За певницом су певали: протојереј Драгослав Милован, протојереј Горан Ђерковић, г. Страхиња Савковић, г. Душан Баловић, и г. Владан Степовић. Чтецирао је г. Марко Гаљак.

После прочитаног зачала данашњег Јеванђеља, Владика је у беседи рекао: “Драга браћо и сестре, данас славимо два угодника Божија, два светитеља који су из рода нашега. Светога Цара Уроша и преподобног Јоаникија Девичког чудотворца. Један цар, други прост монах, али и један и други имају исти смисао и циљ свога живота, а то је да живе у Богу, да живе по Богу, да се припремају за Царство Небеско и да служе Богу и народу. И заиста, када читамо њихова житија и када бисмо ставили на вагу, не знамо који је више служио Богу и народу, да ли један или други, али сваки на свој начин. Свети Цар Урош, био је владар српски у једном тешком времену, у времену распада царства српскога. Али он је остао у духу, духом јак, јер је имао веру, јер је имао љубав према Богу и наду у Бога. Толико је био као владар, како каже житије његово, толико је каже био скроман, да уопште се и није примећивао као владар. Зашто? Па зато, што за разлику од других владара, светских, владао је народом, тако што је служио народу. И зато га је народ толико волео, и како чусмо у његовом овде тропару, богослужбеном минеју, каже се да када је преминуо, кад је отишао Господу, каже велику тугу оставио си сродству своме. Браћо и сестре, важно је да размишљамо шта остављамо иза себе. Да ли ће нас народ памтити по добру или ће нас памтити по злу. По нечему ће нас памтити. Памтиће нас, у ствари, по ономе како смо живели. Ако смо у добру и ако смо добро чинили, али више другима него себи, онда ће нас по томе и народ памтити”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

После Свете Литургије и принесене бескрвне жртве Господу Богу нашему, Владика је поделио благослов и иконице верном народу.

ђакон Недељко Дикић