ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЛАЗАРЕВЦУ

ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЛАЗАРЕВЦУ

Осамнаесте недеље по Педесетници, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Дионисија Аеропагита и Светог Пајсија Ι Јањевца Патријарха српског, братство храма Светог великомученика Димитрија из Лазаревца угостило је професоре Православног богословског факултета Универзитета у Београду проф. др Србољуба Убипариповића и доцента др Драгана Карана. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Александар Новаковић уз саслужење уважених професора.

Након Свете Литургије у сали парохијског дома при храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, верници су имали прилике да чују предавање на тему „Литургија и подвижништво“. Професори су верницима појаснили прочитана зачала из Јеванђеља, која су имали прилику да чују на данашњој Литургији истакавши да је Црква наша лађа спасења и свако ко жели да се роди „водом и Духом“ и да спозна Тројичнога Бога, да кроз Христа спознаје Оца небескога позван је да ступи у лађу тј. да постане члан Цркве.

А поставши члан Цркве Господ нас позива да још интензивније преданије и ревносније напредујемо у познању тајне црквенога начина постојања. А тајна је између осталога показана на тај начин што Апостол Петар баца мрежу или речи вечнога живота благодаћу Светога Духа на заповест Господњу. Све што у нашем животу бива између осталога бива на тај начин што испуњавамо заповест Господњу. Професори су истакли да имамо неколико путева спасења: пут спасења у виду брачнога живота и пут спасења у виду подвизавања у монашкој заједници. Док смо још на земљи имамо благодатни дар или привилегију да предокушамо живот вечни и то не може другачије бити него на Светој Литургији. Бог нам је поверио тајну Царства Небеског тј. служење Литургије. Заповести Господње по установи Евхаристије (речи установљења) јесу саставни део нашег Литургијског живота. Оне су показатељ шта заправо јесте Света Литургија и због чега бива служена. Позвани смо да Царство Небеско као дар као завештање, као залог, не само чувамо, него и напредујемо у њему сједињујући се са Васкрслим Господом кроз Причешће. Не постоји већа привилегија у нашем животу, не постоји важнији тренутак у нашем Хришћанском животу од онога да узмемо учешће у Литургији.

Професори су говорили да смо сви позвани да будемо апостоли, апостоли наде, апостоли љубави, апостоли који непоколебљво попримају од Светих Апостола следимо Спаситеља и сведочимо Распетога и Васкрслога Христа да сведочимо тамо где живимо, радимо, о Царству Небеском благодаћу Светога Духа. Присуство на Литургији представља благодатни простор и време где вечност продире у време где ми заједно са Светим угодницима Божијим и Анђеоским силама, живим и упокојеним члановима цркве предвођени Спаситељем заједничаримо, освечујемо се , преображавамо се, уподобљавамо се Богу.

Наиме, хришћанин, подвижник, је онај који је позван да следи Христа и да Га подражава у овоме свету. Онај човек који следи Христа биће у свему веран Њему и у тој љубави израшће у особу која ће знати да је следећи степен живота, након прихватања и примања хришћанства, управо Живот у Христу. Ко живи Христа кроз Свете Тајне и побожно Га следује учествује у истинском животу Цркве.

Стефан Ђорђевић, мастер теолог