Владики Јовану су саслуживали ректор крагујевачке богословије „Светог Јована Златоуста“ протојереј - ставрофор др Зоран Крстић, новоизабрани Епископ липљански архимандрит Доситеј Хиландарац, архимандрит Петар Драгојловић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј - ставрофор мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник јасенички протојереј - ставрофор Велибор Ранђић, старешина Саборног храма у Крагујевцу протојереј - ставрофор Зарије Божовић, архијерејски намесник левачки и старешина Старе крагујевачке цркве протојереј ставрофор Милић Марковић, пензионисани свештеник и бивши сабрат Светотројичког храма протојереј - ставрофор Момчило Рајковић, старешина храма Светог кнеза Лазара у Белошевцу протојереј - ставрофор Милован Антонијевић, професор у крагујевачкој богословији Светог Јована Златоуста и парох Светотројичне цркве јереј Владан Костадиновић и пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Живота Марковић, те протођакони Мирослав Васиљевић и Небојша Јаковљевић, ђакон Саша Павловић, јерођакони Јован Прокин и Василије Старовлах.
Чтецирали су Марко Нешић, Александар Бојанић, Вељко Ћојдер, Василије Андрић, Василије Тешић.
Светој Архијерејској Литургији су присуствовали градоначелник Града Крагујевца г. Никола Дашић, г. Мирослав Петрашиновић председник скупштине Града Крагујевца,, начелник Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић,представници Војске Србије, пензионисани генерал Војске Србије Љубиша Диковић, предстваници МУП-а, Ватрогасне службе, представници Жандармерије, из Градског савета за здравство др Гордана Дамјановић, председник адвокатске коморе Крагујевца г. Звонко Марковић, директори основних и средњих школа, представници локалне самоуправе градских Већа, КУД Абрашевић, КУД Смиље, Удружење Срба из Хрватске “Никола Тесла”, дечији црквени хор “Свети Сава” под руководством презвитера Ивана Антонијевића.
Несебичном љубављу организацију литије су материјално помогли донацијама, следећи привредни субјекти: “ДОН ДОН” доо пекаре ЖИТОПРОДУКТ (1000 коктел пецива за ученике), Пекара “Кеки”, Пекара “Катарина”, “ААА-freight” doo, “Roda Mercator” и многи други.
Посебно место у прослави Славе Старе Цркве и Литији Града имали су ученици Веронауке основних и средњих школа у Крагујевцу, али и из других околних места, пре свега Баточине који су присуствовали са својим вероучитељима.
На Литургији се вернима беседом обратио Владика Јован рекавши да: “Нека је срећна Литија Града Крагујевца, да у Духу Светоме прославимо Бога у Светој Тројици. Данас славимо празник силаска Светога Духа на апостоле Христове, а то истовремено доживљавамо и славимо празник рођења Цркве Христове. На данашњи дан завршило се дело спасења рода људскога које је Господ извршио својим доласком на Земљу. На данашњи дан испунило се обећање које Господ наш Исус Христос дао својим ученицима када им је казао „идем да вам припремим место и да вам пошаљем другог, Утешитеља, који ће вас упутити на сваку истину.“ Ово је велики празник. Празник доживљавамо и открива нам јављање то свештеног светог времена. Свештено време је време Цркве, свете Педесетнице. Управо овог празника. У педесети дан након свог Васкрсења, Господ је послао Светога Духа на апостоле. Ово је велика Тајна и није лако објаснити нити протумачити овај догађај који данас славимо. Није лако за оне којима је духовни вид замагљен сујетом, пороцима, злобом, егом. Такав човек не може да докучи тајну данашњега празника. Ако следујемо Откривењу Божијему и Светом Предању и Светом Писму, схватићемо Тајну празника уз помоћ Духа Светога који нас упућује на сваку истину коју ћемо моћи да применимо у свакодневном животу и докучимо Тајну празника. Сва историја апостола и Цркве Христове, јесте историја благодатног дејства Духа Светога. Духа Светога који силази на људе, на срца људска у циљу препорода и спасења људи. Све што је Господ Исус Христос учинио за наше спасење, уводи нас Дух Свети препорађајући човека из живота по телу у живот у Духу. Отуд једино живећи у Цркви човек може учествовати у Христовом подвигу спасења савладавајући све грешно и смртно у човеку и тако се просвећујући и оживотворавајући душу своју и тело своје благодаћу Христовом. Зато благодат не би смели да занемаримо. Господ је рекао да смо благодаћу спасени. Благодат је Господ наш Исус Христос. Једино Духом Светим, човек остварује своје божанско назначењв. Ап. Павле вели да Бог обилно изли Духа Светога на нас, односно на Цркву, као заједницу Бога и људи кроз Христа, да благодаћу Његовом постанемо наследници управо тог вечног живота. Господ је рекао апостолима, а преко њих и свима нама, да ће нам послати другог Утешитеља који ће вас упутити на сваку истину. Без Духа Светога човек не може да спозна праву истину. А истина је једна. То је Бог. То је Господ наш Исус Христос. Људи се труде да прогласе своју истину за праву истину. Једина Истина је у Богу. Зато је Господ могао да каже: „Ја сам пут, Истина и Живот.“ Дух Свети нас води и руководи Цркву Христову, зато је Црква Христова непогрешива. Сви смо грешни, али зато и јесмо у тој Цркви која је безгрешна. Да се ту исправљамо, поправљамо, да себе спознамо потпуности да у Цркви признамо себи себе. Да кажемо да смо грешни и приложимо мало труда и покајања, мало те истине Христа, онда ће на с Господ очистити од греха. Ми се зато причешћујемо, ради живота вечнога и очишћења грехова. Дух Свети на с води и зато је Црква непогрешива. Св. ап. Павле каже: „Ако по Духу живимо, по Духу и да ходимо.“ У Духу Светоме све је благодатно, благодатно је и наше освећење, наше охристовљење и наше обожење. Односно све оно што нас приводи Христу, што нам даје Христа, што нас чини Христовим. Зато смо Христоносци, да Христа носимо. Сваки човек, који је крштен, у Цркви је примио Христа, а да ли Га носи са собом, то је до њега. Хоћемо ли бити Христоносци или ћемо бити оно друго. А човек је или једно или друго. Не може треће да буде никако. Дарови Духа Светога нам служе спасењу. Зато се причешћујемо, примамо Свете Тајне. Дух Свети нам се даје ради нашег спасења, а не ради хвалисања. Ако ћемо се чиме хвалити, онда ћемо се хвалити слабостима својим, што човек тешко прихвата. Али не хвалимо се собом, већ чинимо добро, да нас други хвале. Да нас Господ похвали. То је једино што нам је на спасење. Дарови Духа Светога дарују се свакоме по мери чистоте његовог срца, нашег живљења. Без Духа Светога, дух човека се распада и расипа кроз злобу, грехе, смрт и све што је смртно. Човек себе поново враћа у небиће, а Бог је дошао на Земљу да нас приведе у биће. Хришћани смо ако Духом Светим живимо. Духа Божијег не гасите у вама. Када човек угаси Духа Божијег у себи, он је духовни мртвац. Он хода, али без осећаја радости да је у њему живот. Само тада у духу нашем и у телу нашем нема места ни за какакв грех, зло нити смрт. Ако Духом Светим живимо, све је у нама живо, јер Дух Свети даје нама радост. Радост је бити прави човек, Божији човек. Нека у нама и са нама стално живи Дух Свети, да нас обнавља, да нас теши, да нам допуњује оно што ми као људи не можемо да схватимо. Нека је данас срећна Слава овоме Граду и свима нама који верујемо у Једног, али Тројичног Бога, и треба да се трудимо да живимо у Богу и да живимо по Богу. Онда ће нас Дух Свети водити и руководити. Ако је у нама Дух Свети онда у нама неће бити дух овога времена. Такав човек без Духа Божијег сматра да после овога света нема ништа. Нема Бога. Нема живота вечнога. То је дух овога времена који нам говори сасвим супротно од Духа Светога који нас оживотворава и чини нас заједницом. Али заједницом да осећамо једни друге. Бремена једни других носите и тако испуните закон Христов. Носити бреме другога значи живети за другога. Давати себе за другога, то је вера, да ја верујем и да се дајем ономе кога верујем. А вера нам шири видике да спознамо оно што ми људи ограниченог разума разумемо шта је истина. Нека је срећна слава и Бог вас благословио!", била је поука вернима Владике Јована
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након причешћа верних, преломљен је Славски Колач чији је домаћин ове године била саобраћајни инжењер Сања Димић са породицом. Потом је кренула Литијска поворка из порте Старе Цркве, преко лепеничког моста, Лепеничким булеваром кроз пешачку зону где је заустављена код Крста. На овом месту је Владика Јован принео молитве благодарности и молитве за добробит и здравље свих становника Града Крагујевца. Литијска колона се после узношења молитава упутила поред старог суда улицом 27. марта назад у порту Старе Цркве.
По повратку у порту Старе Цркве одржан је културно - уметнички програм у извођењу дечијег црквеног хора “Свети Сава” под руководством презвитера Ивана Антонијевића. Након тога, свечаним ручком је настављено прослављање Славе Старе Цркве и Литије Града Крагујевца верног народа са својим Епископом Владиком Јованом.
протођакон Мирослав Василијевић
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/8334-litija-grada-kragujevca#sigProId4addaf29e8
ЛИТИЈСКИ ХОД У ЦАРСТВО НЕБЕСКО
Светотројична Духовска Литија показала је литургијско заједничарење и јединство свештенства и народа, које је увек сабрање око Епископа. Ово није само локални догађај, јер се Цркве не може ограничити нити временом, нити простором, имајући у виду њен васељенски карактер. Људи, верни народ, парохијани су препознали добру вољу и намеру свештенства Старе Цркве у престоном граду Шумадијске епархије; осетили су њихово гостољубље и дошли су у великом броју да као чланови Тела учествују у Светој Литургији, возглављујући Цркву Христову, а Свети Дух је надахњујући руководио све судеонике овог догађаја коме је предстојао наш Епископ. Црква се тада пројавила у својој пуноти, као живи и свудаприсутни богочовечански организам, свих на једном месту око Епископа, и то на овај величанствен празник рођења Цркве, Педесетнице. Долазак људи свих звања и служби, украшен је највећим даром најмлађих, деце, која су у досад невиђеном броју исказала љубав према мајци Цркви. Они су предводили тај есхатолошки рођендан, скупљени око Епископа, као апостоли и ученици око Христа, Васкрслог и Вазнесеног.
Литијски ход после Литургије оживео је по мало успавани и инертни српски народ шумадијски, тргао га из сна, а Литија је показала и дала један диван пример свеопштег народног јединства, који може да се назове само једним именом – свеколиким Васкрсом рода српског, православног.
Снага једног народа је у његовој вери и припадности Цркви, која је одвајкада била уз свој народ, и у добру и у злу. Стара Милошева Црква сведок је наше историје, нашег Васкрса и нашег Вазнесења. Тако су српски храмови по свим српским земљама сведоци наше историје. На челу нашег народа се увек налазио Христос Богочовек и то је оно што даје вечно постојање и трајање, лепоту – унутрашњу и спољашњу, а продужава се кроз литијски ход у Царство Небеско.
Протонамесник Горан Мићић
Фотографије добијене с љубављу од крагујевачког фотографа Зоранa Лакија Лазаревића
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/8334-litija-grada-kragujevca#sigProIde755d5b087
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/8334-litija-grada-kragujevca#sigProId8c13201f46