Већ неколико година оне воде бригу као праве мајке о свим потребитим у њиховом месту и околини, цркви помажу, и као у стара времена ђаконисе и у не тако давно доба богомољци преносе благе вести Христове позивајући свуда и на сваком месту да се другоме помогне, али пре свега да се у цркву долази, Богу моли, да се Свето Причешће прима и да се тако испуне на нама оне речи Господње: “Добро слуго добри и верни у маломе си ми био веран над многимаћу те поставити, уђи у радост Господара својега” (Мт 25, 21).

Најбоља путеводитељница и пример свим женама и свима уопште јесте мајка Божија, па су зато и ове побожне и вредне жене изабрале баш празник Покрова мајке Божије за прославу свога крсног имена. Знају оне да је насигурнија заштита када смо уз скуте своје мајке, а колика ће тек бити заштита онима који прибегну уз скуте и под омофор Пресвете Богородице? Не само да ће нас она штити, него ће нас препоручити њеном сину да нас он штити и чува. Она ће нам указати на њега као што то чини на скоро свакој икони показујући на онога који је почетак и крај свега.

Из тога разлога су се оне на данашњи дан окупиле у цркву Светог архангела Гаврила да принесу жртву у част Пресвете Богородице и да приме у себе највећу жртву коју је Бог дао за овај свет, а то су тело и крв његова. Оне нису дошле саме, већ су са собом повеле своје породице, комшије и пријатеље те се црква испунила народом на овај свети дан. Литургију су служили: протојереј-ставрофор Видоје Рајић из Лапова, пензионисани протојереј Ненад Савић из Тополе, протојереј Младен Ђурановић из Јарушица и ђакон Марко Арсенић из Лапова. Празнично слово произнео је ђакон Марко говорећи о значају кола српских сестара о њиховој повезаности са старим службама цркве и покретима који још понегде постоје и проносе реч Божију. Било је говора и о томе да су оне са својим породицама светлост месту где живе, десна рука свештенику и да је њихов задатак да народ призивају цркви, да их упућују под заштиту Мајке Божије, Светог архангела Гаврила, њихових крсних слава, а на првом месту да их упућују на сусрет са Господом и сједињење са њим на Светој Литургији. Оно што је на другом месту њихов задатак јесте да испуњавају оне речи Господње: “Иштите најпре Царство Небеско и правде његове, а остало ће вам се све додати” (Мт 6, 22). Њих је управо Бог изабрао да оне додају потребитима и тако испуне своју мисију за коју их је Дух Свети послао, да се нађу свакоме и у жалости и у радости. Оне то Богу хвала чине већ неколико година са успехом.

После свете Литургије била је трпеза љубави на којој је све лепо и честито било. Овогодишњи колачари су били: Петар и Драгана Медић и Драгица Ерић из Крагујевца, а следећи домаћин ће бити председница кола српских сестара из Јарушица Љубица Тодоровић.

Марко Арсенић, ђакон