Верници су после свете литургије и благодарења Богу, присуствовали на предавању протонамесника Бранислава, који им је пожелео добродошлицу у име братства и који је тему насиља у релгији изложио на један темељан и стручан начин: „Насиље се може тумачити на много начина, па се због тога јављају и многа различита теоријска схватања и дефиниције. Оно се јавило много рано у историји човечанства, и дан-данас је присутно свуда у свету. Појава насиља везује се за интелигентне врсте и њихово настојање да доминирају над другим бићима.

Насиље и агресија спадају у ред екстремних социо-патолошких појава, које су повезане и условљене са бројним чиниоцима. То су унутрашњи и спољашњи конфликти, поремећај емоција, мотива и нагона, ментална заосталост, слабљење или слом адаптивних снага, смањена отпорност или изразита рањивост, низак социјални ниво, сиромаштво итд. Том списку се може додати и тежња за моћи, владањем, промене личности, накарадни систем вредности, неиспуњена очекивања, онемогућавање задовољавања потреба. Будући да се жртве насиља најчешће изолују, оне се сусрећу са проблемима попут депресије, отуђености и недостатка социјалне компетенције, и због тога је сваки даљи социјални контакт тежак или чак немогућ.“ У наставку је уочена и злоупотреба религије као разлог мржње и ратова међу народима и културама: „У свим горе наведеним примерима, чини се да су верска уверења разлог за све веће сукобе и различите насилничке поступке. Међутим, то није случај; у ствари, истински разлози због којих се насиље уопште догађа су економски, политички, па чак и етнички спорови. Чак и у културама у којима религија игра витални део свакодневног живота, не постоје чисто верски сукоби. Увек су ту укључени неки други спољни фактори. Религија сама по себи никада није могла да изазове било какву врсту екстремног насиља. Људи користе религију само као оправдање за насилничку реторику или понашање. На пример, економија игра главну улогу у сукобима који се приписују религији. Многи војници који су се борили у крсташким ратовима ишли су због богатства које би стекли пљачком, а не само због ослобађања свете земље од муслимана.“

На крају предавања је уследила дискусија, где су верници изнели своја виђења и посматрање на тему која је изнета, а која побуђује интересовање и пажњу. Следеће предавање је заказано за 10. април, на тему „Здравље које побеђује смрт“ протонамесника Немање Младеновића.

ђакон Александар Ђорђевић