посебно потребни данас, када је велико отпадије и када се реч Божја гуши у трњу и корову овог света. Нека Бог да да његовим светим молитвама одолевамо искушењима и држимо се праве вере наше саборне и апостолске Цркве. Да прослављамо Господа на исправан начин и да живимо у правоживљу, како богомудри оци говоре- поручио је Владика Исихије, благодарећи браћи архијерејима, који су данас принели молитве крај кивота Светог Владике Николаја, као и верном народу којег је данашњи празник довео у Лелић са разних страна.

Након Свете Литургије је преломљен славски колач са више домаћина из Србије и иностранства. Прослава празника Светог Владике Николаја је заокружена свечаном трпезом, коју је лелићко братство на челу са игуманом Георгијем припремило за све учеснике свечаности.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска