Чтецирали су богослови светога училишта Јована Златоуста.

За певницом је био јереј Иван Антонијевић.

По прочитаном Јеванђељу, Преосвећени се обратио верном народу истакавши да је Свети Стефан Штиљановић светлио светлошћу Христовом и животом.

“Зато је велики мученик, страдалник и велики исповедник вере Христове. Отуда и апостол Павле каже: Бог који рече да из таме засија светлост, Он засија у срцима нашим. Та светлост је засијала у срцу светога деспота Стефана Штиљановића. Светлост је сам Господ Христос, јер је Он сам једини могао да каже: Ја сам светлост и Који за мном иде неће ходити у тами. Ко са Христом иде, тај живи у истини, светлости, њега никаква тама не може да обузме ма шта год се дешавало у његовом животу. Ко за Господом Христом иде он неће бити у тами. Зашто? Зато што његов ум, срце, воља осећање, цело његово биће биће светлост. Светлост Христова просвећује и освећује свакога човека који долази на свет. Као што добра дела стоје насупрот злим делима, тако и светлост стоји насупрот таме. И тама не воли светлост. Зашто? Зато што светлост разоткрива све оно што се у тами ради. Разоткрива све дела и недела која се у тами збивају. Чим се светлост појави одмах се види шта је тама и види се шта је у тами, шта то човек ради у себи, а жели да сакрије. Господ Христос показавши нам истинитога Бога дао нам је знање и светлост да нас ниједан лажни бог, човек, не могу да заведу. Ако имамо светлости у себи и светлимо том Христовом светлошћу не може нико да нас заведе. Зато Свети Григорије Палама говори: просвети мој помрачени ум Господе. Тако и хришћанина никакви лажни богови, учења, људи завести не могу. Прави хришћанин светли не собом, него светли Христом који је у њему и тако он светли себи и другима. Кад човек чини добра дела он не само да оплемењује душу него помаже и другима онима који су око њега, и подстиче их да чине добра. И обрнуто, када човек чини зла дела, он даје подстицај да се чине зла дела. Често када човек пада, када пропада, посебно у духовном смислу, он не пропада сам. Он са собом вуче и оне који су око њега јер даје лош пример. Када се човек подиже он се не подиже сам, он подиже и оне који су око њега. Зато је речено: Тако да се светли светлост ваша пред људима, да људи виде добра дела ваша и да прославе Оца вашега који је на небесима. Браћо и сестре ми се зовемо хришћанима и тако јесте. То је узвишено. Но ко је хришћанин? Онај који Христа носи у себи. А шта је хришћанин? То је човек који доживљава Христа као свој живот, светлост, душу, као своју истину, правду, љубав, бесмртност. То је онај који доживљава рај као свој рај. Он је онај који проверава себе Господом, то је онај који непрестано служи Господу, Духом Светим, кроз све свете тајне и врлине. Када човек носи свој свакодневни крст, све оно што га снађе, он опет тај крст узме тог човека и он га носи и побеђује јер крст је сила. Крст је моћ, слава. Хришћанин је христоносац и крстоносац, а то постаје само Духом Светим. Отуда се сав живот хришћанинов заснива не на самопоуздању него на христопоуздању. Са Христом могу све, како каже апостол Павле, а без Христа не могу ништа. Све могу у Христу који ми моћ даје. Христос је тај који моћ даје. Када имамо моћ Христову, ми духовно ојачамо. Ето извора и твоје и моје моћи и немоћи јер прави хришћанин је увек свестан своје немоћи и увек је свестан Христове моћи. Најтеже је драга браћо и сестре владати собом, својим мислима и осећањима. Јер у теби и мени су сва та осећања а ми не знамо ни порекло ни крај тих осећања. Одакле долазе, куда одлазе, па ипак оне остају у нама, и сазнајемо да смо ми ми, да си ти ти. А не неко други. Тако ако су нам мисли и осећања здраве, онда нам је и живот здрав, јер здраво мислимо и осећамо. Кад мисли нису здраве, одмах су нам прљаве речи и дела. Онда су нам прљава и осећања. Ништа не осећамо чисто. Када се човек труди да има чисте мисли и осећања, и светла дела, тада и моћ Христова у њему дејствује. Хоћеш да одагнаш таму, осветли се светлошћу Христовом. А ми се осветљујемо светим тајнама и врлинама, светом тајном покајања и причешћа. Ми причешћем усељавамо Бога у себи. Буди Христов и хришћанин на делу, а хришћанин је Христос у човеку. Само идући за Христом човек види себе. У правом смислу онакав какав јесте, у истини сагледа себе какав јесте. И он тада неће величати себе када види да није све чисто у њему, да није све светло у њему. Светлост уводи човека у тајну живота. Зато је речено: “Светлост Христова просвећује и освећује свакога човека на свет”. Нека нам Господ помогне да светлимо светлошћу Христовом, а светлићемо ако Јеванђеље Христово примењујемо у себи, ако светим тајнама и врлинама живимо... Та светлост нам помаже да разагнамо своје невоље, муке и патње које имамо. Да се молимо Богу да нас Господ просветли светлошћу својом”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Преосвећени је причестио верни народ, који је дошао у свети храм да прослави Васкрслога Господа.

ђакон Александар Ђорђевић