Чтецирали су: катихете Марко Гаљак, Стефан Радисављевић, и господа: Владан Степовић, и Димитрије Јаковљевић. За певницом је било браство храма Светога Саве, са истоименим дечијим хором и диригентом јерејем Иваном Антонијевићем.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени се обратио верном народом, поуком о божићним празницима, и о томе какав значај имају за нас сви спасоносни догађаји, који су започели Оваплоћењем Господњим:

„Христос се роди браћо и сестре. Сабрани данас у овом светом храму као и претходна два дана славимо Рођење Сина Божијега, славимо празник Божић браћо и сестре. То је дан када је Бог постао човек, и који је примио људску природу нашу и остао Бог. Да би људи кроз Њега постали богови по благодати како то кажу свети оци. Божић је дан у којем су се сјединили небо и земља, и дан када се Бог помирио са људима и људи са Богом. Зато божићна порука јесте: мир и добра воља међу људима. Да би међу нама живела ова порука, ми треба да у свом срцу направимо Витлејемску пећину, да би се у нама рађао наш Спаситељ Богомладенац Исус Христос. Зато и овај храм, и сваки храм браћо и сестре у коме се служи света литургија јесте, и у исто време треба да буду витлејемска пећина, место на коме се оваплоћује и постаје човек Син Божији. Христос се родио у пећини, јер за Бога, по људима, није било места ни у каквој палати. На Оваплоћено божанско добро, одмах је напало и сатанско зло, оличено у цару Ироду, како то рече отац Јустин Ћелијски: „Спаситељ свемоћни трпи наше земаљско зло, показујући тиме да је примио управо нашу човечанску природу и све услове и прилике, у којима се она креће и којима постоји и живи“. Иако свемоћни и свезнајући Господ наш Исус Христос, Он бежи од безумног Ирода у Египат, и Он, Бог Свемоћни, Свезнајући, не употребљава своју чудесну силу да не би морао да бежи у Египат, а Он то чини из два разлога: „Први је да људи не би посумњали да се Он заиста стварно Оваплотио, и да је Он постао истински човек, други да би нам од почетка показао да божанско добро мора бити гоњено у овоме свету који у злу лежи и да треба да се боримо не против света, него да се боримо против зла у свету. А борићемо се против зла у свету ако се боримо против зла у нама, јер од нашег мира унутрашњег састоји се и мир спољашњи, и од нашег зла унутрашњег оно постаје и зло спољашње.“

Света обавеза хришћана јесте да се боре против зла и да шире мир, према речима Преосвећеног Владике: „Наша је дужност да ширимо управо тај мир који је са Богом сишао на земљу, да ширимо мир Божији, а ширећи мир у свету ми ћемо га ширити ако је у нама онај мир Божији, који је Господ рекао: „Мир свој дајем вам“. Зато је Божић наш позив да стално узносимо се ка Богу како би завладао божански мир. Много се говори о миру, али видимо да је све мање мира у свету. Све је мање мира у свету зато што је човек немиран. А човек је немиран, управо што нема довољно Бога у себи. Јер понављам, само из мира може произаћи добар однос међу људима. И зато су хришћани дужни да шири мир. Зато нека би нам Господ дао да данашњи дан, као и сваки дан, да се испунимо управо Христом Богомладенцем, Христом мира, Христом љубави, и да отворимо управо како рече један свети отац, да отворимо прозоре наше, и врата својих срца, да у њих, дух Сина божијега уђе и усели се у душе наше. Тада ће се у душе наше уселити и мир и радост и вера. Тим миром и радошћу били су испуњени и наши свети преци. Тим миром и радошћу био је испуњен свети архиђакон Стефан. Он је био испуњен миром Божијим, тако да се молио Богу: „Оче опрости им јер не знају шта раде“. Човек измирен са Богом он је измирен са собом а човек који је измирен са Богом и собом, он шири мир међу људе, она песма анђелска коју су анђели поздравили пастире у Витлејему: „Слава на висини Богу а на земљи мир међу људима добра воља“. Треба нам мира Божијега и добре воље, и зато нас овај празник подсећа, да се стално сећамо те поруке Божићне, како бисмо се радовали Божићу и како би смо се радовали свим празницима који долазе и како би та наша радост управо била преносива и на друге. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије у храму који је био испуњен верницима, Преосвећени је причестио народ Божији, приводећи га Богомладенцу Христом и сједињујући га са Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић