Чтецирали су: г-дин Владимир Марјановић, Лазар Марјановић, Влада Степовић, Димитрије Јаковљевић и Никола Марковић.

По прочитаном Јеванђељу у ове претпразничне дане уочи Рођења Богомладенца Христа, Преосвећени Владика Јован обратио се верном народу: „Браћо и сестре одељак данашњег Јеванђеља, говори о загробном животу и о васкрсењу мртвих. У јеврејском народу постојале су две секте, фарисеји и садукеји. Док су фарисеји веровали у васкрсење, садукеји нису веровали у васкрсење. И баш ти садукеји имајући слабе темеље за то учење, они су веровали па су претпостављали да се тај живот наставља, али не у смислу како нас учи Јеванђеље и Црква, и сам Господ, јер су они загробни живот схватили као телесни живот. Наравно, да су они са тиме били у заблуди. Зато они исмејавајући учење о васкрсењу као бемислено, измислили су ову причу о васкрсењу као бесмислено, и ову неразумну причу које нам доноси Јеванђеље, по коме умре брат који има жену, а не остави свога порода, да то узме други, трећи... Говори како је у једној породици видео седам браћа, била је жена свих седам браћа. Међутим, Господ Христос им је одговорио: Варате се. Јер не знате да у загробном животу нема више мушког ни женско пола. Нема више удаје ни женидбе. То је анђеоски живот, бестелесни. Дакле, Христос побија ово њихово учење, говорећи да су управо они у заблуди. Ви сте у заблуди, јер не познајете Писма, и погрешно разумете смисао Светог Писма, и каже да су синови овога века, и они који се рађају, они се жене и удају. И то је благослов Божији. Бог када је створио Адама и Еву рекао је: „Рађајте се и множите и напуните земљу“. Они се рађају и жене и удају, а синови онога века, не чине ништа слично. Јер они не могу више умрети, и зато живот загробни је бестелесан живот. Тамо живе само анђеоским животом, они који се удостоје анђеоског живота. Зато Спаситељ говори о духовности и бестрасности тела, и каже да ће у њима владати закон анђелског живота. Дакле, јер у Христу Исусу, нема ни мушког ни женског пола. У Христу се извршује богочовечанско јединство које је свејединство. Сви се уједињујемо у Господа Христа. Ми смо се на крштењу обукли у Господа Христа, а то значи да смо се обукли у другога човека, вечнога човека. Тај вечни човек, јесте Богочовек. Он благодаћу претвара људе у Богољуде. А Црква је његова божанска радионица, у којој се људи прерађују у благодатне богољубиве људе. Дакле, ми верујемо у васкрсење. Ми у симболу вере, говоримо чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Тај живот будућег века неће бити као овај. Него ће бити у слави Божијој. У радости Божијој што ћемо гледати лице Божије. Зато у Богочовеку Христу, све земаљске разлике међу људима нестају. Нема мушког и женског пола, нема удаје, нестају разлике и људи се просто онебесују по Светом Јустину, охристовљују, обожују и за хришћане Господ Христос постаје све. Што је Његово то је и хришћана. Његова душа јесте њихова душа, Христова савест јесте њихова савест. Христос говори садукејима да ће бити васкрсења али не у оном телесном смислу како су они мислили, него у узвишенијем смислу него што су они мислили. Зашто се варате, не знајући Писма ни силе Божије. Да познајете Писма знали бисте да Бог није Бог мртвих, него Бог живих. Разумели бисте да је у Богу све могуће. Могуће је да учини да људи живе као анђели. Све је у Богу могуће а и нама постаје све могуће зависно од наше вере колико верујемо у Бога и колико верујемо у оно што је Господ казао. А све што је Господ казао и што је записано у Светом Писму то ће се све испунити. Неће бити ни свршетка света, док се не испуни и једна запета у Светом Писму. Нама је потребно да и попут садукеја и фарисеја да увидимо бесмисленост нашег непрестаног испитивања и искушавања Бога. А то бива тада када огрезне у гордости па се дрзне да он искушава Бога. Наше је да се молимо и да верујемо у загробни живот да верујемо у васкрсење да верујемо у вечност, да верујемо и да се молимо да Господ дође браћо и сестре. Јер када Господ буде дошао, онда ће и оно што смо чинили добро добити своју круну. Наравно и оно зло ће добити своје назначење. Али ми верујемо у милост Божију, љубав Божију, верујемо да је Господ милостив, и молимо му се да нама буде милостив, да нас помилује и да нас спасе.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете Литургије, окупљени народ се Причестио из руку Преосвећеног Владике, Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.

ђакон Александар Ђорђевић