Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се обратио свештенству и сабраним верницима подсетивши на садржај данашњег Јеванђеља о Христовом доласку у Капернаум, где је исцелио болесног: „То је, по ондашњем закону, било забрањено чинити суботом. Тај закон није дозвољавао да се суботом било какво добро дело чини. Господ, као и увек, тако и овога пута говори: „Није субота човека ради, него човек суботе ради“ (Марко 2, 27). Рекао је да суботом, али и сваког тренутка, ваља добро чинити. Зашто су се ови људи побунили против Христовог доласка у синагогу? Јеванђеље нам каже да је Господ исцелио болесног, немоћног човека. Када је то народ чуо и видео, „чуђаху се науци његовој врло, јер реч његова беше силна“ (Лука 4, 32). Браћо и сестре, Господ говори да је суботом дозвољено добро чинити. Том приликом је потврдио те речи излечивши овог болесног човека. Запрепашћени људи, видевши да је човек постао здрав, са чуђењем су се питали: „Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечасним духовима и они излазе из човека?“ (Лука 4, 36)“. Епископ је затим говорио о значају Светог Писма, позвавши се на речи Светог апостола Павла: „Цело Свето Писмо, од прве до последње странице, јесте Богом надахнута реч. Зато ће Свети апостол Павле и рећи: „Све је Писмо богонадахнуто и корисно за учење и карање, за исправљање, за васпитавање у праведности“ (Друга Тимотеју 3, 16). На другом месту ће свом ученику Тимотеју рећи: „Проповедај реч Божију, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши са сваком стрпљивошћу и поуком“ (Друга Тимотеју 4, 2). Како је то дивно када човек има у себи реч Божију и када речју Божијом говори, а не својом мудрошћу. Апостол Павле Тимотеју додаје: „Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима“ (Друга Тимотеју 4, 3)“. На крају, будући да је овога дана служен парастос првом епископу шумадијском, владика је рекао: „Ми се данас, овом Божанственом Литургијом и парастосом који ћемо касније служити, молитвено сећамо блажене успомене владике Валеријана, првог Епископа шумадијског. Данас се навршава четрдесет пет година од његовог представљења. Када служимо помен за наше покојнике, то значи да се њих сећамо. Нема ништа страшније када човек изгуби сећање. Браћо и сестре, ми се данас молимо Богу и призивамо у сећање владику Валеријана и његова дела која је као Епископ шумадијски чинио. Заиста, та његова дела су огромна. Он је проповедао Реч Божију у тешко време када је тадашња идеологија и то забрањивала, исто као што је и јудејски закон забрањивао да се у суботу чине добра дела. Рекох, ми се данас Богу молимо за његову душу, јер наше молитве умилостивљују Бога да душе наших покојника уведе у Царство небеско, тамо где нема бола, туге и уздисаја“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве, Епископ Јован, свештенство и сабрани народ одслужили су парастос блажене успомене владици Валеријану (Стефановићу), првом епископу шумадијском (1947-1976), којем се ове године навршава четрдесет пет година од представљења у Господу.

Лазар Марјановић