Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је надахнуту беседу започео пожелевши да свима буде благословен и радостан данашњи дан и данашњи празник и да смо сви ми благословени молитвама Пречисте и Преблагословене Богородице чије увођење у Храм ми и данас прослављамо, коме је ова каленићка светиња и посвећена. Родитељи Богородице Јоаким и Ана су измолили чедо од Господа, али су тај дар Божији, то дете даровали Богу. На данашњи дан су Пресвету Богородицу родитељи увели у јерусалимски Храм, где ју је дочекао Захарија, који не само да ју је увео у Храм него у Светињу над Светињама. На место где је било дозвољено првосвештенику само једном у години да уђе. Тиме је, како кажу Свети Оци, та трогодишња девојчица Марија била назначена да ће родити Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Она је одведена у Храм да се васпитава. Ту се она васпитавала у смирењу у молитви, она се ту учила и васпитавала из Светог Писма, учила се животу. Од тог тренутка па до њеног успења је сва била у знаку послушања, смирења, љубави и вери, у смирености да увек буде воља Божија на њој, а не њена воља. Кад је год Богородица била питана за било шта, она би увек одговарала: „нека буде воља Божија“. Све што се у Њој збивало и дођало, догађало се по вољи Божијој, а не по вољи Њеној. Све се ово догађало због њеног смирења. Данас бисмо могли, па и треба да се запитамо: шта је то воља Божија и шта воља Божија значи за наш живот? Воља Божија се огледа у заповестима Божијим, али највише у слушању. Из Светог Писма се сећамо да када су рекли Христу да га испред куће чекају мајка и браћа, да је он питао ко је мајка моја и браћа моја? На шта је одговорио: мајка моја и браћа моја су они који слушају реч Божију и извршавају је. Тиме нам је Господ показао да ма ко да смо и шта да смо, да ако не извршујемо вољу Божију ништа смо. Када се определимо са нечим што је у складу са заповестима Божијим неопходно је да се кроз веру једном за свагда одлучимо да смо Христови, јер када радимо све по вољи Божијој, онда му је све благословено, а све што не радимо по својој вољи то нам се кад тад о главу обије. Воља је Божија да се ми сви спасемо и да дођемо до истине, а истина је у Богу. Човек стално намеће себе да је он истина, зато човек треба себе како то кажу Свети Оци да разапне и да научи да служи другом. Тада у нама неће бити гордости, неће бити сујете, неће бити егоизма, него ћемо се давати, јер све док се човек не даје неће никада ни примати. Сигурно је да смо грешни и да грешимо, али то неће бити важно јер ће наше опредељење бити христоцентрично. Зато после сваке странпутице и пада имамо коме да се вратимо; имаћемо од кога да затражимо помоћ. То ће нас довести до тога да имамо увек пред собом Господа, Богородицу- нашу заступницу, молитвеницу.

У наставку беседе Преосвећени се осврнуо на термин „васпитање“, говорећи да нам је данас васпитање затаило, не васпитавамо се како треба, ни у породици. Не васпитавамо се да се опредељујемо за добро, већ за оно друго. Данас је то посебно видљиво када погледамо шта све чујемо, шта се све пише. Је ли васпитање да неко туче некога? Је ли васпитање да неко убије некога? Је ли васпитање да неко понижава другога? Наравно да није. Али је све ово последица мањкавости васпитања у породици. Кућно васпитање је темељ на ком се назиђује држава, Црква, зато темељ мора да буде добар. Ако нам је добро васпитање онда можемо да угодимо и Богу и другоме, па и себи.

На крају беседе Преосвећени се осврнуо на Јеванђељску причу, која се чита увек када прослављамо Пресвету Богородицу о Марији и Марти, која се савршено уклапа у наш живот. Ова прича нам показује који треба да је наш путоказ. Марта се брине за овоземаљско, односно показује љубав да угости госта. Док је Марија созерцавала тајну и Бога и човека, али су му обе служиле свака на свој начин. Што је најважније да ни једну Господ није одбацио, али је опет рекао да је Марија бољи део изабрала, јер је слушала шта је Господ говорио. У том слушању се види да ми хоћемо да чујемо поуку, да је применимо на себи. А ко не слуша, тај неће ништа ни да научи јер мисли да је све научио. Зато Свети Оци саветују да ко ти не тражи благослов ти немој давати, а нас је Бог благословио именом својим, Пресветом Богородицом и шта нам је више потребан други благослов. Беседу је Преосвећени завршио честитавши славу светој обитељи.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По заанвоној молитви Преосвећени је пресекао славски колач и одликовао Архијерејском граматом захвалности госпођу Лепосаву Радосављевић из Стопање, док је орденом Светих новомученика крагујевачких првог степена одликовао господина Александра Ђорђевића, председника општине Рековац, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј