У уводу предавања упознала је слушаоце о поштовању дечије слободе у одабиру интересовања али у наставку свог излагања је посебно подвукла неопходност да родитељи деци ни у ком случају не олакшавају присутне тешкоће нити да их склањају од рада, радних обавеза и задатака па и непријатности које они доносе јер се тек тада деца уче истрајности и своју вољу уподољавају правим животним вредностима које ће их довести до схватања смисла живота и тешкоћа које ће они разрешавати када им живот то буде донео. Моћ родитеља је споменута у више у контексту оснаживања те способности и интензивнијег укључивања ње у сам процес васпитавања деце, јер без родитељске јаке воље ( везане за добробит детета) нема ни дететове воље, којом ће се борити са својом леношћу, у постизању неког вишег циља и идеала у њиховом животу ван родитељског дома. Биљана је поменула и да служење другом и заједници је највећи предуслов личног задовољства и напретка у образовном и васпитном процесу који траје читав живот. Љубав која се кроз строгост пројављује у свакодневном животу вољене деце, њих саме учи како да заволе тешкоће које су уствари прилике да се напредује и стичу нова сазнања и способности у припремању за њиховом лични живот. Само храбром одлуком родитеља да се живи исправно (морално и одговорно) ма колико тешко то било, нашој деци дајемо шансу да једног дана буду добри родитељи, супружници, да буду способни за стваралаштво и остварење своје сврхе. А ако дођемо до тога да имамо своју сврху, своју вољу, свест о томе да нисмо препуштени случајности, лако ћемо пронаћи нешто што нас кроз живот води а то је сама Љубав Која не познаје умирање.

После предавања уследила су питања присутних слушалаца, а одговори присутне гошће били су конкретни и подвучени су са једном њеном унутрашњом максимом која гласи : радујем се кад помажем. Скуп је завршен молитвом.

Јереј Немања Младеновић