Чтецирали су господа др Марко Петровић и Милан Михаиловић.

Лепоти благољепија својим појањем допринело је певачко друштво “Србски православни појци” из Београда.

Након прочитаног јеванђелског зачала беседио је Владика Јован: “Христос Воскресе, браћо и сестре! Васкрсење Христово, највећа је радост за човека, за небо, за земљу и за творевину. Без Христовог Васкрсења, како то сведоче Свети Оци, руши се целокупна зграда спасења, пропада целокупан домострој спасења човека. Цело Јеванђеље Христово без Васкрсења Његовог не би била та блага вест за човечанство. Зашто? Зато што да Христос није Васкрсао тама од Великог Петка и данас би била присутна. Сва горчина људског живота остала би неуклоњена и неуништива и зато што би смрт била апсолутни господар човеков. Али Христос је Васкрсао и тако нам показао да то треба да буде и наш пут у Васкрсење у оно време о свеопштем Васкрсењу када Господ дође поново, како нас учи Јеванђеље, да суди живима и мртвима. Сведоци тог Васкрсења на првом месту биле су жене мироносице и оне су прво објавиле Васкрсење Хириство и то је била њихова награда што су оне једино поред апостола и јеванђелисте Јована остале присутне под крстом када је Господ био разапет. Сведоци Његовог васкрсења су и апостоли који су нам пружили један тако јасан доказ да је Христос Васкрсао тако што су рекли: “Оно што руке наше опипаше и очи наше видеше, то вам проповедамо – Христа Васкрслога” . Ми такође, данас прослављамо једног сведока да је Христос Васкрсао. То је Свети Великомученик Георгије Победоносац коме је овај предивни храм и посвећен и где смо се ми данас сабрали да се молимо Богу. Да замолимо Светог Великомученика Георгија да нас он заступа пред Богом својим молитвама. Потребне су нам молитве светих на првом месту, али су нам потребне и молитве, драга браћо и сетре и децо духовна, сваког од нас. Ми као хришћанска породица одговорни смо сваки за свакога и сви за свакога. Зато је наша дужност да се молимо једни за друге и да волимо једни друге. Дужност нам је и да себе дајемо за друге, јер онај који се не даје за друге себичан је и саможив. То је човек који не види никога испред себе, осим самога себе. Нажалост, такав човек не види себе у правом смислу, него се заварава мислећи да је он све и свја, јер поседује неку власт или знање или томе слично. Међутим, све пролази, браћо и сестре, тога морамо бити свесни. Све пролази само Христос остаје. Црква остаје. Империје и царства су пропала, али Црква Христова опстаје. Зато је велика наша радост јер је Господ после свог Васкрсења и Вазнесења оставио нама своју Цркву у којој Он пребива до свршетка света и века. У чему се састоји сведочење Светог Георгија о Васкрсењу Христовом? У вери његовој. Он је веровао у Васкрсење Христово, веровао је и у своје Васкрсење, веровао је и оно што је исповедао у своме животу овде на земљи, а то је символ вере који се завршава речима: “Чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин”. Ето и те радости наше, када и ми васкрснемо и када се поново сретнемо са својим милим и драгим, са онима које волимо, али чији растанак са нама је био само привремен. Радујемо се Васкрсењу јер ћемо се видети са Господом лице ка лицу и са нашим ближњима као што рекох. То је вера Светог Георгија, вера у загробни живот, јер ако верујемо само у времену на земљи у којем живимо, онда је то празна вера јер ће ово време проћи као што је прошло време наших најмилијих, тако ће и наше време проћи, али има време које никад не пролази а то је вечност. Бог је човека створио за вечност. Није га створио за смртност нити за пролазност. Човеку који не верује у Бога и у загробни живот је све пролазно. Тако ће му бити пролазан и онај други живот који неће да нестане. Они који умиру са Христом и верују у Христа и у Васкрсење Његово они и Васкрсавају за живот вечни, за рај, а они који не верују и који нису веровали васкрсавају, али не за радост у Богу и по Богу него за муку вечну. Таква је била вера Светог Георгија који је јавно пред својим мучитељима исповедио да верује у Христа. Зашто нам је потребна вера? Зато што нас вера везује за Бога и везује нас једне за друге. Вера је важна јер нас повезује у јединствену заједницу Бога и људи. По чему смо ми једна и јединствена заједница, браћо и сестре? Опет по вери. По вери која није идеологија. По вери која нема за циљ да нас одвоји једне од других и да нас чини да се осећамо да смо ми бољи од других, нити да сматрамо било кога нижим од себе. Права вера не дозвољава да мрзимо једни друге. Права вера нас учи љубављу и да се жртвујемо за другога, јер колико се жртвујемо за другога у овоме свету, знајмо да се Господ жртвовао за све нас. Нема правог живота, поготово за хришћане, без жртве. Данас се многи људи плаше жртве и одрицања. Без одрицања нема нам спасења. Ако се не одричем свега што је лоше у мени шта могу да очекујем? Немам шта друго да очекујем него да ће зло победити у мени. Вера наша је и у томе да верујемо да ће зло бити побеђено о Другом доласку Господа нашег Исуса Христа. То је вера наша. Она чини човека активно боголиким. Бог воли свакога човека са истом љубављу. Воле нас наши ближњи, родитељи, браћа и сесте, али нас нико не воли колико нас воли Бог. Он је ту своју љубав потврдио својом жртвом за нас. Што је узео на Себе грехе наше и приковао их на крсту. То је жртва и љубав за коју Господ у Јеванђељу каже: “Да нема веће љубави него кад неко положи живот свој за другога”. Знамо и да када некога заиста искрено волимо да смо спремни и да живот свој дамо. Е, то је љубав, а шта је то ако не жртва. Чисто око и чисто срце имао је Свети Георгије па је могао познати шта је истина Божија, а шта је неистина људска. Када је видео тог безбожног цара Диоклецијана и шта је чинила његова власт, како муче ислеђују и убијају хришћане, он је устао да брани веру тиме што је исповедио веру у Христа. У оно време рећи да си хришћанин значило је да си себе осудио на смрт овоземаљску. Вера његова учинила га је храбрим, јер је веровао да прави вечни живот управо настаје после овог живота на земљи. Зато му није било жао ни своје младости ни свога положаја који је био велики у Римској власти. Могао је да бира и положај и богаство колико жели, али он је изабрао Христа јер је знао да једино са Христом он има све. Такав човек је богат. Онај који има Христа он има и љубав Христову, коју и другима даје око себе. Данас можемо чути да људи говоре: “Ја волим Бога, али не волим другога човека”. То је највећа заблуда. Не можеш да волиш Бога ако не волиш човека. Не можеш да волиш човека ако не волиш Бога. Без богољубља нема ни човекољубља, то је добро знао наш српски народ и то је примењивао у свом животу. Свети Георгије је добро знао и пострадао за такве идеале. Из примера Светог Великомученика Георгија видимо не само куда и за ким треба ићи, него и како се иде и колика је цена ићи правим Божијим путем. Која је цена? Награда Божија којом Он награђује. Зато Христос у Јеванђељу каже: “Био си ми у маломе веран, уђи у радост Господа својега”. То је та награда – живот вечни. Браћо и сестре, Бог је наградио и жртву и љубав и храброст тиме што је дао Светом Георгију молитву да буде чудотворна. Он је заштитник свих који имају веру у Бога, који имају љубав према Богу и према другим људима. Свети Георгије је показао свима нама да хришћанин треба да буде борац. Да се бори против зла у себи и против зла око себе. Хришћански је борити се да ме зло не обузме. Да зло не овлада мноме. Зло не доноси никакво добро. Зло прво убија онога који гаји зло у себи. Зато зло и посеже за злим, а добро посеже за добрим. Нека би нам Господ помогао и молитве Светог Великомученика Георгија да чувамо веру, а вера се не чува галамом. Вера се чува животом. Вера се чува смирењем, јер ко прилази Христу он треба да верује да Христос управо награђује оне који у Њега верују. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Велики број верног народа заједно са ученицима из Основне школе “Карађорђе” и Средње школе “Краљ Петар I” приступио је Светој Чаши. Након заамвоне молитве, владика Јован пресекао је славски колач и пожелео свим данашњим свечарима срећну крсну славу. Литургијско сабрање настављено је послужењем и славским ручком.

Ђакон Стеван Илић