Чтецирали су господа Лазар Коларевић, Игњат Сенић и Драган Кељаћ. Појањем су службу улепшали “Србски православни појци” из Београда.

Након прочитаног јеванђелског зачала Владика се обратио верном народу надахнутом беседом честитајући храмовну славу. Подсетио је на живот овог великог Божијег угодника и између осталог рекао:

“Заиста је с правом Црква њега назвала великим и он је заиста био велики. У чему је био велики? Велики у вери у Хрста Господа. Велики по хришћанском животу и зато и њега Црква назива да је стуб Православља, а тим пре што је и Православље бранио од неправославних. Био је светлост која светли онима у тами. Свети Атанасије Велики светлио је животом по Богу. Он је био сав у Богу, и Бог у њему, и ко је са Богом он светли светлошћу која није као ова светлост свакодневна, него она светлост, Христова Светлост која просвећује и освећује свакога човека. Знак да живимо по Богу јесте тај да у сваком човеку треба да гледамо добро. Јер ако у човеку тражимо оно што не ваља онда ћемо мислити да добра и нема, али нема човека у коме је све добро и човека у коме је све лоше. Човек види оно што хоће и у исто време чује што хоће. Та и таква вера код Светог Атанасија, му је давала наду, јер вера даје наду да издржи сва искушења и страдања која су га сналазила не само од људи него и демона.

Мало је светитеља који су били безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени и прогоњени као што је био Атанасије Велики. Његова вера и велика душа у коме је било места за Бога, али у коме је било места и за свакога човека, све је трпељиво подносила ради љубави Христове. Житије Светог Атанасија Великог треба да нам буде подстрек, да нас подсећа да никада у невољама не клонемо. Преко четрдесеет година је био на епископској катедри, а преко петнаест година у изгнанству, где је лишен своје пастве али веру није губио, и увек се враћао као победник, и зато га је народ са радошћу дочекивао. Најтежа стадања су биле клевете на њега, јер клевета погађа не само онога на кога се односи него и верни народ Божји чији је он био Епископ. Епископ је посредник између народа и Бога, и зато је он икона Божија на земљи. Када год се враћао из прогонства враћао је и оне који су били отровани том клеветом на њега. Свети Атанасије много је учинио да се очува Православље, да се јерес Аријева сузбије, а Православље учврсти. Као што Бог шаље свакога од нас у своје време, да послужи Цркви, тако је и Светог Атанасија послао да одбрани веру када је то било потребно. Учествовао је у састављању “Символа Вере” који је био потврђен на Првом Васељенском Сабору. Поред вере, наде и љубави које су га красиле, красило га је велико трпљење. Због тог трпљења није поклекао на разна искушења, јер је он Цркви служио, а није се Црквом служио. Волео је Бога и ближње и узвраћао је добро онима који су га гонили и чинили зло. Тајна Хришћанске трпељивости је у богољубљу и човекољубљу.

Замолимо Господа и Светога Атанасија да нас наоружа вером , надом, љубављу и смирењем да очувамо јединство Цркве. Често говорим док смо у Цркви и док нас Црква држи као своје, имамо наду на спасење. И нека данашњи дан буде дан наше радости што смо били на Литургији. Радују се и они који су помогли да се овај Храм сагради, радује се и душа нашег доброг и племенитог Новице, јер је својом љубављу и трудом дао да се овај Храм живопише...”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави у парохијском дому Храма Свете Тројице у Селевцу, коју је припремило братство храма са овогодишњим домаћином Срђаном Миљковићем из Селевца.

Драган Кељаћ, дипл. теолог