За певницом је појао јерођакон Василије Старовлах са ученицима богословије Светог Јована Златоуста.

По завршетку бденија, Епископ се беседом обратио окупљеном верном народу рекавши:

“Браћо и сестре,срећно навечерје славе овога светога храма који је посвећен Светом великомученику Димитрију мироточцу. Ми смо вечерас у славу Божију, а у част његову одслужили ово богослужење и молили се Богу и Светом Димитрију да се он моли за нас јер његове молитве су велике пред Богом. Он се моли за свакога ко верује у Бога. Свети Димитрије се моли за свакога човека коме је потребна милост и помоћ Божија.

Као што читамо и његовом житију, он је рођен од једних благочестивих родитеља чији је отац био војвода у Солуну и после смрти свога оца, незнабожачки владар римски Максимилијан, поставио је младог Димитрија за војводу солунског. Како стоји у житију, рекао му је да чува отачаство своје али истреби отачаство од хришћана. Још му је подвукао и рекао да они хришћани који се противе да принесу жртву идолима или који исповедају Христа да такве убија. То је била заповест младом војводи. Наравно, није послушао цара. Урадио је супротно. У то време, ко је одрекао царску заповест или исповедио Христа био му је живот завршен у овоме свету. Свети Димитрије је своју веру у Бога потврдио својим животом и своју љубав према Богу и другима. Бог који не оставља оне који верују у њега и оне који живе у Богу и са Богом, није оставио ни Светог великомученика Димитрија, кога је незнабожни цар ставио на највеће муке мислећи да ће га заплашити. Нудио му је сва богатства овога света и не знам какву власт и престижност само да се одрекне Христа. Није се одрекао Христа. Мучио га је али он је хришћански подносио све те муке јер га је Бог крепио и снажио.

Седамнаест векова, браћо и сестре, његово тело нетрулежно почива у Солуну. Седамнаест векова из његових моштију тече свето миро. Седамнаест векова хришћани долазе и моле се поред његовог кивота и добијају исцељење зависно од вере и како приступају светитељу. Зато и ми вечерас овде сабрани да се замолимо Богу и Светом Димитрију да нам он буде пример како треба живети за Христа. Како треба чувати веру. Да нам он буде пример и када паднемо у искушења, у невољама, у патњама. Да се сетимо како Бог није оставио Светог Димитрија, неће ни нас али зато треба заиста да имамо велику веру. Да вером живимо. Да веру не претварамо само у реч већ да је претачемо у дела односно да делима потврдимо своју веру. Помоћиће нам Господ, а нама помоћ Божија треба увек па и у овом времену у коме живимо. Потребно нам је да се вратимо оној исконској вери и оним начелима хришћанског живота и све ће нам другачије бити. Све ћемо лакше поднети, и невоље и патње и све што нас снађе али зато не смемо Бога да оставимо. Не смемо да се удаљимо од Бога. Треба да будемо са Богом и да призивамо име Божије јер је давно речено ко призове име Божије тај ће се спасити. Нека Господ и нас спасе. Да се молимо Светом Димитрију да нас све спасе али и да се молимо за душу нашег Новице који је овај храм саградио. И сада ми је пред очима његова љубав према Богу и цркви док је градио овај храм. И сад ми је пред очима када смо отишли у Солун да купимо оно што је потребно за цркву, литургију и богослужење па ја гледам овако, човек се истрошио и кажем: Новице, нећемо то баш најскушље да купујемо. А он мени каже: Нема ништа скупље од Бога. Према томе ово за Бопга чиним и за душу своју. Заиста нека њему Бог да Царство небеско, а нама нека да живота, здравља, слоге, мира и љубави. Срећна слава и Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На сам дан славе Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Миладин Михајловић са саслужитељима: архијерејским намесником крагујевачким, протојерејем-ставрофором мр Рајком Стефановићем, протојереј-ставрофор у пензији Милан Беговић, протонамесник Александар Сенић, јереј Урош Костић, и ђакон Саша Павловић.

После прочитаног Јеванђеља беседом се обратио верном народу јереј Урош Костић.

После литије приступило се сечењу славског колача чији домаћин је ове године био господин Звонко Гајић са својом породицом.

После Свете литургије у порти храма је за верни народ уприличено послужење припремљено у договору са црквеном општином и овогодишњим колачарем.

Ђакон Саша Павловић