Чтецирали су: Лазар Коларевић, Ђорђе Милутиновић, Марко Лазовић, Павле Милутиновић.

Литургијско сабрање су улепшали својим појањем појци из храма Светог Саве из Београда.

После прочитаног јеванђеља владика се обратио окупљеном народу рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре. Нека је благословен Бог у Тојици који нас је окупио у овоме светоме храму да служимо Свету Литургију, да се Богу молимо, да Бога замолимо да нам Господ буде милостив, да нам Господ опрости грехе и да нас Господ помилује. То је оно што ми у сваком богослужењу чујемо Господе помилуј, а када кажемо Господе помилуј, у ове две речи састоји се све што је нама потребно и за овај и за онај свет. Када кажемо Господе помилуј ми кажемо Господе помози, Господе спаси, Господе сачувај, Господе освети нас и Господе просвети нас. Увек треба Богу благодарити, а наша благодарност се највише показује кроз Свету Литургију. Ми се на божансвеној Литургији причешћујемо Телом и Крвљу Христовом и тиме усељавамо целога Христа у себе. Уствари ми кад се причешћујемо ми примамо лек бесмртности за опраштање грехова и за живот вечни. Нама је, браћо и сестре, потребан опроштај, коме то човеку није потребан опроштај, који човек није грешан? Или који човек има толико смелости за себе да каже ја нисам грешан.Ако и таквих има они су у великој заблуди. Они не слушају Цркву, не слушају Јеванђеље, не слушају Господа који је рекао да нема човека који макар један дан да поживи на земљи а да не погреши. Таква је наша природа од када је први човек престао да слуша Бога. Човек када престане да слуша Бога он почиње да слуша онога који је против Бога, а ко је против Бога он је и против човека. Зато нам је потребна разумност да знамо кога да слушамо. Господ нам говори да живимо у слози, миру и љубави, да мислимо добро, да другоме не чинимо зло, јер све што другоме и помислимо кад - тад ће нам се вратити као бумеранг. И као што рекох ми смо се данас овде окупили да служимо Свету Литургију у ову пету недељу Часнога поста која је још посвећена светој Марији Египћанки. Она је била велика грешница, али и велика покајница. Као што из недеље у недељу идемо ка Светом Васкрсењу, ка Пасхи Господњој ми, као што казу свети оци, пратимо пут Господа Исуса Христа, пут највеће тајне из које извире живот. Та тајна се зове победа над смрћу и управо је то ход који води ка циљу којим се упутио Сам Господ Исус Христос и тиме нам показао да је то и наш пут. Ако хоћемо да живимо као хришћани, као народ цркве морамоићи овим путем. Господ се, драга браћо и сестре, упутио на овај пут да умре, али и да васкрсне. Сам Господ обавештава своје ученике шта ће бити са њим у Јерусалиму, убићега, мучићега и распетига. Дакле, изабрани народ је збуњен. Он није очекивао таквог Спаситеља, таквог Месију. Они, па и апостоли су очекивали другачијег Спаситеља, они су очекивали националног вођу који це их ослободити од оних који их угњетавају. Међутим, они нису разумели да преко Голготе се долази до Васкрсења, да ако не распнемо себе не можемо ни бити спасени. Како нам данашње Јеванђеље сведочи исто су размишљали и Јаков и Јован синови Зеведејеви јер су хтели да седну поред Христа у Царсву Небеском, тиме су показали своју егоистичку жељу да буду изнад других. Господ као учитељ говори им да чашу коју Он пије испиће... а да седну поред Њега то је припремљено за оне којима је Бог Отац припремио, тј. свима нама је Бог Отац притремио да седнемо са леве и десне стране Христа, само ако себе преиспитамо и ако себе сагледамо изнутра. Међутим, Господ није дошао у овај свет да осваја власт неко да ослобађа од смрти и од греха. То је мисија Месије, то је мисија Спаситеља. Христос је дошао да нам каже како да се ослободимо и од греха и од смрти и дао нам је тај лек, а тај лек је покајање, преумљење. Да обузда свој ум, да не блуди, него да свој ум усмери ка Богу. Ако свој ум усмеравамо ка Богу ми усмеравамо цело своје биће ка христу, ка спасењу. Свако ко се труди да буде спасен, биће спасен, спасиће га Бог. Свако ко се труди значи да има вере, а веру прати смирење, не гордост, не сујета, не охолост. Свима нама браћо и сестре потребно је покајање и управо у ово време поста Црква нас стално подсећа на покајање, промену и измену. Ево, пета је недеља поста јесмо ли се запитали да ли смо се макар за једну степеницу попели на лествици светости, јесмо ли се променили усавршавајући се у врлинама, јесам ли постао бољи човек, јесам ли прочитао Јеванђеље или наку поучну књигу. Или нам дани пролазе исти као и пре, само што не узимамо неку врсту хране. Треба се уздржавати и од хране јер се тиме просвећује ум и чистимо тело. Али пре свега је потребно покајање.Господ је започео своју проповед на земљи речима Покајте се јер се приближило Царство Небеско. Најбољи пример покајања показала нам је Света Марија Египћанка. Она је била велика грешница, али када је дошла себи, тј. степен своје грешности, она је осетила муку у себи и гадост према себи због грехова које је чинила и осетила потребу за покајањем. Како читамо из њеног житија он је пошла са ходочасницима да их саблажњава на путу поклоњења Часном Крсту, али Бог, браћо и сестре, промишља о сваком створењу и жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Тако и она када је хтела, као и сви остали, да уђе у храм и целива светињу невидљива сила није јој дала да уђе. Завапила је мајци Божијој да јој допусти да целива Часни Крст, а после ће да иде где јој она каже. И мајка Божија јој говори да иде преко Јордана, ако хоће да се спасе. И у Јорданској пустињи је провела 47 година у посту и покајању и борби са својим страстима и грехом. 47 година није видела људско биће, али је зато виђала анђеле. На крају се удостојила да се ослободи својих грехова и својих страсти као и да прими благослов и свето причешће од светог Зосима који се задивио њеном подвигу. Видите, браћо и сестре, како је Богу све могуће, тако је и нама могиће ако имамо вере. Бог може да убели наше грехе али је потребно да слушамо Бога, да живимо са Богом. Преображај човека доноси плодове само ако је покајања прожето Црквом.Покајање је радовање, покајање је равно васкрсењу. Од покајања нема веће радости, али то разуме само истински покајник, искрени молитвеник, искрени покајник. Да сте живи и здрави и благословени!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После свете Литургије уследила је трпеза љубави у сали парохијског дома коју је припремило братсво храма.

Након трпезе љубави владика је осветио просторије новоизграђене клинике господина Борисава Јелића из Смедеревске Паланке.

ђакон Владимир Степановић