Беседећи верном народу Владика Јован је рекао: „У име Оца и Сина и Светога Духа. У данашњем прочитаном Апостолу, Свети апостол Павле саветује, моли хришћане да буду истрајни у молитви, да се моле са захвалношћу, а у исто време, Свети апостол Павле који зна колики је значај молитве, он каже, моли хришћане де се моле за њих. Зашто нам тако ап. Павле говори? Зато што је молитва чудесна. Што је молитва која не зна за границе. За простор. Молитва је нешто што спаја човека са Богом. Молитва је оно што отвара човеково срце да разговара са Богом. Зато Свети Оци кажу да је молитва побожан разговор душе човекове са Богом. Јер док се човек моли, он разговара са Богом, његове су мисли, речи све биће усмерене ка Богу. Све док је усмерен ка Богу, усмерен је ка свему ономе што је божанско. Што је вечно, непролазно. Док се човек моли и док је везао своје срце за Бога, у такво срце неће да се тако лако увуче оно што не треба. Неће да се увуче зло, мржња, злоба, а неће се увући ни гордост ни сујета. Јер човек када се моли, он себе смирава. Ако се моли из чистог срца. А нама је смирење потребно да би задобили благодат Божију. Док се човек моли, он тражи од Бога оно за шта се моли ако зна за шта се моли. Ми треба да се молимо да задобијемо Царство Небеско. Зато ап. Павле каже, у молитви будите истрајни. Ништа тако ђаво не напада, него кад човек хоће да се моли. Када човек каже да хоће да одстрани све оно што је људско и земаљско и хоће да се веже за оно што је небеско. Молитвом призивамо Бога. Вером и молитвом усељавамо Бога у себе. Ако се Бог усели у нас, може ли нека нечастива сила да приђе? Не може. Потребно је још да се молимо, јер док се молимо, ми пребивамо у љубави ка Богу. У исто време и у љубави према ближњима. Док се молимо Богу и једни за друге, ми у сваком тренутку живота свога показујемо да смо хришћани. Хришћанин без вере није хришћанин. Хришћанин без молитве није хришћанин. Зато не смемо с Мене на Уштап да се молимо. Молитву не смемо да заборавимо. Када се човек научи на молитву, он ће се молитви било какав посао да обавља. Кад се дух човеков научи да моли, онда се молимо када обављамо друге послове. Зато Свети Оци кажу као што су плућа телу, то је молитва хришћанима. Човек не може без ваздуха и човек чим се не моли, њега свако искушење напада. Молитва утврђује у посту, бдењу, љубави. Зато и Господ каже молите се непрестано да не паднете у искушење. Чим се не молимо надај се искушењу. Али тада немој да кривиш другога, већ криви себе што се ниси молио. Хришћанин живи молитвом. Молитва поспешује човека на благодарење. Онај човек који не уме да буде благодаран према Богу, он не уме да буде благодаран ни према коме. За хришћанина, молитва је живот, јер он молитвом дише и удише ваздух бесмртности и ваздух вечности. Јер када човек мисли на вечност, неће га победити овоземаљско. Неће постати грабежљив и мислити де је његова срећа имати богатство у овоме свету. Треба имати и богатство. Али ако га не обогатимо небеским богатством, брзо ће да прође. Људи имају много што шта у животу, али за тренутак све прође. То је оно што су се богатили у себи а нису се богатили у Богу. Молитва низводи у душу божански озон, који душу оспособљава за божанске доживљаје. Када се човек чистог срца моли, он доживљава божанске доживљаје. Њега молитва чини радосни, просто га подиже. Ми без молитве не можемо да остваримо ни најмању Јеванђељску заповест, јер нам треба помоћ Божија. А како ћемо да добијемо помоћ, ако се не молимо. Ако је молитва која повезује душу, срце и ум човеков са Богом, онда шта има да оклевамо па се не молимо, ако знамо које је дејство молитве. Ко моли он и добија. Ко кроз молитву куца њему се и отвара. Друге Јеванђељске врлине као милосрђе, трпљење, љубав имају махом посла са људима и Земљом. А молитва увек има посла са Богом и са Небом. Молитва целог човека устремљује ка Богу и ка Небу. Она има божанску силу. Она усељава божанску силу у нас и ми молитвом и постом ми се крепимо. Постајемо духовно јачи, радоснији зато што кроз молитву испуњавамо Јеванђељске врлине. Без молитве ни једна врлина ни успех не може бити остварен већ се свака врлина суши и пропада. Зато молитва не сме да нам буде као неко поштапало. Заборављајући на молитву, заборављамо на Бога. Отуда није ли хришћанин молитвен, значи да су њему замрле Јеванђељске врлине. Прави хришћанин је онај који је једнако у молитви, према Христовим речима да се молимо непрестано да не паднемо у искушење. Молитвом се свака Јеванђељска врлина стиче, али не само стиче већ и одржава и усавршава. Немаш ли Јеванђељске љубави у срцу искрено се моли и буди истрајан и Бог ће ти несумњиво дати љубав у срцу. Ми треба себе да приморавамо на молитву. Понекад се осећамо троми, слаби, немамо снаге, лако одустајемо. Човек треба себе да приморава на молитву. Када малаксавамо на Јеванђељском путу, знамо да нам је ослабила вера, да нам је ослабила молитва. Зато молитва јесте спасоносно стражарење човека над собом. Нека нам Господ помогне и нека нас Господ научи да се молимо. Висока је наука да се научимо молитви. Зато су апостоли стално молили Христа, Господе научи нас да се молимо. Молитва је највидовитији и најхрабрији стражар душе наше да се у наше срце не увуче онај који не треба да буде у срцу нашем. У нашем срцу треба да пребива Бог. Бог пребива у чистом срцу. Када Бог пребива у чистом срцу онда је човеку све чисто Зато је и речено благо онима који су чистога срца они ће Бога гледати. Нека нам Господ помогне и ова наша молитва и ова наша Литургија да се непрестано молимо, јер молитва је стражар над нашом душом, нашим мислима и нашим срцима. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене свете Литургије, Владика Јован је присутнима поделио свој Архијерејски благослов.

протођакон Мирослав Василијевић