После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, данас наша Црква слави велике угоднике и молитвенике Божије и наше посреднике између Бога и нас. Слави данас наша Црква светога Деспота Јована, а исто тако слави и свете мученике Мину и Ермогена. Ако прочитамо њихова житија, заиста, њихов живот би требао да буде пример како би ми требали да живимо. Њихов пример треба да нам буде како су оно веровали у Бога и како су они своју веру претварали у дела. Њихов пример требало би да буде како да истрајемо у свим приликама и неприликама које нас у животу сналазе. Они су заиста били мучени, поготову свети мученик Мина и Ермоген, за име Христово али су остали чврсти у вери. Њихова вера је била јасна као сунце. Њихова вера је била јака као дијамант. У највећим невољама својих мука се нису одрекли Христа. Данашње Јеванђеље које смо чули каже: „Пазите, дигнуће људи на вас руке своје и гониће вас и предавати у Синагоге и тамнице. Водиће вас пред цареве и намеснике имена мога ради. Али не бојте се, каже Христос и овим речима завршава данашње Јеванђеље, трпљењем својим спасавајте душе своје“. Заиста, врлина трпљења је врлина која човека ојачава и очвршћује. Говори му да истрпи јер свему дође крај. Ове Христов е речи говоре не само о страдању оних које гоне него о откривању тајне безакоња тојесте ради се о греху гонитеља. Сви они који су гонили хришћане су били у греху јер нису спознали Истину. Зато што су живели у неистини њих је истина погађала. Гонитеља је било, има их и биће их. Увек ће бити борба између добра и зла. Та се борба повела још у Рају када је Сатана устао против Бога, против правде и истине и наговорио човека да и он не слуша Бога. Када човек дође у стање да се одрекне Бога и јеванђелских начела он пропада. Пропаст народа најчешће бива услед греха безбожних. Христос најпре упозорава Апостоле шта све има да претрпе они који верују у Бога што значи да се све ово односи и на нас. Све оно што је Господ изговорио и све што је записано у Јеванђељу, све ће се то и остварити. Христове речи „гониће вас и предавати пред цареве“ такође значе да ћемо бити призвани да се боримо за веру. Да не будемо млаки па да поклекнемо,а онај који се бори за добро њему Бог даје снаге и м оћи да издржи док онај који поклекне значи да се уплашио. Немамо ми чега да се плашимо осим непокајаног греха. Не треба ми да се плашимо Бога, Бог је љубав и подједнако воли и грешнике и праведнике. Треба да се молимо да нам Господ помогне да ојачамо у вери. Постајемо јачи не својом снагом већ силом Божијом. Ово што данас Јеванђеље каже да ће „вас сви омрзнути имена мога ради“ значи да ће то бити онда када се грех утврди у свету као норма и тада ће таквим људима светлост Јеванђеља бити неподношљива. Као што лопов не може да поднесе поштеног човека тако ни грешник не може да поднесе праведног човека. Пече га савест у себи. Нама Јеванђеље каже да ће светлост Јеванђеља разоткрити свачија дела. Безбожници који мрзе покајање се не кају и такви људи мрзе Христа али исто тако и мрзе оне који су Христови. Безбожни човек се Бога не боји и људи не стиди. Такав је човек спреман на свако зло. Човек кад изгуби стид потпуно себе измени. Нема стида, све му је слободно. Апостол Павбле каже: Све ми је слободно али ми није све на корист. Све ми је слободно али нећу да какво зло овлада мноме. Заиста, када зло овлада човеком он само чини зло. Њему је добро страно јер у себи је ставио зло и злим се храни. Господ надахњује своје ученике као што надахњује и свакога од нас који жели да живи по Богу. Живети по Богу значи живети по врлинама и Јеванђељу. Живети по Богу значи живети, колико је то могуће у честитости и чистости, поштењу. Противници Христови, каже Христос, водиће вас пред цареве и намеснике и то ће вам дати прилику да тамо и њима својим животом сведочимо Христа и Јеванђеље. Пуна је историја Цркве Христове када су хришћане стављали са највећим гонитељима. Они су тамо проповедали Христа и обратили многе безбожнике у веру Христову. У данашњем Апостолу Апостол Павле каже да они који живе по Духу су синови Божији. Онај човек који живи по Духу Божијем, Дух Свети га води и руководи. Њега Дух Свети учи шта треба да каже, шта треба да ради, да чини и зато нас Апостзол Павле стално опомиње говорећи да Духа божијега не гасимо у себи.

Треба човек да, како Апостол Павле каже, да јача у Господу и у сили и моћи Његовој. Обуците се у свеоружије Божије да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског. Заиста, браћо и сестре, ове речи Св. Апостола Павла су предивне и веома поучне. Овај савет Апостола Павла треба стално да имамо на уму. Да јачамо у Господу и да се облачимо у силу Божију. Ако човек не јача у Богу он јача у ономе што је против Бога. Против Бога је грех. Ако узмемо у обзир сва искушења, све муке које нас сналазе, патње са једне стране и са друге стране ако узмемо нашу људску немоћ онда ћемо истински схватити да нам је потребна помоћ Божија. Да се уздамо у Бога а никако у себе па не знам какве моћи човек да поседује. Он је наша нада . Тада ћемо схватити како је то дивно када се уздамо у Бога. Можемо поставити питање како јачати у Господу? Како се јача у Господу? Јача се, браћо и сестре, испуњавајући се управо том силом Господњом, а сила Господња се налази у Светим Тајнама у хришћанским врлинама. Света Тајна Исповести, Покајања, а посебно Света Тајна Причешћа. Ту човек јача јер се ми, како нас учи Црква, причешћујемо ради опраштања грехова и живота вечнога. Онај који не једе Тела Христовога и не пије крви Христове тојест који се не причешћије, он нема живота у себи. Он иде, он хода и неко ће казати да зна људе који се никада нису причестили, они ходају али то је само спољашњи човек. То је оно како каже Апостол Павле, љуштура која само носи тело. Има тело али нема духа, а дух је тај који крепи и наше тело.

Зато да се замолимо Господу да нам помогне. Да се замолимо и данашњим светитељима, Светом Јовану, који је син предивне мајке, Свете Ангелине. Да се замолимо светом Мини који треба да нам буде пример како може човек и у најтежим приликама и неприликама да остане поштен и да буде добар. Добар је само Бог, а ми од Бога добијамо то добро. Добили смо све од Бога. Добили смо живот. Зар то није дар Божији? Бог нам даје дарове и треба те дарове да умножавамо али да их умножавамо не на гордост већ тако да у смирењу вршимо вољу Божију и да их делимо. То је хришћански, браћо и сестре, делити са човеком и зло и добро. Умножити дар значи дати другоме да и он има користи од тог дара који му се даје. Господ нам је дао себе и немамо шта да тражимо. Зато Апостол Павле каже: Шта се хвалиш да ниси примио када си све примио. Имаш ли Христа у себи? Носиш ли Христа у себи? Ти сва блага, и овога и онога света имаш. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић