Лепоти богослужења допринело је појање сестринства манастира Липар.

Епископ се обратио окупљеном народу богонадахнутом беседом.

“Васкрсење Христово је срж наше вере, срж наше наде, срж нашега живота. Ако постимо, ако се молимо, ако имамо смирења, оно нас уводи у значајан догађај уласка Христовог у Јерусалим. Пре уласка Христовог у Јерусалим, црква је установила да се слави Васкрсење Лазарево. Зато нас црква тако и припрема, да кроз ону Страсну Недељу, која настаје иза ове, где кроз читање Јевањђеља доживљавамо, или би бар тако требало да буде, да доживљавамо страдање Христово.

Страдање Христово не може се доживети без вере, а опет вера је дар Божији, и зато треба да се молимо за тај дар Божији који нам је дат. Налазимо се у Великом Посту, који би требало да буде наша духовна учионица, јер постом и молитвом се приближавамо Богу”.

“Чувај закон Божији и сачуваћеш душу!”

“А тај закон је да верујемо у Бога, да исповедамо име Божије, и да име Божије живи у нама, да љубимо Бога свим срцем својим, свом душом својом свим умом својим и свом мишљу својом, и другог као самога себе. То је закон Божији. Када чувамо тај закон Божији, онда се нећемо огрешити ни о Бога, ни о онога другог”.

“Не усмеримо ли наш ум и наше срце ка Богу, онда ће наш ум ићи од брда до брда, и такав човек је расејан човек. Он не може ни да се моли сабран, њему је напорно све, поготово молитва, напорно му је Богослужење, напорна му је Света Литургија, јер није сабран, расејан је. А расејан човек није потпун човек. Зато нас црква највише подсећа кроз овај пост да се молимо. “Расејани мој ум сабери Господе.” А када човек свој ум сабере у своје срце, он је уствари сабрао Бога, цело небо, све Светитеље, он је сабрао и другога човека. Зато нас пост управо подстиче на сабрање. Да бисмо тако сабрани приступили Светој Тајни Причешћа, да бисмо тако сабрани, причешћени и сједињени са Христом осетили радост. Јер тада Бога имамо у себи, а Бог је радост, Бог је љубав, Бог је нада. Зато треба да чувамо свој ум, да нам не блуди, да не мислимо о ономе о чему не би требало да мислимо. “

“Постом и молитвом се и демони изгоне.”

“Одвојити пост од молитве или молитву од поста је апсолутно немогуће. То су уствари наша два крила којим ми себе уздижемо ка Престолу Небеском. Као што птица не може да лети с једним крилом, тако и пост “рамље” без молитве, и молитва “рамље” без поста. Човек ако преко молитве и поста не разговара са Богом, он разговара са собом, а кад разговара са собом он уздиже себе и смирења нема ни мало. А Бог не прима ни нашу молитву, ни наш пост ако нема смирења. Зато треба да пазимо на себе, да се поправљамо и исправљамо. Да се замолимо Господу, прво да нам Господ помогне да се припремимо за овај велики празник уласка Христовог у Јерусалим, да бисмо и ми ушли што чистији да прославимо тај празник. Са онаквом духовном енергијом и моћи како је народ дочекао Христа пред улазак у Јерусалим.”

“Поправи себе, па ћеш поправити и оне око себе, научи себе па ћеш научити и оне око себе”.

“Нека нам Господ помогне да ове две недеље које су остале још од поста, да се што усрдије молимо, да што више читамо Нови Завет. Да се помолимо Богу да дођемо у стање духа, јер је дух срчан, а тело је слабо. Душа носи тело, зато дајмо преваги души, јер као што рече Господ шта човеку вреди да цео свет добије а душу своју изгуби”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије протојереј Огњен Гребић је прочитао реферат на тему “Социјални проблем”. Након чега је уследила дискусија.

А на крају сабрања уприличена је трпеза љубави коју је припремило свештенство архијерејског намесништва левачког.

Свештеник Срђан Ђорђевић