„Ми који смо удови тела Христовог, за нас не постоје неке другачије заповести које би важиле једне за монахе а друге за људе који живе у свету. Једно је Јеванђеље, један је Закон Божији. Ми се само разликујемо по начину како испуњавамо то Јеванђеље Христово“ рекао је о. Доситеј на почетку литургијске беседе.
Игуман Ћелија лаковачких је указао да се разликују и службе које је Бог дао људима – једни су угодили Богу служећи Му као пророци, други као апостоли, трећи као светитељи, затим свети мученици, преподобни, свети бесребреници, праведници и појаснио сваку службу светих које славимо понаособ.
Подсетивши да је преподобни Макарије, чије име у преводу са грчког језика значи „блажени“, био један од оних који је угодио Богу у монашком чину, о. Доситеј је рекао да је „ништост духа двојака“ – „створени смо ни из ичега и ништа смо без Бога“. „Веома је важно себепознање да би се дошло до Богопознања“ нагласио је о. Доситеј и додао да „иако смо ништи позвани смо да постанемо да постанемо не 'ништа' него 'неко', а постајемо 'неко' када постанемо слични свом Творцу“.
Човек се помрачио, запао у духовну беду и другу врсту ништавила, а „када то човек схвати на прави начин, када се душа ожалости и пожели да се врати у наручје Божије, тада настаје један преображај који ми зовемо покајање“ указао је о. Доситеј и, надовезујући се на друго блаженство, нагласио да је „једини плач који доноси утеху – покајни плач“.
Следеће блаженство на лествици духовног узрастања је чистота срца, указује о. Доситеј и додаје даје виђење Бога отребан другачији вид, који има наша душа, па зато треба да је умијемо покајањем. „Чистота је природно стање људске душе“ напомиње о. Доситеј који појашњава да душа мора бити чиста да би тражила Бога, те је потребно да се трудимо, „победимо у себи старог човека који робује варљивим жељама које га маме и варају“. Тако се стиже и до првих плодова покајања – врлина, кротости и чистоте.
„Правда Божија и воља Божија је да на овој земљи буде љубав, да волио једни друге и да волимо Бога“ каже о. Доситеј, додајући да се из те жеље и рађа следеће блаженство – блажени милостиви, што је први знак љубави јер смо приметили ближњега и почели да му чинимо добро. „Ко не воли ближњега, тај и не зна шта је живот“ напомиње о. Доситеј.
Управо из те љубави настају и следећа блаженства, која говоре о томе шта смо све спремни да претрпимо за свога Творца. Онда ми постижемо ту савршену љубав и тек тада бива да смо „светлот свету и со земљи“. „Ми треба да будемо мирис Христов на овој земљи“ наглашава о. Доситеј.
Подсетивши на прочитано Јеванђеље, игуман Ћелија лајковачких је указао да је управо преподобни Макарије био добар и веран слуга, достојан да му буду откривене тајне Божије. Његов аскетски живот је уродио изузетним врлинама душе, а изнад свега – смирење и кротост, рекао је о. Доситеј говорећи о овом Божијем угоднику. „Смирење је ознака изузетне Божије благодати у Макаријевој души, а такође и ознака савршенства“ указао је о. Доситеј Хиландарац и поучио да „ми морамо стећи врлине душе због којих ће Бог погледати на нас, због којих ћемо ми њему бити мили“. „Не можемо очекивати велика Божија добра док не смиримо свој ум и своја срца, док не стекнемо врлине Божије. Старајмо се да имамо мир у души, мир са свима и мир са Богом“, закључио је о. Доситеј Хиландарац.
Ову дивну беседу у наставку можете чути у целини.
Извор: Радио "Слово љубве"
